Народно благостање

Страва 486

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 31

П RAZLOZI NISKE INTERESNE STOPE

| U takvoj ozbiljnoj situaciji |avio se Kinz sa dva članka u »Tajmsu«, gde je analizirao englesku finansisku situaciju ı izneo program politike zajmova.

Napočetku Kinz konstatuje da se obistinilo njegovo predviđanje, da će zbog naoružanja nestati nezaposlenosti u Engleskoj. Ali ostao je još uvek otvoren problem kako se može i u takvoj situaciji produžiti politika zajmova uz nisku interesnu stopu, što je on preporučivao ranije i ostaje kod toga i sada. Kada je zaposlenost potpuna, onda skakanje interesne stope ima tu zadaću da prisili izvesne kapitaliste da se povuku s tržišta kapitala, a ostaju na njemu oni koji mogu da plate i višu stopu. Dakle u liberalističkoj privredi kretanje kamatne stope je izvestan regulator proizvodnje. Međutim, u sadašnjoj situaciji predratnih finansija, država ima druga sredstva da reguliše proizvodnju i ne sme dopustiti da stopa skače, pa sve ako se nalazi kapitalist koji je spreman da je plati. Kinz deli u šest grupa interesente koji bi mogli da konkuriraju državi svojom tražnjom na tržištu kapitala, samoupravna tela, građevinska industrija, preduzeća opšte korisnosti, saobraćajna preduzeća, brodogradnja i teška i mašinska industrija. Prema interesima narodne odbrane ove se grupe mogu klasirati, i jednim omogućiti zajmove u većoj drugima u manjoj meri. Potrebno je da država obrazuje telo u čiju će nadležnost pasti ovo dirigovanje, koja će grupa industrije ići brže napred, a koja sporije, a ne prepustiti da to reguliše visoka interesna stopa.

Nije potrebno ni da ona skoči kao sredstvo protiv plasiranja kapitala u strane hartije od vrednosti. Kinz smatra da je i za Englesku već prošlo vreme liberalizma, u kome je kamatna stopa imala tu ulogu. 1 u Americi je kontrolisano kupovanje hartija za račun inostranstva, tako da kapital nema kao nekada slobodu kretanja u svetu. A s druge strane psihologija kapitalista je takva da će on zadržati novac u zemlji upravo onda kad se za njega stvara povoljna situacija uopšte, a ne podizanjem interesne stope, koje izaziva strah. Visoka kamatna stopa razara tržište kapitala, jer obara vrednost

svih hartija u koje je već uložen kapital. A to će odmah povući za sobom i manji prihod državne blagajne. Dopuštajući da skoči kamafna stopa, država bi plaćala zajam skuplje i imala manje prihode. Ako je potrebno da se prisile izvesni kapitalisti na povlačenje sa tržišta kapitala, država ima za to drugo sredstvo, oporezivanje. Što se ministar finansija nije njim još poslužio, kao sredstvom regulišanja proizvodnje, može još da se smatra pozitivnim, ali treba da bude primenjeno čim bi skakanje kamatne stope trebalo da ostvari taj rezultat. Tako Kinz predviđa jače oporezivanje civilne industrije, dakle obrnuto od onog što se preporučuje iz političkih razloga, oporezivanje ratne.

· Dakle treba ostati kod niske kamatne stope. Ali problem je u tome kako da se ovako veliki zajmovi zaključe po niskoj stopi. Kinz tu podvlači da tu teškoću uveličavaju pristalice starije škole, ali da novija teorija nalazi izlaza. I po starijem i po novijem shvatanju veći zajmovi mogu se zaključiti ako raste štednja. Po starijoj teoriji štednja raste kad skoči kamatna stopa, i to bi bio razlog da se dopusti da skoči. Po novijem shvatanju to je tačno samo utoliko ukoliko ostaje nepromenjen nacionalni dohodak. A to je slučaj samo onda kada su potpuno zaposleni proizvodni aparat i čitava radnička klasa. Dok se to ne postigne, novi zajmovi izazivaju veću proizvodnju, veće profite i nov izvor štednje. Ali to ujedno znači da država mora da izvlači u obliku zajma novi profit koji |e ostvaren i da on ne sme biti potrošen.

Jasno je dakle da povećano naoružanje, preko povećanih rashoda, ograničava potrošnju. Interesna stopa koja bi skočila za I1—2% ne bi nikako mogla ograničiti potrošnju, ako su prihodi ostali neoporezovani i ako se dobra uvoze iz inostranstva bez ograničenja. Za novije shvatanje je dakle najvažnije pitanje na koji način se mogu bolje iskoristiti sredstva za proizvodnju i pOvećati nacionalni dohodak, pa tek kad to nije više mogućno, onda pada težište na druga sredstva dirigovanja. Ali sva ta sredstva treba upotrebljavati tako da interesna stopa ostane nepromenjena.

II METODA RASPISIVANJA ZAJMOVA

Odbacivši tako u analizi svaki razlog povećanja interesne stope Kinz prelazi na izlaganje načina na koji treba zaključiti zajam. Koliko je važna niska stopa ističe on na primeru da se uz 3% mogu pozajmiti 2 milijarde a uz 4% 1I'/» mld., navaljujući u oba slučaja jednak teret na poreskog obveznika.

U procesu finansiranja porudžbina putem zajmova najvažniji je momenat pretvaranje kratkoročnih obligacija u dugoročne. Naime, za prvo vreme država će izdavati bonove, koje preuzimaju banke. Kapacitet banaka zavisi od štednje. Ali bonovi su likvidna sredstva, i potrebno je da se ova zamene manje likvidnim, odnosno da se kratkoročni dugovi pretvore u dugoročne. Publika će se kod toga morati ravnati prema situaciji na tržištu. Ali ta situacija nije nešto objektivno, nepromenljivo, jer vlada može da upliviše na stvaranje izvesnog raspoloženja na tržištu kapitala zato što pozajmljuje ogromne iznose, može da deluje da uslovi zajma budu »razumni«. A razumni su oni koji najviše doprinose da se poveća zaposlenost. U sadanjoj situaciji najpovoljnija bi bila ona interesna stopa koja je preovlađivala u periodu između 1935 i 1937. Ona nije preniska, a doprinela bi povećanju investicija, koje u ra-

nijem periodu nisu bile dovoljno velike. Na pitanje da li je to mogućno, Kinz odgovara pozitivno, treba samo da se pazi na tri pravila: treba da se izda onoliko likvidnih sredstava koliko tržište traži, da se čeka dok tržište bude raspoloženo za upis zajma i da se razvija poverenje na taj način što će se publici predočiti politika budućih zajmova.

Kinz nije za to da se izda previše likvidnih sredstava, ali smatra da ih treba da bude nešto više nego što je stvarna potreba za njima. Likviditet banaka je tada veći, lakše se prebrode kritični momenti, a kod publike se stvara raspoloženje za nižu interesnu stopu. Treba samo da ministar finansija bude taktičan, pa će se kod publike stvoriti raspoloženje da likvidna sredstva, koja nose odviše nisku kamatu, zameni hartijama koje nose višu, upisivanjem zajma. To će nužno nastupiti, jer se ne može povećati opticaj likvidnih sredstava za 200 mil. funti sterlinga, koliko bi trebalo da vlada izda sad bonova, a da se to ne odrazi na depozitima publike kod banaka od koje će jedan deo biti spreman da interesnu stopu od '/»/or i manje zameni sa stopom od 3% godišnje. ЈН | O

Kako podržavanje likviditeta utiče. na kamatnu