Народно благостање

12. август 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 503

говајући део прихода од приреза, деломице потиче од тога што су се општине 1937/38 мање задуживале. Ту исту појаву имамо и код градских општина, где су се приходи од зајмова смањили за 74,1 мил.

дин. То је знак да су редовни приходи били довољни да покрију расходе. Сви остали извори дали су веће приходе тако да је 1937/38 за финансије самоуправа била врло повољна година.

Ш ОПТЕРЕЋЕЊЕ САМОУПРАВНИМ ДАЖБИНАМА ПО СТАНОВНИКУ ЈЕ ПОРАСЛО

Општинске _Бановин. Укупно Укупно дажбине _ дажбине 1937/38 1936/37 Дравска 398,51 178,78 604,16 552,63 Савска 296,75 76,78 373,53 335,39 Врбаска 122,02 11,12 133,14 120,97 Приморска 135,81 14,31 150,12 146,14 Дринска 144,04 27,57 171,61 173,42 Зетска 174,12 52,38 226,50 295,72, Дунавска 191,19 52,80 243,99 220,56 Моравска 163,14 35,82 198,96 171,54 Вардарска 105,74 28,93 134,67 112,13 Београд и бан. седишта 401,90 54,87 458,86 419,63

Како се види из горње табеле, укупно оптерећење самоуправним дажбинама по становнику је знатно порасло. Осим у Дринској бановини, где је

незнатно смањено, оно је повећано у свим банови-

нама. Нарочито је оно велико у привредно развијенијим бановинама: Дравској, Савској и Београду. Општинска трошарина која је 1936/37 порасла од 126,28 на 132,67 дин., 1937/38 је повећана за 10,92 дин. на 143,59 дин. Изгледа као да су општине хтеле да искористе привредни полет и пораст куповне снаге потрошача да што више појачају своје приходе. И друге дажбине су порасле и општинске и бановинске, осим откупа личног рада код општина који је смањен од 22,17 дин. на 19,18.

Ми смо већ писали о проблему општинске трошарине као и самоуправним финансијама, стога не мислимо да понављамо наше мишљење. Само и овом приликом хоћемо да подвучемо потребу доношења Уредбе о самоуправним финансијама, као и да се систем трошарине темељито реформише тако да постане сношљивији и привреди и потрошачима.

iz uredništva

вехекуе Marame Ze slučaj rafe

Uredba o rezervama hrane, objavliena 7 avgusta u »Službenim novinama« ima da reši krupne zadatke: stvaraju se državne rezerve u žitaricama i u drugim predmetima ljudske | stočne hrane, a svrha је да зе obezbedi ishrana stancvništva u svim prilikama i da se regulišu cene.

Rezerve hrane stvaraće se prema planovima koje utvrđuje Privredno-finansijski komitet ministara, i to u pogledu: vrste i kakvoće artikala; načina nabavke i rokova isporuke; načina smeštaja i rukovanja; proračuna troškova nabavke i čuvanja; na kraju ovaj komitet odlučuje o finansiskim sredstvima koja su u tu svrhu potrebna.

Za pctrebe vojske rezerve će skupljati ministar vojske i mornarice, a za civilno stanovništvo ministar poljoprivrede. Oni će otkupljivati hranu od proizvođača neposredno ili preko trgovaca. Tom prilikom utvrđivaće se ugovorom uslovi kojima hrana mora odgovarati, način i mesto isporuke, cene, rokovi plaćanja i garancije. Garancije se mogu dati u odgovarajućoj količini hrane. U poslovima s jačim firmama, koje ulevaju poverenje može se ugovoriti da nabave i drže do određenog roka hranu u svojim spremištima.

Osim kupovanjem rezerve će se obrazovati i tako da će ministarstvo zaključiti ugovore o čuvanju hrane za državu, uz naknadu. Ovakvi ugovori zaključivaće se samo s onim firmama koje daju dovolino jemstva da će držati UgOVOrene količine hrane u dobrcm stanju. Ugovor se zaključuje naiduže na godinu dana, a ako država ne otkupi hranu, dužna je da ugovoračima prizna i isplati ugovorenu naknadu za smeštaji, čuvanje i manipulaciju, kamatu na kapital i troškove osiguranja,

Nabavke se neće vršiti po propisima Zakona o državnom računovodstvu, nego će važiti odredbe u pravilnicima koji će biti propisani. Nabavljena hrana za vojsku čuvaće se u državnim spremištima, a ukoliko ih ne bude dovoljno, zakupiće se privatna i moraju biti osigurana pre nego što se izvrše nabavke. Hrana za stanovništvo čuvaće se u zakupljenim prostorijama, ukoliko nema slobodnih opštinskih, ba-

novinskih i državnih. Nabavljene količine rezervne hrane knjižiće se u zasebne knjige kod Ministarstva vojske i mornarice, koje se inače vode za normalne rezerVe OvOg ministarstva, a Ministarstvo poljoprivrede vodiće po istom obrascu svoje knjige.

Rezerve hrane, za vojsku i stanovništvo, obnavljaće se u pravilu svake godine, od žetve do žetve, osim za onu hranu koja može da stoji duže. Postojeće rezerve prodaće se po cenama na tržištu ili će se ustupati Ministarstvu уојзке ха геdovne potrebe, a isto tolika količina nabaviće se od nove žetve. Dobitci ili gubitci kod tog obnavljanja hrane knjiže se na račun specijalnog fonda. To će biti »Fond za državne rezerve hrane«, koji će obrazovati ministar finansija, a služiće kao obrtni kapital za stvaranje državnih rezervi hrane, za gradnju silosa, skladišta, i za podmirenje svih troškova koji su u Vezi sa stvaranjem, održavanjem i obnavljanjem rezervi hrane. Fond će biti uložen na priplod kod Državne hipotekarne banke. Novčana sredstva za ovaj fond obezbediće ministar finansija, a u njega ulaze i kazne koje budu naplaćene po propisima ove Uredbe. Iz ovog fonda imaju da se podmire svi troškovi nabavke, održavanja i manipulacije s rezervama. Svi, to znači đa se u budžetu ministarstava, nadležnih za nabavljanje hrane, ne predviđaju nikakva sredstva u tu svrhu.

Da bi rezerve bile što veće, nalaže se gradskim poglavarstvima Beograda i gradova u kojima su banovinska sedišta, i gradskim poglavarstvima i opštinskim upravama u kojima ima industriskih preduzeća, koja imaju više od 1000 zaposlenih osoba dnevno, da nabave i drže najmanje jednomesečnu potrebu liudske hrane za celokupno svoje stanovništvo i da je godišnje obnavljaju. Opštine će hranu držati u silosima i skladištima, a dok ih ne podignu u podesnim Zakupljenim prostorijama. Ova hrana služiće za ishranu u vremenu mcbilizacije i rata, kad nabavka bude otežana, a izuzetno upotrebiće se u nerodnim godinama ili kad bude prekinut saobraćaj. Potrebe se proračunavaju tako da na glavu stanoy-