Народно благостање

19. август 1939.

зато па зтефуапје postojećeg materijala i njegovog izjednačenja. Mi ćemo se na to pitanje opširnije vratiti, ali već možemo unapred da kažemo, da је to potpuno opravdano. Naše devizno zakonodavstvo pretstavljalo je nepreglednu materiju u kojoi su se jedva snalazila dva-tri stručnjaka. Poslovnom svetu devizni pravilnik je potpuno nepristupačan. Novi devizni pravilnik neće pooštriti kontrolu, niti će se menjati postupak u deviznom poslovanju. Kao novinu sadržavaće novi devizni pravilnik među kaznama za devizne prekršaje i lišenje slobode. — Savezna uprava za gradnju kuća u Sjedinjenim amefičkim državama snizila je kamatnu stopu na hipotekarne тајтоуе та Уз) па 4590. Kod velikih zgrada, do 5 mil. dolara vrednosti, kamata na hipoteke iznosiće 4%. Očekuje se da će ova mera uticati na oživljenje građevne delatnosti. | — Савезно друштво за осигурање улога код банака у САД у извештају за 1938 тражи да се донесу мере против упропаштавања сопственог капитала давањем претерано високих дивиденди. Оно захтева да се појачају резерве за случај губитака и прошири могућност редисконтирања. Само у том случају неће требати повисити премије које банке плаћају за осигурање улога. До сада је оно морало да интервенише код банака које су већ одавно изгубиле здраву подлогу. Укупни издаци за то су износили 74 мил. долара, при чему је друштво изгубило 21 мил. Рачуна да ће се ти губици повећати, пошто таквих случајева још има. Резерве друштва износе 289 мил.

JAVNE FINANSIJE

— Banska uprava Zetske banovine izvršiće ovih dana isplatu otštete za bivše kmetske šume, šikare i pašnjake u iznosu od 6,4 mil. din. Obligacije su već upućene poreskim upravama da ih razdele korisnicima.

— Madridska opština uskoro će početi službu kamata po svim zaimovima. Isplaćivaće se: one dospele 1 IV o. g. Opštinska uprava nastojaće da u što kraćem vremenu isplati kamate zaostale za vreme građanskog rata.

— Francuski državni dug kralilem juna 1939 iznosio je 444,1 milijardi franaka prema 420,5 početkom januara. Od toga otpada na večiti dug 55 milijardi (54,6), amortizacioni 186,5 milijardi (173,5), srednjeročni sa rokom posle 1 I 1941 43,7 milijardi (265), srednjeročni i kratkoročni sa rokom u toku 1940 33,7 milijardi (30), srednjeročni i kratkoročni sa rokom u toku 1939 271 milijardi (374) i dug Francuskoj banci 36 -(36,2) milijardi. U toku juna država je zaključila zajmova u iznosu 4,6 milijardi franaka od toga 2,2 milijarde kratkoročnih. SAOBRAĆAJ

— Puštena je u saobraćaj probna deonica međunaradnog puta Pančevo—oumunska granica. Deornica je dugačka 1,5 km. i sagrađena Je iz raznog materijala na deset načina. Od rezultata koji će se u toku godine dana pokazati zavisiće buduća gradnia najvećeg dela naših drumova.

— Ministarstvo građevina odobrilo je 300.000 dinara za proširenje tunela Slavinac na Baćinskom jezeru. Isto tako je odobren kredit od 300.000 din. za pročišćenje tunela Vrgoračkog jezera koje je prilikom poslednjih kiša i porasta vode u njemu zatrpan kamenjem.

POLOŽAJ RADNIKA

— »Front rada« u Nemačkoj ove godine je izdao opširan izveštaj o svojim privrednim preduzećima. Pored bankarskih i osiguravajućih poslova on je najaktivniji u građenju stanova. Od kraja prošle godine izgrađeno je 46.880 stanova. Osim ovih poslova on se bavi još štampanjem i 1дауапјет knjiga i časopisa koji su prošle godine otštampani u 256 mil.

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 523

primeraka. «Frontu rada» pripada. ješ i »Dianabad A. G.« u Beču i tri pozorišne zgrade u Berlinu. >

— Prema pisanju praških novina do 5 dvesta 1939 iz Češke i Moravske otišlo je u Nemačku na rad 60.392 radnika i 32.687 radnica. Radnice su većinom zaposlene kao služavke i pomoćne radnice u fabrikama. Od radnika je otišlo najviše metalurgijskih, ciglarskih i. železničkih. -

— Државна управа за посредовање и помоћ незапосленим у Немачкој имала је 1938-39 1.976,3 Рм прихода (1937-38 1.760,7). Од тога на доприносе отпада 1.941,2 мил. (1.751 мил.). Расходи су износили 1.773,4 мил. (1.697,9. мил.), од чега је утрошено на помоћи радницима 221,1 мил. (412,4 мил.), управне трошкове 176,5 мил. (1343 мил.), зајам за градњу аутоцеста 210 мил. (265 мил.), исплату меница за прибављање рада 378,5 мил. (4043 мил.) итд:

RATNA PRIVREDA

— Недавно је у енглеском парламенту дискутовано о плановима о потрошњи бензина за време рата, Њима је предвиђено рационирање бензина за приватне аутомобиле, камионе и мотоцикле. Купони и књиге за вођење администрације о дистрибуцији већ су готове и биће разаслате надлежним властима. – Резерве нафте су јако повећане, тако да је искључена могућност несташице кад избије рат. Предузете су специјалне мере за одбрану њихову од нападаја из ваздуха. Бензин ће се делити према снази мотора тако да ће сваки ауто моћи да вози одређен број километара. У извесним случајевима додељена количина моћи ће се повећати.

КОМЈОМКТОКА

— U julu 1989 g. bilo je kod liublianskog Quzora osigurano 106.452 radnika i nameštenika i to 69.395 muških i 37.057 ženskih, ti. za 2.548 više nego u istom mesecu prošle godine. Prosečna dnevna obezbeđena nadnica je iznosila 24.92 din. odnosno za 0,22 din. manje nego u junu ove godine.

— Od januara do konca jula ove godine bilo je ukupno 84 stečaja i 119 prinudnih poravnanja van stečaja i 107 poravnanja u istom periodu prošle. U julu je bilo 7 stečajeva, i to: 1 u Vardarskoj, 1 u Dunavskoi, 4 u Savskoj, i 1 u Beogradu i 13 prinudnih poravnanja: 2 u Ргаузкој, 3 u Dunavзкој, 2 и Zetskoj, 5 u Savskoj i 4 u Beogradu.

— —71 Џ јшаи 1939 u Nemačkoj (bez Sudetskih krajeva) osnovano je 5 akcionarskih društava sa glavnicom od 165,5 mil. RM., 57 društva s ograničenim jemstvom sa glavnicom od 14,3 mil., 1839 inokosnih firmi i 60 zadruga. Povišena ie glavnica kod akcionarskih društava za 215,7 mil. i društava s ograničenim jemstvom za 26,4 mil. a snižena kod prvih za 20,4 mil. i drugih za 0,9 mil. Prestala su da rade 34 akcionarska društva sa glavnicom od 57,8 mil., 224 društva s ograničenim jemstvom sa glavnicom od 16 mil.; 2203 inokosne firme i 132 zadruge. o

IZ POSLOVNOG SVETA

Trgovački registar

Poljoprivredno d. d. iz Zagreba, upis člana upravnog odbora g. Ive Mošinskog. — Hrvatska sveopća kreditna banka d. d. u Zagrebu, upis promene čl. 37 društvenih pravila. Jutena industrija d. d. u Karlovcu, upis promene čl. 6 društvenih pravila. — »Silk« tvornica čarapa d. d. u Zagrebu, upis promene čl. 5 društvenih pravila i članova upravnog odbora g.g.: d-r Pećarevića Julija, Sapundžića Nikole i d-r Maksimovića Raška. — Skladišta za pretovarivanje a. d. u Zemunu upis članova upravnog odbora g. p.: d-r Price Bogdana, d-r Vibanića Milana i d-r Bertića Živana. — »Gorica« d. d. Zagreb, upis člana upravnog odbora g. Arnolda Roberta. —