Народно благостање

Страна 554

ну функцију, нарочито не у политичком животу, иако је тако дубоко познавао унутрашњу и спољну политику. Он је остао до смрти приватан човек. Највећи део своје делатности ван свога приватног посла провео је он у ложи слободних зидара у којој је, ако се не варамо, имао водећи положај. Са пуно савесности, марљивости и преданости годинама је радио он у њој. О његовом раду по националним питањима мало се зна — то су били дискретни задаци. Његово својство угледног слободног зидара омогућило му је да врши извесне мисије за време Светског рата у Америци и у Француској. О томе ће нам свакако рећи много више они који то боље знају. Био је резервни официр и једно време на служби при команди места у Паризу. У одбрани Београда извршио је као официр сјајно своју ду“ жност. Пок. Душан је био необично оштроуман, врло ве-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ :

Бр. 35

лике интелигенције. Био: је врло чврсте воље, велике енергије, велике непристрасности, и строгости према себи и другима. Самостално је формирао суд о свему и бранио га је јаком логиком. У старијим годинама био је Шпартанац. Потписани жали у покојном Душану једнога дугогодишњег и врло искреног пријатеља,

В. Б:

Iz uredništva: Jedna nemačka poslovica kaže da veliki događaji bacaju svoju senku napred. Za našu demokratiju to se ne bi moglo reći. Do ove konstatacije dolazimo, pošto u ovom broju nismo mogli da objavimo članak »Ako dođe do rata«!

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— U Žalcu je podignuto novo spremište za hmz»li. Spremišta ima tri odelenja za konzerviranje hmelia pomoću sumpora. U Saviniskoj dolini proizvođači hmelja neće više morati prodavati hmeli odmah posle berbe već će ga moći konzervisati. Slične instalacije imale bi se sagraditi u Bačkom Petrovcu. za vojvođanski hmelj.

— Ovogodišnji prinos žita u Nemačkoi jednak je rekordnom od 1938. Nešto je manji kod pšenice, ali je kod raži veći za 1,7 metarskih centi po hektaru od prosečnog u periodu 1932/37. Celokupna žetva žita, prema prvoj proceni Dpočetkom avgusta, iznosi 26,9 mil. t. Rezerve žita cene se na 8,6 mil. t.

INDUSTRIJA

— U Rimu je osnovano Društvo za finansiranje industrije »E. F. I«. OEnte Finanziamenti Industriali«) sa glavnicom od 100 mil. lira. Zadatak mu je da daje kredite preduzećima koja oskudevaju u likvidnim sretstvima, pošto su rokovi za isplatu državnih porudžbina jako dugi. Osim toga potrzba za kreditom porasla je i zbog povećanja troškova proizvodnje.

| — Na osnovu jednog originalnog postupka kojim se iz morske vode dobiva magneziumklorid, a odatle putem elektrolize magnezium, talijanska firma Montekatini pristupiće njegovoj proizvodnji.

— Rudarsko-industrisko a. d. »Aluminium« sa sedištem u ı Splitu povisilo je svoju glavnicu sa 9,4 na 4 mil. dinara.

— Da bi se mleko moglo u većoj meri izvoziti i držati u rezervi a da se ne pokvari, ono se na razne načine ргеparira. Većinom ono se sterilizuje i dugo kuva, zbog čega se zgusne ili pretvori u prah, ako mu se kuvanjem oduzme sva voda. Proizvodnja kondenziranog mleka i mlečnog praha za poslednjih 10 godina je jako porasla. Najveći proizvođači su ЗАР (1937: 1,38 mil. t), zatim Holandija (185.000 t). Nemačka (100.000 t), Velika Britanija (172.000 t) itd. a izvoznik Holandijia koja je lane izvezla 152.000 t.

— U Capragu je na svečan način otvorena nova visoka peć za topljenie gvožđa, koju je podiglo »Rudarsko udruženje talionice Caprag«. Pretsednik Rudarskog udružznja, о. Vlada Radun, u svom govoru prilikom svečanog puštanja u pogon visoke peći, naveo je između ostalog, da je ona najveća u Banovini Hrvatskoj i najmodernija u državi. Niena važnost sastoji se, po rečima g. pretsednika, u prvom redu u tome »što će proizvoditi za potreba domaćeg tržišta domaćom radnom snagom i domaćim kapitalom, upotrebljiavajući pri tome vlastite sirovine«. Visoka peć u Capragu prerađivaće rudu

koja se dobija u blizini Voinića i u Samoborskoi gori. Za dovoZ koksa kao i za odvoz gvožđa postoje povoljni uslovi rekom Savom i železnicom, jer se Caprag nalazi u čvoru Železničke mreže. Kapacitzt peći je 25.000 tona sirovog gvožđa godišnje. Prostor za punjenje iznosi 883 kubnih metara ı prema tome je visoka peć u Capragu četvrta po redu u našoj državi, iza dve peći u Varešu i ijedne u Jesenicama.

— Мексиканска влада намерава да подигне велику топионицу железа са дневним капацитетом од 300—200 т. Почетни трошкови цене се на 31,9 мил. пезоса. На тај начин смањиће се увоз железних производа за 100 мил. пе зоса годишње а повећаће се потрошња домаћег угља који сада не може да се извози.

TRGOVINA

— Neđavno potpisani trgovinski ugovor između Nemačke i Sov. Rusije stvorio je mogućnost pojačania međusobne razmene proizvoda. Nemačka je otvorila Rusiji robni kredit od 200 mil. RM. Isto toliki kredit dala je ona Rusiji 1935, od kog je ova iskoristila 182 mil. za kupovinu mašina alatljika, mašina za hemijske fabrike, fabrike cementa, životnih namirnica, rudnike i topionice kao i raznih aparata, pa se misli da će i ovaj biti upotreblien za istu svrhu. Nemački uvoz iz Sov. Rusije iznosio je 1938 oko 50 mil. RM, i to najvaćim delom drvo i poljoprivredni proizvodi.

— За извоз свежих непакованих јабука у Немачку у текућем тромесечју немачко-југословенским клирингом резервисан је износ од 500.000 марака. Услед слабе каквоће раније испоручене робе, немачка надлежна места снизила су цену са 20 марака на 15 за 100 кг.

— Између Немачке и Авганистана потписан је уговор о клирингу и робном кредиту. Висина кредита није одређена, а употребиће се за градњу фабрика цемента, коже, текстилних и других производа. У Берлину ће се установити нарочити уред за финансирање ових послова. Авганистан ће плаћати примљени материјал памуком, који ће лиферовати кроз 10 година. Годишња количина испорученог памука постепено ће се повећавати до 10.000 т.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Аргентинска влада прописала је низ мера у циљу регулисања спољне трговине. Увоз ће се вршити на бази новог курса од 20 пезоса за фунту стерлинга према 17 пезоса раније. Сав извоз мораће у будуће да се обавља преко уреда за спољну трговину. Систем давања одобрења за увоз постепено ће се изменити, тако да овај не буде већи од суме вредности извоза и капитала пласираног у 3емљи. Због тога се рачуна с опадањем увоза. Министар фи-