Народно благостање

16. септембар 1939

могла да купи, а могла је да пренесе из резерве. Укупна подлога са 28,5% прима износила је 2.6512 мил. дин. Девизе које не улазе у подлогу порасле су за 1 мил. на 509,7 мил. дин, Разна актива је збирна позиција, тако да је немогућна тачна квалитативна анализа с недељних промена. Пораст у извештајној недељи износио је 247 мил. на 2.541,3 мил. дин. Врло је вероватно да се то повећање има припи-

Стање Народне банке (у мил. дин.)

31i-XII 1936

831-XII 1937

31-XIT |31i-VIII 1938 1939

3-IX

AKTMBA 1939

Подлога злато у касаама — — 1.588,3|1.706,2/1.898,81.912,7|1.974,5 злато на страни — — |__37,7 7,5| 10:89) _10;6/ 10:8

Укупно — |1.626,0)1.713,71.909,6 1.925,5|1.985,3

| Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 552,3| 458,2| G648,5) 508,6| 509,7 Кован новац:

у никлу и сребру — — | 384,9) 360,0) 330,0 186,9 318,8 > | Зајмови: |

на менице — — — — |1.458,6)1.400,5 1,707,7 1.911,7/2.048,3

на хартије од вредн. — 258,8: 263,0) 63,6) 220,3] 207,7

Укупно — 1.717,4!1.662,5)1.771,32.132,0)2.256,0

Хартије од вредности — | 116,8| 198,1 2586) 263,9) 255,2

Ранији аванси држави — |1,647,8|1.638,2/1,627,8 1,630,6|1.629,9 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — | 600,0) 600,0) 600,0| 600,0| 600,0 Вредности рез. фонда — | 137,6 165,8) 223,5| 241,8| 242,1 Вредности ост, фондова| 283 29,5 33,7, 385) 88,5 Непокрет.,, завод за из- |

раду новч, и намештај 1551! 160,4! 185.1! 197,0) 197,7

Разна актива 819,6/2.037,2/2.147,52.294,1/2.541,3

ПАСИВА Канитал — — — — — 180,0) 180,0) 180,0) 180,0) 180,0 Резервни фонд — — — 158,5] 200,0) 236,7 243,6) 243,6 Остали фондови · — —| 299) 341 87,5 392 39,2

Новчанице у оптицају — |5,408,5)5,358,7 6,920,7 7.986,2,8.486,5 Обавезе по виђењу:

потраживање _ Државе | 594 178 381 201 19,8 жиро-рачуни — — — | 651,21.433,0)1.080,0 605,5! 639,0 разни рачуни — — — |_918,61.047,7 980,1, 724,2: 659,4

1,629,2/2.499,7 2.098,2/1.349,8)1.318,2

50,0) 50,0) 30,00 30,0 30,0 284,5 363,3) 232,7! 298,3| 277,0 7.087,8)8.291,3/9.014,0.9.336,0.9.804,8

Укупно Обавезе са роком — Разна пасива Оптицај и обав, по виђ.

Укупна подлога: 4- 28.509, прим, — — |2,089,5/2.202,1/2,453,92.471,72.551,2 зл. у кас. 28,5%) прим |2,041,0 2.102,52,440,0 2.457,9,2.587,3 укупно покриће — — |29680/|26549%/0 2722%/, 2647 % |2601% покриће у злату — — |2729%/7)2644%/,)27069/0|2632% |2587%

сати преузимању благајничких записа државе на основу уредбе о којој смо известили наше читаоце у прошлом броју. Истина по тој Уредби Народна банка би имала да прими благајничке записе у износу од 600 мил. дин. Али нигде не стоји, да се та емисија има извршити од једном. Према томе може бити да се ради о првој транши благајничких записа. М смањење пасивних позиција допринело је повећању новчаничног оптицаја, али само у мањој мери, пошто су саме промене биле мале. Обавезе по виђењу пале су за 31,5 мил. дин. на 1.318,2 мил. дин. Пад разних рачуна био је већи и износио је 64,8 мил. дин. Из тога се види, да су државне привредне установе даље подизале своја потраживања. Насупрот томе треба као важну чињеницу истаћи; да су жиро рачуни порасли за 33,5 мил. на 63,9 мил. дин. Потраживање државе смањило се незнатно на 19,7 мил. дин. Разна пасива је пала за 21,3 мил. дин. М у овом случају се ради вероватно о повлачењу државног потраживања. Збир оптицаја и обавеза по виђењу повећао се за 468,8 мил. на 9.8048 мил. дин. Због тога се смањила квота покрића на 26,01%.

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 587

Београдска берза

Извештајна недеља од 8-14—1%Х 1939

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

Кратак поглед на берзе у свету

Као што наши читаоци знају, приликом великих и општих поремећаја у свету ми имамо обичај да бацимо кратак поглед на њихов утицај на ефектно тржиште у најважнијим државама. Рат је избио 1-га септембра у петак, првог дана претпрошле извештајне недеље. Не постоји никакав елементаран догађај, који би имао тако потресно дејство на душу људи и на привреду, као што је то случај с ратом. Вулкан је страшнији, али је локалан. Рат је вулкан на великом простору. Према свима ранијим искуствима, а нарочито ономе у Светском рату, у почетку рата новчано и ефектно тржиште замиру и обично долазе под удар мораториума. Берзе се затварају, рокови обавеза се продужавају, чиме се обухватају наравно и термински послови на берзи. У Француској термински послови из јула месеца 1914 год. ликвидирани су тек после годину и по дана. Било је за очекивати то исто и овога пута. Међутим, ни трага од тога није било. Поремећај је обухватио робно тржиште, тако да је много робних берза било затворено; али у ратујућим земљама ефектне берзе су остале отворене.

Највећи поремећај је био у Енглеској односно у Лондону. Лондон је најслабија тачка Енглеске у случају рата. Све је предвиђено било за евакуацију, али је ова почела тек 1-г септембра. Сматрало се да су трошкови евакуације становништва и поремећај економског живота толико велики, да се евакуација уопште не предузима пре самога рата. Евакуација Лондона није се односила само на децу, већ на укупно становништво и на цео пословни свет. Одмах је било одлучено, да се иселе банке из Лондона и да се изабере место ван Лондона и за берзу. Због тога су банке неколико дана радиле у скученом обиму, а исто тако и берзе. Берза у ствари није се састајала више у своме дому, већ је рађено између бироа берзанских посредника телефоном. Ти су закључци саопштавани управи берзе, чији су бирои били стално отврени и објављивано место службене курсне листе.

Чим је завршено финансиско исељавање Лондона, почеле су банке да раде са нешто скраћеним радним даном, како је то јављено на другом месту у данашњем броју; а и берза је почела нормално да ради 8 септембра — недељу дана тачно од дана када је затворена. У међувремену је законодавство у Енглеској променило услове рада на берзи. Пре свега забрањени су термински послови — то је урађено и у другим земљама. Затим су сви морали предати Енглеској банци државне хартије од вредности и зато су добили цертификате који гласе на име и чији пренос још није регулисан услед тога што се односно оделење Енглеске банке иселило из Лондона. Због тога се тешко тргује У цертификатима. Друга мера је била попис свију хартија од вредности гласећих на тзв. здраве валуте. Овим се папирима више не може трговати сем одобрењем надлежне власти. Ове је папире пописала и Француска у намери да их у случају потребе употреби за плаћање поруџбина на страни, дајући имаоцима тих папира противвредност у домаћој валути. Трећа важна промена дошла је од стране самих мешетара. О њој смо већ писали; то су минимални курсеви (сада они од 24 августа) испод којих се уопште не сме трговати. Ово важи за државне хартије од вредности и све пупиларно сигурне хартије.

Од 8-га почело је објављивање курсне листе Kao H раније и пред нама се налазе прве две. Изгледа да су мешетари проширили минималне курсеве и на друге папире.