Народно благостање

16, септембар 1939 - НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ. Страна 585

ТРГОВИНА

— Наш извоз говеда у Италију запео је, пошто је наша железничка управа тражила, да се наши вагони не отпремају у унутрашњост Италије већ да се на Ријеци изврши претовар у талијанске. У последње време настао је застој и у извозу коња и свиња због тога што италијански трговци нису добили пасош за иностранство. Ова мера биће ускоро укинута. Извоз телади на ријечку слободну зону врши се нормално јер се вагони у слободној луци истоваре и - одмах се враћају у Југославију.

— Берза памука у Хамбургу затворена је до даљег наређења.

— У циљу повећања извоза антимона у Немачку Југославија је пристала да се место 50%0 од сада плаћа свеra 40%; y девизама, а остало у клирингу.

— Влада Сједињених Америчких Држава решила је да ограничи увоз памука и памучних производа у циљу да заштити домаће тржиште од увоза који је у последње време почео да расте због извозних премија које неке земље дају својим извозницима.

— Међународни комитет за каучук повисио је извозну квоту за четврто тромесечје 1939 са 60 на 70%о, пошто је тражња у неким земљама знатно порасла. Како је она у другим опала, држи се да ће месечни просек и у другим полугодишту бити исти као и у првом и да ће се до краја 1939 резерве смањити за 45.00) т. на 340.000.

— Ministarski savet је odobrio izvanredni kredit od 20 mil. dinara za kupovinu suvih šljiva koje će da služe kao rezerva za ishranu vojske.

— Izvoz perja moći će se u buduće obavljati samo na osnovu uverenja koje izdaje Zavod za unapređenie spoljne trgovine, Samo oni izvoznici dobiće to uverenje, koji su upisani u registar Zavoda. Izvoznici će obrazovati udruženje sa zadatkom da radi na unapređenju i koordinovanju izvoza регја.

НОВЧАРСТВО

— Народна банка Естоније одлучила је да одвоји своју валуту од енглеске фунте. Од сада ће естонска круна бити повезана са шведском и то ал пари. Њихов паритет је досада био 94 естонских круна према 100 шведских.

— И Финска је предузела низ мера у вези са ратним стањем у Европи. Берза је до даљег затворена. Обустављена је трговина девизама. Морски саобраћај је сведен на минимум, делом због тога што се не прима осигурање ратног ризика. Забрањен је извоз најважнијих животних намирница и сировина. За контролу извоза установиће се посебно надлештво. Извоз материјала за гориво засада још је неограничен.

— Норвешка влада је увела контролу девизног прзмета. Продаја девиз је дозвољена само за плаћање увезене робе и за друге легалне сврхе, а забрањено је њихово трнсферирање у иностранство без нарочитог разлога као и извоз норвешких новчаница. Ова мера је делом последица пада норвешке круне за 3/о док је била у стерлиншком блоку. Новчани оптицај у Норвешкој повећао се за 31 мил. круна на рекордни износ од 505 према 453 мил. круна у истом времену прошле године. Тражња кредита код норвешких банака такође се повећала, за куповање робе и иностраних плаћања сретстава.

— Талијански министар финансија је забранио терминску продају талијанских државних хартија од вредности ако се не положи 25%, њихове вредности.

—U Danskoi je ministar trgovine ovlastio sve novčane zavode da ograniče isplatu uloga na štednju na 300 kruna nedelino.

— HaiHoBHie промене у стању мађарске Народне банке. На дан 31 августа, оптицај новчаница према последњој недељи повећао се за 195,2 мил. пенга и достигао суму од 1,03 милијарди. Државни дугови код Народне банке повећали су се за 44,8 мил. пенга. Они сада износе 342,55 мил. Резерва злата опала је за 2,9 мил. а кованог новца за 4,8 мил. Оптицај новчаница последње недеље августа 1938 год. повећао се за 14%, а ове године за 220. Услед отежања извоза прилив девиза Народне банке није био толики ла би повећани новчанични оптицај могао да буде покривен; али се Народна банка ипак није послужила резервним покрићем да би га одржала на висини од 25%, као што прописује закон, него је пало на 24,13%. Ово је први пут случај да банка мора да плати порез на вишак изданих банкнота преко покрића, које прописује закон.

— Банка за међународне обрачуне у Базелу у свом извештају истиче да су политички догађаји крајем августа 1939 утицали на смањење збира биланса на 512,18 мил. швајцарских франака према 576 мил. крајем јула. Разлог томе је повлачење депозита од стране неких новчаничних банака, а очекује се да ће и други улози бити повућени.

— Prema izveštaju holandske Narodne banke od 4 o. m. пјеп eskontni portfeli skoro se udvostručio i dostigao 84,5 mil. forinti prema 48,2 mil. u prethodnoj nedelji, novčanični opticai se povećao na 1,2 milijardi prema 1,13 milijardi forinti u prošloj nedelji. Zlatna podloga opala je za 4 mil. forinti i iznosi 1,13 milijardi,

—U Švaicarskoj je ponovo otpočela trgovina valutama. Kurs dolara iznosio je 5,18 funte šterlinga 21,03 švedske krune 123, 8. Do otvarania berze (I1-IX). Kao privremena mera određen je bio minimalni kurs za obveznice i akcije banaka. Za ostale akcije zavedeno je bilo ograničenje dobiti na razlici kurseva. Kursevi brodarskih akcija na dan otvaranja berze mogli su samo za 15% biti veći nego 31 avgusta.

РАТ И ПРИВРЕДА

— Закон о заштити кирајџија у Немачкој, који је досада важио само за станове и локале мобилисаних грабана, сада је проширен на све станове и локале. Они се не могу више самовољно отказати закупцима. Кирије се имају платити редовно. У случају потребе кирајџијама ће се давати помоћ. Кирије се не могу повисити.

— Француска влада је одредила 3 милијарде франака за помоћ породицама чији су мужеви и синови мобилисани. — Према новим прописима о увозу робе у Енглеску из неутралних држава за сву увезену робу потребно је уверење о пореклу и намени. Ова се уверења могу набавити од британских конзула.

— Услед тешкоћа које су настале у међународном промету, нарочито због ограничења излаза жељезничких вагона и шлепова из земље наш извоз у Немачку је почео нагло да пада. У циљу осигурања потребног броја вагона за извоз поведени су преговори са Немачком која је предложила да се уведе клириншки систем вагона и то тако, да за онај број вагона који ће прећи у Немачку, Немачка да своје вагоне, који ће јој се вратити оног момента када се наши вагони врате у исправном стању.

— Издаци на војску у Енглеској све више расту. Претпрошле недеље су износили 36,6 мил. фунти стерлинга према 25,2 мил. у истој недељи прошле године. Пораст највећим делом потиче од повећања издатака на снабдевање војске од, 16,8 мил. 1938 на 31,3 мил. о. г. Приходи су нешто порасли од 11,1 на 11,7 мил. Недељни дефицит, према томе, износи 24,8 мил. према 14 мил. 1938. Летећи дуг почетком септембра 1989 био је 1.167,4 мил. за 256,4 мил. више него у исто време 1938,