Народно благостање

Страна 638

prilično popustili, više no ranijih nedelia. To stropoštavanje kurseva, kako se vidi na tablici kurseva, imalo je jednu korisnu posledicu, koja se lepo može da vidi sa tablice obrta.

28-IX 29-IX 2-X 3-Х 4-X 5-X 21/-0/0 Rat. Ššt. 394.— 387.50 386— 3886.—S 985.— 384215) Rat Š II .— II II 4/, Agrar. 1991 56— — — == = Фор Agrar. 19834 50— | —== = 6% Begluci 73.— 6550 — — 576%o Вега, [ег. —— 6% Рата па 7050 6450 59—" — 52—" 53бер _ Пап, [ег. — ___ 790 Investicioni 93.75 9450 91.25 90.550 9079% Stabilizac. 96.— = —

|J

7%/, Seligman — —— 9675 96— _7%0 Bler __ 250 ___- 73. 7l Zli 8%/)_ Блег — =-_ dd). 7950. _-_6 бшт авг. 5. 70. = = < = = 6%a Š. agr. Sf, —— = e = -_G% Š. agr. hr. 79—0 = = = Pab, sitni = = 173—— 173.—oK Pab, srednji о | — | — | —N Pab, krupni =. = 177— 175— | Narodna banka —— | 6.80049% Renta 1895 о __ —_Loz Crv: sta о — | —0 - —0 | —— || Duvanski loz —— == = — о __-_ 991Х—5 Х 22 98 IX

2'љ 9 Ratna šteta 1.273 2.804

4% Agrarci 1991 —— 286

4%0 . Agrarci 1934 — 60

бул _ Взоша 149 1.879

6%. Dalmatinci 349 ——

696 Šumski agrar —— 441

7% Investicioni = | 361 1.721

ул 5бађ тастом — 206

7% Bler 230 409

дуо Вјег 176 388

79: Seligman 447 —

Narodna banka 183 69

Pab 145 49

Ukupno 43.333 10.510

Nasuprot obrtu od 10,5 mil. u prošloi nedalii u ovoj ie on iznosio svega 3,3 mil.. tačno jednu trećinu. Kako da se objasni ta čudnovata pojava, ogroman pad kurseva i smanjenje obrta iz čega se da zaključiti da ie bilo i smanjenje ponude? Na vrlo prost način. Pad kurseva uvek dejstvuje na ромјабепје једпота dela ponude. Kad god se napravi veliko ostojanie na kursevima, za kratko vreme uvek se povuče jedan veliki deo stare ponude, a poilavi se eventualno nova. Ne mogu kursevi da postanu za mesec dana nula. Kad kursevi padnu za 35%, onda se kod imaoca pojavliuje pitanje, da li uopšte ima računa da proda, da nije bolie da čeka neko vreme, reskirajući ioš neki mali gubitak, ali s· mogućnošću da nastupi veliki obrt na bolje. Koliko je to tačno, vidi se iz tablice obrta, koja pokazuje da se tako reći izgubio obrt u onim papirima u kojima je on bio naiveći, u Ratnoi šteti, Bevlucima, a naročito u Dalmatincima. U Šumskom azgraru nile bilo ni dinara obrta, a kod Begluka gotovo trećina od onoga u Investictonom i Seligmanu. Ovo veliko stropoštavanie u poslednici nedelji izazvalo ije privatnu tražniu već 2 t. m. Sav obrt u 7" Bleru bio je za privatan račun. Došlo se do patosa i to zahvaljujući privatnoj inicijativi. Privatna ruka je zadržala kurseve. Ovo je vrlo važna činjenica, na

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 40

koju ćemo se vratiti u idućem broiu u vezi s intervencionom politikom. ||

Mi imamo običaj da pravimo prognozu za iduću nedelju. To nam je ovoga puta vrlo teško. Neki su papiri kKrenuli napred, ali glavni papir, Ratna šteta, padala ie sve do posledniag: dana i tog dana za jedan poen. Vlada ioš neizvesnost, ali nije ni isključena mogućnost da se privatna ruka zainteresuje u mnogo većoj meri, usled čega bi mogao da nastupi obrt na više.

Na tržištu akcija u Zagrebu Trbovlie bilo ie izloženo iačim promenama. Novac kretao se od 150—154, a roba od 159—162. Gutman je rađen po 51.

Obračunski kurs dolara sa 28,5%o prima bio je: 29-IX: 44.050; 2-Х: 44.0550; 3-Х: 44.1550; 4-Х: 44.3550; 5-X: 44.3550.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Tražnju u klirinškim markama zadovoliava Narodna banka. U izveštainoj nedelji zadovoljieno je 5—15% tražnje slobodnih deviza, neznatno više nego u prethodnoi nedelji. Grčki bonovi otišli su predaleko u foku nedelje, pa je паstupila reakcija, ali pri kralju nedelie situacija postala je opet čvrsta. Ostale klirinške devize nisu rađene. Na slobodnom tržištu su bili francuski franak i engleska funta. U jačoji meri su popustili švajcarski franak belga i holandska forinta.

Stab. Slob. tržište 29-IX + 28540 2-X 3-Х 4-X 5-Х London 221.11 177.68 22070 22085 22147 22240

Pariz 12529. 10075. 12515 12596. 12558 | IDOLI) Niujork 55.— 44.050 55.— 55.— 55— 55.Ženeva 1243.64 1000.—K 124223 128943 128389.87 1283.87 Amstardam 2995.66 2352.50 2930.11 2934.35 2927.35 2924.27 Brisel 92962 747.50 · 927.01 92771 92355 922.30 Priv. kliring

Berlin 1430.— 1765.— 1430.— 14830— 1430— 1430.Madrid _— —— == = — Grčki bon. — = 33.25 33.— 31.54 Sl Prag == | — —— —— === _Sofiia — —— — | = O:

Milano (kl.) 228.90 228.00. 298.30. 998.30 298.30 31.—

Obrt je iznosio 26,7 mil. prema 26 mil. din. Berlin ie rađen 18 mil. din. prema 17 mil., slobodne devize 7,7 mil. prema 7,4. mil., Grčki bonovi 721.000 prema 595.000 din. itd.

U Cirihu su devizni kursevi bili sledeći:

31-XIF36 391-XII-37 831-XII-38 927-IX 5-X Pariz 20.994/4. | ]|4.08/> 11.020 10:05 10.29 London 27.97 21.69 20.63 17.70 18.021 Amsterdam 288.80 240.60 240.84 295.62 287 Niujork 345.14 432.50 443.— 449.95 445—/4 Brisel —.— — 74.70 75:12 74.75 Milano —.— ___-, —.— —— 29.45

Funta je skočila i u ovoj nedelji. Razlika između londonskog i njujorškog pariteta kojia je u prošloi nedelji bila znatna gotovo ie nestala. Funta košta u Njujorku 4.01 dolara a u Londonu 4.092. Zaiedno sa funtom skočio je i francuski franak. Amstardam je u Cirihu čvist, dok je Brisel labaviji.

Робно тржиште

Пшеница. — Падање цене на слободним пијацама прекоморских земаља које је започело прошле недеље наставило се и у овој недељи. Винипег је за ово време попустио око 20%, Буенос Анрес 15, а Чикаго 12%. Цене

Пас аса о аса ос.