Народно благостање

Страна 632 НАРОДНО 13.966) са 49.095 породичних чланова, за 45,5/• више него претпрошле године. Просечан број чланова је био 19.582 (1937 : 13.711) за 43» више него 1937. Приходи ове благајне су знатно порасли како због повећања стопе доприноса код неких рудника за 1,2%/6 тако и због већег броја радника. Износили су 9,2 мил. а расходи 8,7 мил. дин. тако да је 1938 завршена са вишком од 529.000, док је 1937 била пасивна за 509.000 дин. С тиме у вези повећала се и имовина од 5,8 мил. на 6,8 мил. дин. Здравствено стање чла"нова није било повољно. Повећао се број оболења и број дана боловања према 1937. Највећи број оболења отпада на грип, болести органа за дисање, реуму и озледе. Због тога су издаци на хранарину увек велики. Лане су износили 2,7 мил. дин. (1937 : 2,6 мил.) или 29,74 прихода (1987 : 37.2%/0) те су се приближили просеку од 24% код Сузора.

Пензиона благајна је имала 18.409 чланова, за 6.168 или 50,4% више него 1987, што се изразило у великом порасту прихода који су износили 13,5 мил. према 9,5 мил. 1937. Док се број пензионера пензионисаних по старим правилима (провизионисти) постепено смањује, дотле се онај нових стално повећава. Управа благајне предвиђа да ће он следећих година нагло порасти, пошто има много старих радника зрелих за пензију. Број провизиониста се смањио од 522 почетком на 497 крајем 1988, а пензионера порастао за 296 на 2.577. На име пензија и других издатака исплаћено је 7,5 мил. дин. (1937 : 7,1 мил). Вишак је износио 6,01 мил. дин. За толико се повећала имовина —- од 22,6 мил. на 28,6 мил. дин.

Као и прве две и инвалидска благајна је 1938 завршила са суфицитом. Приходи су били 4,2 мил. а расходи 2,6 мил. дин. Рентника је било 904, за 14 више него 1987.

Четврта грана, осигурање незапослених рудара лане је исплатила више помоћи него 1937 због поплаве у мостарском руднику и обуставе рада у Баковићима, због чега је остало без посла 600 радника. Али пошто су приходи били већи за 359 него 1937 на крају године се показао вишак од 426.000 дин. Приходи су износили 654.000 а расходи 227.000 дин. МИмовина се повећала од 1,3 мил. на 1,8 мил. дин.

Grozničave pripreme Engleske za privrednu odbranu, izvršene za poslednju godinu i po dana, nisu bile zahvatile kretanje kapitala preko granice. Posmatrano sa stanovišta ratne privrede, to je ogroman propust. Kapitali su počeli da beže iz Engleske još početkom 1938, naiprz strani, a kad se u septembarskoi političkoj krizi po· kazalo da će Engleska biti upletena u rat na kontinentu, i engleski. Odliv kapitala sa stanovišta ratne privrede pretstavlja smanjenje kupovne snag• zemlje za ratni materijal iz inostranstva, jer u ratu sva sretstava plaćanja preko granice treba da se rezervišu na prvom mestu u fifu svrhu.

U tom pogledu nija bilo nikakve sumnje. U Francuskoj su preduzete odlučne monetarne mere da bi se zlato rezervisalo za slučaj rata. I u Engleskoj s>• to uviđalo. Ali praktično nije ništa preduzeto. Vlada se ograničila na to da apelom deluje na publiku i da svojim uticajem na banke svede odliv kapitala na najmanji obim. Disciplinovano kao što je, englesko tržište kapitala primilo je apel, ali to nije bilo dovolino da zaustavi bekstvo. lako se situaciia zaoštravala, i zlatne rezerve Egalizacionog fonda padale, ipak nije donesena nikakva mera o kontroli deviznog prometa. Da odliv bude veći, naiavlieno je da će to biti učinjeno kad rat izbije. Ali to je bilo upozorenje onima koji su još oklevali da požure. I tako je rat zatekao Englesku s prepolovljenim rezervama zlata, koje ie imala pre godinu i po.

Devizne stege i crna berza u Engleskoj

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 40

Kontrola deviznog prometa sprovedena je odmah u punoj strogosti kao i u zemljama u kojima je taj režim zaveden odavno i pooštravan. Obavezno je da se zlato uruči Engleskoi banci po ceni koju ona određuje svakog dana. Strane devize moraju se predati banci po službenom kursu. Devize se mogu dobiti samo za uvoz artikala koji su predviđeni. Putnici mogu da ponesu samo ograničeni iznos domaćegz ili stranog: novca. Putnici koji dolaze u zemlju moraju prijaviti iznos novca koji nose sa sobom, da bi isto toliko poneli kad pođu iz zemlje. Predviđen je liberalniji postupak za plaćanja koja potiču iz poslova zaključenih pre kontrole, tako da se ne može dogoditi da potraživanja ostanu zamrZnuta u Engleskoi zbog deviznog režima. Pojedine osobe i firme mogu dnevno da šaliu 2 funte i 2 šilinga poštom, bez ikakvih formalnosti.

Veći broji banaka dobio je ovlašćenje da obavlia devizne poslove. One su posrednici između publike i Engleske banke, koju na taj način rasterećuju ovlašćene banke. Naovlašćene banke mogu da rade preko ovlašćenih, tako da se time produžuje lanac posrednika. Ukoliko ie teže sprovoditi kontrolu i lakše је mogla da se pojavi crna berza. Crna berza javlia se u gotovo svim zemljama kontrolisanog deviznog prometa. Funta je bila međunarodni novac, pa iako је bekstvo iz niz bilo ogromno, ostali su ioš veliki izmosi u rukama onih koji sada žele da je zamene za devize. Otuda pad kursa funte na svetskim berzama ispod službenog, a to je znak da s» bekstvo kapitala produžuie i mimo kontrole deviznog prometa.

i e e e ====-— VV претпрошлом броју писали смо да спровођење блокаде од стране Енглеске практично значи контролу морских путеBa и лађа неутралних земаља, јер се немачке лађе неће појавити на мору. „Тајмс“ од 19 тек. мес. пише у истом смислу, описујући организацију енглеске блокаде, Преглед лађа вршиће се у Енглеској у три луке, Киркволу, Вејмауту и Ди Даунсу, а осим тога У Гибралтару и Хаифи. Ове луке одабране су на основу тога што све лађе које саобраћају са јужном и северном Европом, ма с које стране света, најчешће навраћају у ове луке да се снабдеју погонским материјалом. Претпостављајући да ће им конвенирати да се и надаље свраћају био би том приликом извршен преглед у најкраћем времену, и лађа би добила уверење да може наставити пут ако се утврди да не носи забрањену робу за Немачку.

Како Енглеска спроводи блокаду

Ако власти стану на становиште да лађа вози робу која је под забраном, акти ће бити достављени специјалном суду који пресуђује дефинитивно хоће ли роба бити заплењена. Решење се доставља и конзулу земље чија је лађа, ако се роба има да заплени. Ако је сопственик брода знао да вози робу за Немачку, премда није декларисана за њу него за коју неутралну земљу у суседству Немачке, и ако терет прелази извесну количину или вредност, онда ће бити заплењен и брод. Али ако се сопственику не може доказати да је знао да је роба намењена Немачкој, биће лађа пуштена, а роба истоварена. У поступку код суда сопственик лађе може да поднесе доказе да нема места заплени, па ако успе, роба му се враћа, а ако је продана добија новац. Ако не успе плени се роба и продаје, а лађа продаје или реквирира.

Новац од продане заплењене робе и лађа иде у централну касу, одакле се деле награде момчади свих ратних лађа. Раније је био обичај да се новац дели међу момчад брода који изврши заплену, али у Светском рату заведена је нова пракса, јер су неки бродови били ангажовани у борби толико да нису могли да хватају трговачке лађе.