Народно благостање

Страна 684

— Премија за ратни ризик за прекоморски транспорт смањен је у Енглеској и то у океанској пловидби са 2—989 на У/49/0—11/40/0,

— Француско министарство за наоружање утврдиће у будуће цене свих метала. Као што изгледа основаће се централна установа, која би обухватила претставнике министарства и претставништва оних привредних грана, које су заинтересоване у металној привреди.

— Немачка осигуравајућа друштва дужна су да исплате осигуране своте до 100.000 марака за случај смрти ако она наступи у рату. Та обавеза осигуравајућих друштава важи и према држављанима савезничких земаља. Већи издаци покриваће се из посебног фонда, Код осигураника који закључе уговор после 31 августа осигуравајућа друштва наплатиће се, једном за увек, посебни додатак од 10—30/ осигуране главнице, за ратни ризик.

— Цене сировина и животних намирница у септембру 1989 у Енглеској су порасле за. 796. према оним у августу. Индекс цена је износио 105,2 за 7 више него у септембру 1938 и претставља највиши ниво после фебруара 1938. Цене хране су порасле за 9/59, а индустриских сировина и готових производа за буг. Индекс трошкова живота повећао се за 6'љ на 165.

ШТРАЈКОВИ

— Хрватски дневник пише да је „Југословенска дестилација дрва д. д.", Теслић. отпустила око 400 радника, пошто је забрањен извоз угљена и пошто је отежан извоз осталих њених производа.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар;

Штедионица. Савске бановине у Загребу, упис У друштвеним правилима промене назива штедионице у Штедионица Хрватске у Загребу. — Штедионица Дунавске бановине упис Филијале у Руми. — Прва дионичка штедионица у Дубрави, упис чланова; управног одбора г. д-р Владимира Долара и Стипана Миливоја. — Текстор д. д. за промет текстилном робом, упис промене. чл. 5, 6, 7, 28; 4 и 26 друштвених правила од којих 6 и 7 отпадају. — „Некретнина" д. д. у Загребу, упис члана управног одбора г. Арнолда Роберта. — Електрично предузеће у Бан. Карловцу, упис чланова управног одбора г. г.: Хага Михајла, Вајица Јована и Бунера Ђорђа. — Југословенски челик а. д. у Сарајеву, упис преузимања „Индустрије гвожђа“ дд, Зеница. — „Југоколор" а. д. у Београду, упис чланова управног одбора: г. г. д-р Николе Костренчића, Адама Кедла и Николе Коде. — Југословенски Ватсон а. д. у Београду, упис промене чл. 2 друштвених правила.

Зборови акционарских друштава;

39 октобар — Даница д. д. у Копривници (редован) — Прва југ тв. шешира и туљаца д. JL, Сисак. — (редован)

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ ___Бр. 43

7 новембар — Вуковарска кудељара и предиона л. д. Вуковар (редован)

10 новембар — Југословенска текстилна индустрија и трговина д. д. у Осијеку (редован)

22 новембар — Српска фабрика стакла а. д., Београд—Параћин (ванредан)

23 новембар — „Звечан' а. д. у Косовској Митровици (редован). РАЗНО

— TI. Boga Ћурчин, генерални секретар Шентрале индустриских корпорација, одређен је од Међународног бироа рада у Женеви као делегат на интернационалном конгресу на Хаванама.

— Према рачуну Опште државне статистике Југославија је имала средином ове године 15,6 мил. становника, а Београд нешто преко 400.000.

— За помоћника Министра пошта постављен је г. Милостислав Цико: виши саветник Министарства.

Сваки напредак 7 проихволзеа м

употреби, сбе знање и сва иску-

ства, што су их ФА године 1266

стекли спенијалисти наше орга-

визације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

a NO G O) V LL МАЗИВА

к дају им онај квалитет, који сарантује сигуран и економичав погон.

јивозјохенп5вВа STANDARD — VACLUJMA Oi Company d. d. БЕОГРАД

КОЊУВКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 22 OKTOBRA 1939 6.

Karakteristično je u stanju Narodne banke znatno роvećanie obaveza. Dosađa još nije bio slučai, kao što je u ovoi nedelji, da bi istovremeno porasl> obaveze po viđenju, oba\eze sa rokom i razna pasiva. Ukupan porast iznosio je 398.7 mil. din. Njegov najveći deo otpada na obaveze sa rokom, toje su se povećale za 165 mil. na 265 mil. din. Porast obaVeza po viđenju iznosio je 83.9 mil. din. Vilo povoljan znak је znatno povećanje žiro računa za 119 mil. na 1.001 mil. din. Razni računi u sastavu obaveza po viđenju smanjili su

se za 35 mil. na 538.7 mil. din. Razna pasiva, u kojoj je izmzđu ostalog i jedan račun države, povećala se za okruglo 80 mil. na 4656.5 mil. din. Uzroci takvog znatnog porasta obaveza Narodne banke nisu jasni. Blagajnički zapisi porasli su za 2932 mil. na 560.5 mil. din. Sigurno, je da пајveći deo protuvrednosti nije podignut u „gotovom поуси, nego da ie ostavlien kao potraživanje kod Narodne banke. Verovatno da је porast blagainičkih zapisa uslovljen jednim delom i smanjenjem razne aktive (za. 60 mil. na 2.635 mil. din.). Dalie imamo u aktivi neobično jak porast kovanog nov-