Народно благостање

Страна 696 НАРОДНО

омладине". Пасива износи 5,7 мил. дин. Остали су активни за 7,6 мил. дин.

Друга грана осигурање за случај несреће већ годинама бори се са дефицитом. 1937 он је износио 71,7 мил. дин. Лане, у вези са порастом чланства и свих прихода он се смањио за 2,4 мил. колико је износио вишак. Даљи пораст мањка управа намерава да спречи ревизијом прегледа рентника. Укупни приходи су били 127,3 мил. дин. за 11,3 мил. већи од оних 1987. Највеће расходе претстављају ренте у износу 45,67 мил, или заједно са другим потпорама 62,8 мил. према 59,3 мил. 1937, тј. 49,38%/% целокупних прихода. То повећање последица је пораста несрећних случајева за 5,17/0 на 25.074. Капитално покриће је такође порасло и крајем 1938 износило 487,6 мил. дин. према: 447,8 мил. дин. Највећи број несрећа забележен је код шумскопиланске индустрије (5.426), затим код грађења железница, путева и водоградња (2.706), металне и машинске (2.347) и т. д. Број несрећних случајева показује сталан пораст и од 1930 до краја 1938 се повећао за 47.596.

Трећа грана осигурање за случај изнемоглости и ста-

рости је још у почецима свог рада, због тога она пока-

зује огроман вишак у свом билансу. Приходи су износили 143,5 мил. дин. од чега отпада на доприносе 137,3 мил. дин. Расходи су били свега 23,7 мил. тако да се имовина повећала на 192,05 мил.

Готовина и улози Сузорови код новчаних завода стално се повећавају. Лане су износили 153,4 мил. дин., за 66,5 мил. више него 1937. Тај пораст је резултат увођења пензионог осигурања. У билансу наведене су хартије од вредности са 2043 мил. од чега 82,4 мил. отпада на оне купљене до краја 1988, а 121,8 мил. резервисано је за упис у државне и државом гарантоване дугорочне зајмове према Уредби о образовању пословних резерви и резервних фондова код установа социјалног осигурања.

Упркос повећаних административних трошкова · по свим гранама осигурања Сузору није успело да смањи дуг послодаваца због неплаћених доприноса 1938 он се још повећао за 5,6 мил. на 196,1 мил. дин. ОЈ pbjj/anju naših državnih dugova čula su se posle sporazuma razna mišljenja sa hrvatske strane. Naijradikalniji neće uopšte da priznaju za hrvatski dug državne zajmcve i odbijaju podelu državnog duga, što predviđa sporazum. Neki opet misle, da bi hrvatski ministar na čelu finansiskog resora bio pristupačniji njihovim željama i svim silama se trude da proguraju nostrifikaciju inostranih državnih obveznica, koju nije hteo da sprovede dosada nijedan ministar finansija. To bi značilo nepravedno opterećenje državne blagajne na račun pojedinaca spekulanata, koji bi sa mogli obogatiti preko noći i u takvoj meri za koju ne bi bilo primera u našoj istoriji. Ni najveća afera ne bi se mogla meriti s naknadnom nostrifikacijom stranih obveznica, ako bi ona bila sprovedena. Naši dolarski zajmovi ne notiraju u Njujorku ni 20%" nominale, dok nostrificirani zajmovi kod nas koštaju 80—96%. Svaki bi lako mogao da izračuna koliki bi mogao da bude dobitak spzkulanata.

Razlika u kursu između nostrifikovanih i nenostrifikhovanih komada dolazi otuda što su prvi postali unutrašnji dug. Usled nestašice deviza inostrani poverioci lošije su tretirani od domaćih. Da bi država sačuvala interese onih svojih stanovnika koji su bili u posedu državnih zajmova emitovanih u inostranstvu, ona je snabdela obveznice žigom »plativo u dinarima«. Time su te obveznice postale deo unutrašnjeg državnog duga | prema tome na njih se nije odnosilo smanjenje kamatnih plaćania, kojem su bili izloženi

O nostrifikaciji stranih obveznica

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 44

позгап! роуепос. АКо 6; 52 позштНКоуаје ођуехпјсе Које su došle u posed stanovnika naše države posle nostrifikacije, to ne bi bilo više opravdano sačuvanje interesa domaćih imalaca tih hartija, nego narodni poklon onima koji su iz špekulativnih pobuda, u nadi da će se naknadna nostrifikacija sprovesti, kupili državne obveznice na strani. Neka od tih kupovina efektuirana je, može biti, grubom povredom deviznih propisa, pa bi naknadna nostrifikacija značila sankcionisaniz izvoza stranih platežnih srefstava. Isto tako energično, kao što smo protiv naknadne nostrifikacije stranih obveznica, tražimo da se nostrifikuju one obveznice koje su u posedu naših stanovnika ioš od ranije i koji imaju nedvosmislene dokaze o tome da ije poreklo legalno i da s> raniji propisi o nostrifikacili odnose i na njihove komade. Naše vlasti su, naime, odbijale i naknadnu nostrifikaciju tih komada.

OE Oi O O aaa aa Енглеска влада до сада је

Контрола цена у Енглеској предузела низ мера да обезбеди довољну количину жи-

ен етен) У вотних намирница и њихову

правичну расподелу. Извесном броју артикала она је одредила максималне цене. Али све то још није довољно да се спречи њихов пораст, често пута потпуно неоправдан, због тога је поднела парламенту предлог закона о ценама артикала. Циљ закона је да спречи пораст цена животних намирница преко извесне границе, која је одређена неизбежним порастом трошкова производње и трговине услед рата. У исто време њиме се хоће да онемогући извлачење претеране добити настале услед скока цена. Примењиваће се на све артикле чије ће цене бити означене наређењима министарства трговине. Нико неће смети да их продаје по цени вишој од прописане. Њу ће министарство одредити на бази цена од 1 августа 0. г. додавши известан износ за колико су порасли разни трошкови као на пр. цене сировина, радничке наднице, превоз итд. Министарство трговине може да нареди да цена буде означена на сваком артиклу. | Предлог предвиђа могућност да министарство и његови органи погреше у израчунавању цена, због тога дајг право трговцима да се жале против њих. Жалбу ће решавати изборни суд, који ће бити састављен од једног правника, једног финансиског или рачунског стручњака, трговца и претставника потрошаћа тог производа. Пресуда изборног суда је извршна. Суд је овлашћен да нареди да се наређење о ценама измени или повуче.

Контролу над извршењем закона има централни комитет за регулисање цена коме ће у том послу помагати локални комитети. Жалбе потрошача против претераних цена примаће ови и спроводити их централном комитету. Овај, ако се сложи са мишљењем локалних комитета, тражиће од министарства трговине да поднесе тужбу избор ном суду.

Казне, које предлог закона предвиђа због претераних цена, крећу се између три месеца односно две године затвора или 100 до 500 фунти стерлинга или обоје.

=z—z— Проблем обезбеђења аграрне Француске мере за поја- производње за време рата није ни мало једноставан.

чање пољопривредне

производње Пре свега ратно стање иза-

зива већу потрошњу. Психологија цивилног становништва мења се, оно испољава жељу за већом потрошњом. Само присуство резерава и у кући, створених на почетку рата, гони да се више троши. Када пак дође до рационирања онда се нађе стотину путева и начина да се законски