Народно благостање

Страна 716 Engleska, Nemačka i Francuska. Ovih dana došli su u Jugoslaviju prztstavnici velikih francuskih uvozničkih firmi zbog kupovine velikih količina drva. Pored mekanog, mnogo se traži i tvrdo, naročito pragovi koje kupuju Nemci radi оргауКе železničkih pruga u Poljskoj.

TRGOVINA

— Devizni odbor pri Narodnoj banci rešio je da se džakovi u kojima se izvozi roba iz naše zemlje u klirinške, imaju povratiti nakon izvršenog izVOZa.,

— Devizna direkcija naše Narodne banke rešila je da se u buduća izvoz kave, čaja, kakao-a, bibera i drugih začina, čokolade i slične robe u poštanskim paketima može obavljati samo na osnovu prethodnog odobrenja.

— Sjedinjene američke države nameravaju da pojačaju izvoz pamuka u neutralne zemlje. Zbog toga će Reconstruction Finance Corp. davati izvozne premije. Osnovaće se naГОСТ savez izvoznika koji će obuhvatiti oko 920 trgovačkih preduzeća i kome će biti stavlien na raspoloženje kredit od 5 miliona dolara.

— Međunarodni komitet za kalai povisio je kvotu za četvrto tromesečje 19939 od 70 na 100%. tromesečje 1940 kvota će biti GO?/,.

— Rumunija je uspela do sada da proda veliki deo sVOg viška pšenice. Nemačkoj je prodano 300.000 t., Engleskoj i Italiji po 100.000 t. Uskoro će Engleska da kupi još 100.000 t.

— Nemačka direkcija za uvoz odredila je sledeće cene za naše suve krušk2 cif Pasau: rezane 24 Rm za 100 kg, čitave okruglaste zvane takuše ili panjkuša 30 Rm, za dugoljaзје 35 Еп.

— Ovih дапа Копз шапа je Pradajna centrala za Куаsac u Beogradu i odobren je njen statut. Članovi su svi DTrOoizvođači kvasca. Nien je zadatak da vrši prodaju u zemlji, izvozi u inostranstvo, kontroliše proizvodnju, za račun fabrika vrši poslove predviđene u ugovoru zaključenom sa Ministarstvom vojske i mornarice (proizvodnja glicerina) i da daje mišljenje o utvrđivanju prodajne cenz.

izvoznu Za prvo

JAVNE FINANSIJE

— Američki državni dug iznosi 41 miliiardu dolara, za 559 mil. više nego 1 jula.o. 2. ili 315, dolara па svakog stanovnika.

NOVČARSTVO

— U Nemačkoj je bio raspisan zajam od 500 mil. Rm sa rokom od 10 godina, kamatom od 4:/% i kursom od 983/4 za potrebe državnih železnica. Upis ie završen prvog dana. Proizvod tog zajma upotrebiće se za povećanje VoOZnog parka i gradnju novih pruga.

-— Zbog jakog smanjenja zlatne rezerve novčanične banke danska vlada objavila je novu listu artikala čiji uvoz se zabranjuje a koji pretstavljaju У Чозадабпјгг. Меди озђаlim хађгапјеп је пуог limuna, čaja, kakao-a, začina, koža itd. Na listi artikala koji se mogu uvoziti na osnovu odobrenja ostali su u prvom redu žito, stočna hrana i sirovine za industriju ulja.

— Kreditni zayod za trgovinu i industriju iz Ljubliane OotVorio je svoju filijalu u Beogradu.

— Engleska vlada je zabranila uvoz srebra bez odobrenja nadležne vlasti. Do zabrane je došlo zbog znatnog gubitka daviza u vezi sa pojačanim izvozom srebra u Englesku od strane američkih uvoznika engleske robe. Ovi Su, da, bi smanjili gubitke kod plaćania zbog nesigurnosti kursa funte u poslednje vreme izvozili srebro u Englesku, i prodavali ga

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 45

za funte i njima plaćali uvezenu robu, pošto su cen: srebra па londonskom tržištu znatno skočile, izvoz je postao vrlo rentabilan posao i davao znatnu dobit.

— Stabilizacioni fond SAD imao je krajem o. g. čistu dobit od 15,06 mil. dolara. U izveštaju se ističe da fond od početka rata u Evropi i zavođenja dazvizne kontrole u Engleskoj i Francuskoj nije intervenisao na deviznom tržištu.

— Vlada Britanske Indije zabranila je izvoz i UVOZ zlata bez odobrenja Indiske savezne banke.

SAOBRAĆAJ

— Nemačko ministarstvo saobraćaja izdalo je nova naređenja o saobraćaju automobilima i kamionima koji su znatno blaži od onih u početku rata. Dok je ranije bio sasvim zabranjen prevoz robe kamionima na veće daljine, sada se to u izvesnoi meri dozvoljava a i lokalni saobraćaj biće pojačan.

— između brodovlasnika i pomoraca postignut je na konferenciji u Zagrebu sporazum o plati i drugim uslovima rada. Plate se povisuju za 100% za plovidbu po svim morima. Od ove povišice izuzeti su svi brodovi obalnz plovidbe i oni Jadranske plovidbe na liniji prema Pireju. Za plovidbe u luRe Engleske, Francuske, Belgije, Holandije, Nemačke i baltičkih zemalia posada broda dobiće specijalne nagrade. Isto tako i za plovidbu preko Atlantskog okeana. Te se nagrade kreću od 7 funti sterlinga i 10 šilinga do 40 funti. U isto VrPme UugoOVoreno je osiguranje Života brcdske posade. Osigurnina sa kreće između 175 i 275 funti prema kategoriji u koje su razvrstani članovi brodske posade. Funta će se obračunavati po kursu od 9992 din.

RAT I PRIVREDA

— Englesko ministarstvo finansija je rešilo da se obustavi izvoz kalaja. Izdana odobrenja za izvoz su poništena.

— Američka vlada na predlog Odbora za nabavku municije zabranila je izvoz sledećih sirovina: kaučuka, kalaja, mangana, hroma, svile i kinina.

— Pretsednik SAD je nedavno izjavio da vlada nastoji da spreči nagli porast cena koji dolazi kao posledica rata. Svako želi blagostanje ali bez skoka cena.

— Pretsednik Japanske banke je nedavno izjavio da će rat u Evropi vrlo nepovolino delovati na japansku Drivredu i pozvao banke da sarađuju sa vladom da se spreči inflacija i da pomognu njenu akciju štednje i održavanja cena. Daistvo rata biće naročito osetljivo u spoljnoi trgovini „ро5то је Japan uvozio znatne količine raznih artikala iz evropskih zemalja koje će sada teško dobiti zbog blokade. Samo u prvom polugodištu 1939 on je uvezao robe u vrednosti od 178 mil. jena iz Engleske, Francuske i Nemačke. Tu su obuhvaćeni mnogi proizvodi koji su potrebni za održavanje јарапзке industrije, naročito specijalni koji se ne proizvod» u Japanu. Ozbilinu brigu zadaje snabdevanje starim železom zbog otkaza trgovinskog ugovora od strane SAD.

KONJUNKTURA

— Detalina trgovina u septembru u Engleskoj razvijala se normalno kao da nema rata. Obrt je čak porastao га 13,9% prema onom u septembru 1938. U Škotskoj je pDorast iznosio 12,9%0 a u drugim krajevima 20%, dok je u Londonu znatno opao. Prodaja hrane i lako pokvarljive robe koја je ranije praztstavljala 55%/0 celokupnog: obrta sada se DOpela na 57%.

— Према извештају Љубљанске коморе за трговину, занатство и индустрију за 9 месеци 1989 пријављено је 588 (1938: 701) трговачких радњи, а одјављено 603 (426), тако се број њихов смањио за 15. Код занатских радња, нако