Народно благостање

Страна 750 НАРОДНО

Народна банка #2/0 Рента 1895 Лоз Црв. крста Дувански лоз

Стари класирани папири или нису уопште рађени целе недеље, или су рађени по истим курсевима. То важи за 77 Инвестициони, за оба Блера и за Паб. Народна банка није рађена, као ни Стабилизациони ни Селигман. Шумски аграр, крупни комади чак су имали једно побољшање У овој недељи,

Ратна штета је попустила за скоро два поена у извештајној недељи. То је попуштање дошло последња два дана. За један папир који се налази тако У великом обиму у оптицају, као што је Ратна штета, овакве су ситне промене без интереса и без значаја. Оно што је у главном допринело овој промени код Ратне штете, као и код Беглука и код Далматинаца лежи у обрту.

17—28-Х1 10—16-Х1

2:/9/) Ратна штета 1.780 822 2'љ9/) Ратна штета, термин — > 49. Аграрци 1991 Џ 105 499 Атрарци 1934 47 34 69 Беглуци 944 567 6%, Далматинци 843 503 699 Шумски аграр 492 375 75 Мнвестициони 520 130 7%/0 Блер 280 760 87 Блер 249 299 7%о Селигман 36 Народна банка — 71 Паб 144 177

Укупно = 5.042 3.836

Код Ратне штете обрт се повећао више од 100% и код Беглука од 567.000 на 944.000. Само код Далматинаца је врло слабо повећање. Та нагло повећана понуда нашла је код Беглука тражњу У истом обиму, али је тражња искористила нагли пораст понуде да мало обори курс. У целој недељи пад је биз само за 0,49 поена. Код Ратне штете цела је понуда пала на последња два дана и због тога је курс био попустио. Али се на крају последњег састанка почео опет да враћа првобитном курсу.

Обрт је у овој недељи јачи него у претходној; износио је 5 милнона динара према 3,8 милиона, али ако додамо још 150.000 обрта у Шумском аграру у овој недељи (једна одиста ретка појава терминског), онда је обрт у овој недељи био 5.2 милиона — скоро за милион и по већи вего у претходној недељи.

Сад се не може да каже да влада мртвило на берзи. Берза је оживела. истина тек последња два дана, али је динамика била прилична. Било је обилне понуде, доста јаке тражње и повећаних закључака.

Намеће се питање шта је проузроковало то оживљење на берзи. Пре свега није могућно да на берзи, најдинамичнијој установи у економском животу, ниво курсева остане месецима непромењен. Овога пута мислимо да је живост изазвала вест о уписивању и уплати прве транше државног зајма. Као што смо горе рекли, та је вест сервирана јавности на један начин, који је омогућавао погрешно разумевање целе трансакције. Још у априлу 1938 год. и другом једном приликом речено је са меродавног Места да се прва транша може да упише за пет минута. Овога пута то је био случај са 640 милиона динара. Они су били уписани за пет минута и то од оних капитала на које се и тада мислило. Вероватно да ће бити уписан већ цео зајам у тренутку кад читаоци буду имали „Народно Благостање" у рукама. Таква једна трансакција у области др-

БЛАПОСТАЊЕ Бр. 47

жавног кредита морала је да изазове мало комешање: међу имаоцима државних папира. Оно је било минимално, тек толико да се прекине са т. зв. мртвилом на ефектном тржишту. .

Обрачунски курс долара био је: 17-ХЕ: 4448.75: 20-ХТ: 4451,25; 21-XI: 4451,95; 99-%I: 4451,25; 23-XI: 4453,75.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

На девизном тржишту ситуација се поправља из дана У дан. Готово се не памти кад је понуда била већа од тражње као ове недеље, и то из:приватних руку, тако да Народна банка није уопште морала да даје девизе. Ова промена у односу понуде и тражње дошла је не само због вебег прилива девиза који постоји већ три недеље, него и од великог смањења тражње. Обрт у доларима био је мањи за половину него прошле недеље 10,2 мил., а због тога је читав обрт био мањи за 8 мил. Обрт у немачким маркама остао је на висини, 21,1 мил. У фунтама стерлинга обрт је износио 1 милион, док у француским Францима већ некодико недеља нема закључака. Обрт у грчким боновима већи је за милион него просечно још до пре две недеље, 1,6 мил. У швајцарским францима обрнуто је свега 15 хиљада. Укупан обрт изнео је 34,8 мил.

Банке су у незгодном положају због прилива девига. Оне су их преузеле од извозника и тако се имобилисале, а било би потребно да их преузме Народна банка, како би оне могле и даље да финансирају извоз. Пошто се девизна ситуација поправила комитет за увоз донео је одлуку да се индустриским предузећима повећају одређени контингенти за увоз сировина у 1989. Предузећа која хоће да користе ово повећање контингената за 1939 треба да поднесу молбе. |

Курсеви фунте стерлинга и француског франка били су преко недеље колебљиви и последњег дана извештајне недеље пали су вешто јаче. Белгиски франак знатно се поправио последњег дана, на што је вероватно утицало и политичко смирење у том делу Европу. Због велике тражње грчки бонови су скочили на 36, а Софија на 90. }

Слободно тржиште

Стаб. + |

17 28.590. 90% | 2-J-KH 298 2579 Лондон 216.10 175— 214.04 „216.93 „216.60 91438 Париз 122.50 99.20. 191.50 12249 19980 191162 Њујорк 55 44.48 55. — 55. — 55— 55Женева 1234.91 1000— 1284.01 19234.99 1934.39 1933.59 Амстердам 2918.95 2363.70 2920.47 2920.47 2920—— 2918.75. Брисел 901.48 780.— 909.46 90946 913.39 „908.48 Приватни клиринг: Берлин 1430 — 1430 1430 1430 1430 Мадрид — — — — => Грч. бон. 34.50 — 35— 35.50 — 35.75-36 Прч бо тер “*. j — — — — | Праг => = = = = Софија = = = =: = 86—90 Милано 226.75 — 220.70, 220.75) — –

У Цириху су девизни курсеви били следећи:

31-XII-36 31-Х0-37 31-ХИ-38 13-Х1 21-Х: Париз 20.32/4 14.687 11.6220 9.77 9.995 Лондон 27.37 21.62 20.63 17.95 17.50 Амстердам 238.80 240.60 240.84 236.50 236.62 · Њујорк 345.14 439.50 443— 446— 445.62 · Брисел == == 74.70 72 — 73:12: Милано —— о —— 22.50 22.50