Народно благостање

Kritički stav Saveza poljo-

25. новембар 1939. НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ |

sz pra)

_ Ako se oslonimo na izjave Које је u poslednjih nzkoliko dana dao ministar polioprivrede po pitanju zemljoradničkih dugova, ono je uglavnom rešeno. U poslednjem broju izneli smo po kome će se ključu deliti ekonomski slabi seljaci od snažnih kod razduženja. Po kasnijoj izlavi (vidi »Politiku« od 18 XI) razduženje će biti još radikalnije, jer će se brisati potpuno dugovi seljacima koji imaju do 10 ha zelmjišta. Zatim, ono je radikalnije nego što je to učinjeno Uredbom o zaštiti seljačkog poseda u Banovini Hrvatskoj, jer su tamo dugovi brisani samo za posede od 3 ha, izuzetno i za nešto veće, ovom ključu razduženia moglo bi se prigovoriti isto što i onom o klasifikaciji na ekonomski slabe i snažne prema Večini duga. Nije sama veličina poseda merilo ekonomske snage, nego i kvalitet zemljišta, način obrade i položaj u odnosu prema tržištu. Ako se u Vojvodini brišu dugovi seljaku koji ima 10 ha, zato što se pretpostavlja da je ekonomski slab, onda u Bosni i Crnoj Gori treba da se brišu dugovi posedniku sa 40—50 ha.

Ovo radikaliziranje kod daljeg razduženja može se razumeti obzirom na političku situaciju u zemlji, ali nikako ne obz:rom na sam problem. Niie nam poznato da je vršena ma kakva anketa ni bilo kakvi pripremni radovi, da bi se znalo u kakvom su stanju dužnici. Izvor čitavog materijala po р:tanju razduženja je Direkcija za razduženje kod Privilegova= ne agrarne banke. U njoj su dugovi jedamput za svagda utvrđeni, predviđani su obroci koje treba naplat:ti i ostaje samo da se prati koliko je naplaćeno. AŠko se “daljem razduženju pristupa zato što otplate dugova орадаји па опда штаmo dovolino razloga da veruiemo da će jednog dana biti brisani svi seliački dugovi. To bi bilo konzekventno načinu na koji se kod nas pristupilo razduženju od početka: na:me, postavljalo se uvek samo pitanje koliko da se briše. Bio bi prejak potez da sa najdamput briše sve. Kad se to čini postepeno, onda se nekako i ne pr:mećuje koliko to zadire u naš pravni poredak. Međutim, posledice prvog čina postepenog razduženja po kredit jednake su onima koje bi došle da ie ono izvršeno najedamput.

Od prvog razduženja upropašten je već seljački kređit, da ne govorimo o položaju u kome su se našli poverioci. Međutim, koliko god je puta razmatrano pitanje seljačkih dugova, merodavni nisu nikad ničim pokazali da razduženje i kredit smatraju nerazdvoinim. Isticanje razduženja kao glavnog problema i zatvaraniz očiju pred seljačkim kreditom razumljiivo je, po zakonu najmanjeg otpora. Lako je brisati dugove, a nemogućno je organizovati seljački kredit Dez izvora. Naš urednik istakao je još 1997, kod prv:h planova o razduženju, da ono povlači za sobom pitanje kredita. Prvi put došao je sada na to stanovište Savez poljoprivrednih komora. U referatu koji je održao dr. Novaković kaže se da „samo olakšanje plaćania dosadašnjih dugova, pa čak i njihovo delimično otpisivanje, ne bi bilo prava pomoć poljoprivredi jer ta pomoć može da se zamisli samo sa istovremenim rašenjem pitanja novog kredita”.

privrednih komora po рпаnju razduženia seliaka

e z=z==ZzZ=K=zRRE==——

Hvala Bogu da se to uviđa, samo pitanje je nije li to kasno iz dva razloga: zato što je dosadašniim razduženjem kredit već uništen, i što je v2ć | ovog puta vođena briga samo o daljem razduženju i već doneseno principijelno rašenje. Komore traže vremena da se pitanje pretres. Drugi ga smatraju likvidiranim. Za Komore je to ekonomsko pitanje i tako shvaćeno može da se reši koji mesec ranije ili kasnije, glavno je da bude dobro. Za druge je to političko p:tanie, a tu je ı drugi interes. Zato mi ni ovog puta ne očekujemo ništa ze seljački kredit.

Страна 745 _

Енглеска је увела контролу Фунта стерлинга на црној девизног промета првих дана

берзи рата, и одредила званични курс фунте према долару 4,03. Контрола није могла да буде одмах тако спроведена, да се не појаве двоструки курсеви. У октобру они су се изгубили, али после укидања забране извоза оружја из Америке курс на слободном тржишту нагло је пао на 3,76. Ова појава објашњавана је као психолошка реакција, јер се очекује да ће се повећати енглеске поруџбине ратног материјала у – Сједињеним Државама, и да ће отуд неминовно доћи и до притиска на курс фунте. „Економист' одбацује ово објашњење зато што поруџбине врши влада, а плаћаће их златом и девизама, путем који је предвиђен тројним валутним споразумом. За ова плаћања важиће службени курс који ће се мењати само по споразуму обеју влада. За време Светског рата службени курс фунте остао је непромењен од 19141918 год. 4,75 иако је по том курсу фунта била последње године прецењена.

Лист објашњава пад фунте шупљинама у контроли девизног промета. Она се заправо још увек изграђује. Засада формалности још увек нису толико строге да се не би могле вршити и веће трансакције са фунтом. Уколико се контрола стеже утолико има више покушаја да са побегне из фунте, а кад се добије дозвола за плаћање у фунтама, онда нема тешкоће да се оне појаве на слободном тржишту. Понуда још увек долази од странаца који су своју готовину држали у Лондону, а нису је извукли де рата, него то ужурбано чине сада.

Мако ово објашњење може да буде тачно, не изгледа да је и потпуно. Карактеристично је да је до велике разлике између службеног и слободног курса дошло после укидања америчког закона. По вестима из Њујорка примећена је јача понуда фунте од стране америчких, скандинавских и холандских банака, а оне су својом тражњо у октобру највише и допринеле да се уклонила разлике курсева. Ова понуда могла је да дође у намери да се ликвидирају и последњи стокови фунте за коју се не веруј“ да ће се одржати код садашњег званичног курса. Министарство финансија наговестило је да више неће објављиват:: стање злата код Егализационог фонда за време рата, тако да ће бити врло тешко контролисати подлогу фунте, [> последњим службеним податцима за март залихе злата код Егализационог фонда и Енглеске банке износиле су 57: милион фунти стерлинга, али до краја августа оне су се внатно смањиле. Истина, Енглеска неће плаћати само ти»: златом него и девизама које добије од извоза робе E 35 продане хартије од вредности које су у рукама енглеских држављана. Економист је ценио да Енглеска може да 3: ове хартије добије 1,17 млд фунти стерлинга. Али 231 мора да код продаје хартија манипулише опрезно, да не би пали курсеви, тако да ће морати увек да плаћа више У злату кад буде морала да ограничи понуду хартија. Прем: томе трансфер злата и понуда хартија вршиће се пара лелно, тако да је неизбежно да подлога фунте ослаби.

Међутим, има врло важан разлог већој понуди фунте, па можда и пресудан, а који нисмо нашли у енглески: коментарима. Ми смо писали о политици Енглеске у погледу сировина. Да би их монополисала и онемогућила Немачкој да их набавља, Енглеска је одлучила да их купује и преко својих потреба изван империјалних земаља пошто су ове пристале да своју продају ставе под кл тролу једног владиног одбора у Лондону. Због THX K, повања преплавила је фунта многе земље, а то је бил: довољно да појача понуду фунте из неутралних земаља : доведе до јаког пада курса на слободном тржишту.