Народно благостање

6. јануар 1940,

Iz uredništva

HAPOJIHO BJIATOCTATĐE

Страна 7

штсајкаћа па екопоштзке одпозе а зуба

L NAGLO JAČANJE PANAMERIKANIZMA USLED RATA U EVROPI

Odkako je izbio rat u Evropi panameričke tendzncije u S.A.D. poče!e su sve više da dolaze do izražaja; pitanja ekonomske i finans:jske ekspanzije u zemlje Južne Amerike postala su vrlo aktuelna. Od početka decembra zasedavaju GL1 konferencije: jedna u Gvatemali, koja je ovih dana zaključena, druga u Panami i treća U Vašingtonu. Konfzrencija u Gvatemali, na kojoj su učestvovali ministri finansija, zaključena je rezolucijom kojom se pledira za uprošćenje carinske nomenklature i za olakšavanje investirania kapitala. Pitanje osnivanja centralne banke amaričkog kontinenta, koja bi bila instrument monetarnog jedinstva i vrhovni kontrolor plasiranih kap:tala, o kome je takođe diskutovano, odloženo je za kasnije. Finansijska konferencija oglašena je stalnom ustanovom i držaće se svake godine u drugom mestu. Dakle, ona pretstavlja novi instrument panameričke politike. Ostale dve konferenc:je — u Panami i Vašingtonu — bave se političkim i ekonomskim pitanima, uglavnom čuvanjem neutralnosti, uslovima i mogućnostima intenziviranja razmene dobara iZmeđu S.A.D. i južno-američk:h država. Pored ovih konferencija i javnost je okupirana problemima i planovima ekspanzije koji treba da doprinesu ostvareniu panameričke unije koja treba да ишла za podlogu čvrstu ekonomsko-finansijsku povezanost između S.A.D. s jedne i južno-američkih država s druge strane.

Odnos S.A.D. prema južno-američkim državama do 1929 karakterisao je veliki izvoz kapitala. Ogromna koncantracija kapitala u S.A.D. za vreme Svetskog rata usloyv:la je veliku kreditnu ekspanziju posle rata pošto su mogućnosti plasmana u zemlji bile ograničene, jer je privredni kapacitet razvijen za vreme rata, dugo vremena posle rata prevaz:lazio mogućnosti iskorišćenja. Do konca 1929 S.A.D. pozaimile su svetu osam milijardi dolara. Veliki do zaimova plasiran je u južnoameričk'm zemljama. Kad je izbila kriza ove zemlje, zbog sirovinskog i agrarnog karaktera svoje privrede, bile su među prvima koje su obustavile svaku službu dugova. Položaj S.A.D. kao poverioca bio je utoliko nepovoljniji što one nisu bile ni kupci izvoznih višaka proizvoda ovih zemalja koje su i same ':malz u izobilju. S.A.D. gubile su dvostruko: kamate i plasirane kap:tale i na opadanju izvoza ove zemlje. Između Severne i Južne Amerike nastupio je proces dezintegracije; ekonomski uticaj S.A.D. u ovim zemljama počeo ije da opada. Toliko više što su ova zemlje koristile niske kurseve svojih obligacija na američkim berzama i otkupom se oslobađale duga prema S.A.D. Mnoge od njih su na taj način prepolovile svoja dugovanja. Kroz kliring i trampu one su našle mogućnost za plasiranje viškova svojih agrarnih proizvoda u Nemačkoj i Japanu, sledstveno nemački i japanski pro:zvodi počeli su sve više da prodiru na njihova tržišta, odnosno da pot:skuju američke i engleske proizvode. Nemački uvoz u zemlje Latinske Amerike u paeriodu 1933—19937 povećao se sa 286 na 652 mil:ona dolara, a izvoz iz ovih zemalja u Ne-

mačku sa 384 na 850 mil. dol. U spoljnoj trgovini Čile i Brazilije Nemačka je izbila na prvo mesto, U Urugvaju i Argentni — klasičnim zemljama izvoza engleskog kapitala — 1938 g. Nemačka se u uvozu Osetno približila učešću Engleske. U sličnim razmerama porasla je i spolina trgovina Japana s ovim zemljama.

Takav razvitak stvari sve više ja uznemiravao S.A.D čija je diplomatija ulagala veliki napor da spreči dalie gubljenje pijace. U tome, međutim, nije bilo nekog naročitog us peha, jer S.A.D. nisu nikako bile u stanju da povećaju UVOZ iz ovih zemalja čija je struktura izvoza skoro istovetna sa onom izvoza američkog. Stanje ja bilo i suviše nervirajuće za S.A.D. što potvrđuje i oštra kr:tika nemačko-japanske ekspanzije koju su zvanični pretstavnici spoline politike S.A.D. izrekli na panameričkoj konferenciji u Limi održanoi koncem 1938 god.

Rat je prekinuo ovai nepovoljni razvitak po ЗАР 1 one se danas prema ovim zemljama, kao za vreme prošlog svetskog rata, nalaze ponovo u monopolskom položaju koji nastoje da što pre i što više iskoriste. i svoje pozicije u јиžno-američkim zemljama što bolje utvrde. Ovoga puta radi se o širokom planu američke ekspanzije. Pre svega treba da se izvrši konverzija svih stranih dugova u zajmove dužeg roka i sa nižom kamatom, ali koji bi se sigurno plaćali. Time bi se američko tržište kapitala, koje se opet nalazi u znaku sve većag sakupljanja kapitala, ponovo otvorilo ovim zemljama. Novoizvezeni kapital, pak, imao bi se prvenstveno Dplasirati u proizvodnju artikala na čiji su uvoz, pri sadanjoj privrednoj strukturi, S.A.D. upućene. Pri tome se, u prvom redu, misli na proširenje sirovinske baze, odnosno na smanjenje zavisnosti S.A.D. od engleskog monopola. Praktično izvođenje ovoga programa pretstavila širenič kulture kaučuka u Braziliji (namesto kave), u najnovije vreme, slanje u Brazil:iu nekoliko h'ljada mladica kinina radi aklimatizacije razvijanja proizvodnje. Time S.A.D. misle da stvore osnovu za intenzivniju međusobnu razmenu dobara, a to bi ujedno imalo da služi i kao obezbeđenje službi zaimova koji bi se, u krajnjem slučaju, mogli plaćati i robom. Plasirani kap:tali bili bi daleko sigurniji no što je do sada bio slučaj. U S.A.D. pak prestala bi opozicija farmera panameričkoi ideji koji su u svakom mpojačanju razmene dobara s ovim zemljama v:deli mogućnost konkurencije njihovim proizvodima na unutrašnjem tržištu.

Pored ovoga S.A.D. će svoj uticaj u ovim zemljama pojačati još i time što će za vreme rata doći u posed većeg dela, a možda i svih ako rat duže traja, engleskih investicija kojima će biti plaćane porudžb:ne ratnog materijala. Sve to ukazuje na mogućnost da panamerička ideja u sadanjem periodu dobije vrlo široku ekonomsku osnovu i da samim tim postane još važniji faktor u budućoj svetskoj politici.

U. EVROPSKI RAT PRIMORAVA JAPAN NA ZBLIŽENJE SA S.A.D.

Početkom septembra amer:čki senator Pitman izjavio je, da će jedan od prvih zadataka novog sastanka kongresa biti da reši pitanje zabrane izvoza američke robe u Japan. Odmah posle toga japanski ministar spolin:h poslova Nomura, vodo је duži razgovor s američkim ambasadorom u Tokiju, Grevom, kome je saopšt:o pripravnost Japana da povoljno reši sve opravdane proteste koje su S.A.D., zbog ošteće-

nja svojih trgovačkih interesa u Kini u toku rata, uputile Japanu. Takvih protesta od izbijanja rata do sada Japan je доbio preko 600. I sve do početka evropskog rata on se skoro nije ni osvrtao na ove proteste, sem što je na nekoliko krupnijih pitanja dao svoje odgovore. Sasvim prirodno, да је оуаkvo držanje Japana sve više zaoštravalo odnose sa S.A.D. Rad:kalna vojnička struja, koja je bila sve do skora na У1а-