Народно благостање
__13. јануар 1940.
пира н крпа. Свака тона старог железа значи смањење увоза 31: т кокса. Комесар за привреду је недавно говорио да треба изградити индустрију за производњу оних артикала који се сада још морају увозити. Један део штампе избацио је паролу да Француска треба сама да потроши оно што произведе. Увозити треба само производе потребче за вођење рата, а извозити оне за које се добије девизе. Остало треба све произвести у земљи.
ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА.
ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА 23 јануар __ Јавна складишта JL д. Сисак (ванредан)
10 фебруар — Београдска. трговачка штедионица (редован) — Индустриско-комерциална банка а. д. Београд (редован) — Рударско-индустријско трговачко акционарско друштво „Штимље“ Београд (редован)
11 фебруар — Савиначка штедионица а. д. Београд (редован)
18 фебруар — Шабачка бавка Шабац (редован) — У Београду се оснивају три акционарска друштва од 1,1 мил. дин. које ће се бавити увозом и тргови-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 29
ном машина и апарата, гвоздених производа, фабричких инсталација саобраћајних сретстава, рударских и пољопривредних производа; Друштво за међународну трговину а. д. (Друмет а. д.) са главницом од 9 мил; дин. и „Кошавка" индустријско и трговачко а. д Београд са главницом од 5 мил. дин. које ће се бавити увозом и трговином свих врста апарата за заштиту од дима, гаса и пожара, вентилационих уређаја хемиских и "санитетских производа и апарата итд. | ;
РАЗНО | . .
— Zbog velike hladnoće i otžžanog transporta u Šved= skoj nastala je oskudica uglia. Mnoge kuće mogle su da DOkriju svega 10% svoje potrebe u ovom mesecu. U najamnim kućama ogran:čena je tempzratura u sobama na 16—189% a negde je smanjena količina tople vode. Озуе јамапје reklama. i. izloga, na koje se obično potroši godišnje 12.000 kilovata, ograničeno je za 75% u cilju štednje uglja.
— U Italiji je osnovan odbor koji skuplja pođatke o šteti koju trpe njeni podanici za vreme ovoga rata.
— Prema vestima iz Rima, Nemačka je odobrila kredit od 100 miliona maraka za repatriranje Nemaca sa Balkana.
__-_==== (0) === ===
КОЊУНКТУРА
До закључка редакције нисмо добили извештај 0 стању Народне банке.
Beogradska berza
lzveštajna nedelja od 5-I==1i-I 1940
EFEKTNO TRŽIŠTE
Božićni praznici skratili su izveštajnu nedeliu za jedan dan, ali sam rad na berzi doveli su gotovo na mrtvu tačku. Lista kurseva je gotovo prazna. Na pojedinom sastanku rađeno je samo u dva tri papira. Ratna šteta na dva sastanka nije imala nijednog zaključka, što se vrlo retko dešava. Pa iako je posao bio malen, ipak ova nazadelja nije potpuno bezbojna. Prošla izveštajna nedelja završila je sa tendencijom ala bes, ali već prvog dana ove nedelje došlo je do dosta snažnog preokreta na više. Taj preokret ne upada mnogo u oči zato što je rađeno svega u dva papira. Takva tendz>ncija održala se do pretposlednjeg dana, a poslednjeg je opet popustila. Toga dana ponuda nije bila ništa veća nego prethodnih dana, ali tražnja ie znatno popustila, tako da su kursevi bili
mnogo labaviji. 4-1 521737 Rat, SL – 420— 42321:09) Бак. 56. сет. 4 Agrarci 1921 40% Agrarci 1084 '6% Вегша 74.69%, Begluci term. 98% Damlatinci | :6% Dalm. term. 72% Investicioni 79% Stabilizacioni ——
—
10-]
| 425— -
| |
o сл о ~
5.5
о
|||
со со ко сл
79% Seligman 7075 Bler ЗА O —
Gb Šum, agr. s 68Ga 8. agp, S
III ||
с ~ сл
|
WII
||
6% 5. аогт. Кг. 69%— — — — 67.75 Pab sitni —=— EE LR ___ Pab srednji = — —— — = Pab krupni —— —— — 1965" 199: Narodna baika —— === 22500
4% Renta 1895 Loz Crv. Krista Duyvanski loz
Ima dve nedelje kako mi izražavamo pesimizam u pogledu razvoja kurseva na našoj berzi. Izvesno орогауапје Које se zapazilo u toku ove došlo jie nezavisno od držanja iavne ruke. Pošto je ona apstinirala, nije se ova tendencija mogla da razvije istinski ala hos. Ali i jadan nov događaj mogao. je da poslednjeg dana izveštajne nedelje deistvuje nepovolino na kurseve. Novine su tog: dana donele vest da je pušten u promet nov državni papir, dobrovoliačke obveznice. Uredba o ovim obveznicama izišla je nešto pr» godinu dana, pred izbore za Narodnu skupštinu, istih dana kada i Uredba o izdavanju obligacija za bosanske šikare. Postupak oko izdavanja ovih obveznica je dosta dugotrajan, ali dovolino je bilo da se Uredbom pred izbore nagovesti poklon jednoj kategoriji bireča. Da je ostala tadašnja vlada, možda ona do sada ne bi još realizovala svoje obećanje. Sadašnja realizacija dolazi u red mnogobrojnih akata vladinih o kojima smo veš pisali, dovodeći ih takođe u vezu sa političkom situacijom u zemlji. Dok je emisija Šikara ograničena na svega 50 miliona, kođ dobrovoljačkih. obveznica je drukčije. Obligacije dobija svaki onaj. koji nije dobio zemlju, ali i oni koji su je dobili, pa pretpostavljaju državne obligacije žemljištu, mogli su da traže zamenu. A to mogu da čine i oni koji su već duže vremena u posedu zemljišta. Zavisi od broia dobrovoljaca koji se {avi za bonove, koliki će iznos biti emitovan. Po novinarskim vesti-
ma predano je 11 hiljada molbi za zemlju. Dobrovolici ratni-
ci dobijaju nominalnih 50 hiliada dinara, a neborci 30 hiljada; ukamaćenje je 4%. Ukupan iznos misije ceni se na preko
pola. milijarde.. Rešenja pojedinih molbi su gotova i šalju se
preko poreskih uprava da se izdaju bonovi onima kojima ie priznato pravo na njih. Prema tome ima izgleda da 'papir