Народно благостање

__Страна 46 _ | "НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 3 Паб, сред. = 193.— — — — = такође нема промена: Марка се држи на службеном курсу; Паб, крупви · 19— — — = = — па и у термину за фебруар и март направљени су закључ-

Народна банка = — — — 40% PeHTa 1895 — — — — — Лоз Црв. крста — — — — — Дувански лоз — = — — —. —

За развијање штимунга ситуација је повољна у извештајној недељи, јер су курсеви показали велику стабил= ност. Изузетак чини Ратна штета, која је пала за три поена 17 о. м. То је реакција на нагли скок који је она учинила' претходне недеље, са 420 на 425, па је већ то повољан знак да није пала натраг на ниво са кога је пошла. Сви други папири ванредно су чврсти и по мало у скоку. Ванредно су чврсти Беглуци, последња три дана извеш raiHe недеље стајали су на 75, док су прва два дана мало куњаЛи. Далматинци су имали обрнуту ситуацију, они су мало попустили у курсу, али су на том нижем нивоу остали врло чврсти, на 69.75. У Блеровим папирима није много рађено, ги док је 7%/• остао непромењен, 8%/о је скочио за један поен. Тако исто извесну тенденцију за скакањем показао је и Инвестициони. Шикаре су се кретале у стопу са Далматинцима. |

Код Народне банке ситуација је нешто боља. Пошто јој је курс нагло пао понуда се повукла, а првих дана извештајне недеље тражња је била врло слаба, по 7.200; према крају недеље тражња је подигла постепено курс, тако "да је последњег дана после звона био закључак 7.500.

12—18-1 5—11-1

- 21/59/6 Ратна штета 282 382 216 Ратна штета, тер. — 426 Аграрци 1921 17 4%/; Аграрци 1934 — 65/о Беглуци 458 670 6. Далматинци 519 60/e IIyMckH arpap 134 460 б% Шумски аграр, тер: – 79 YiHBecTHHHOHH 9 82 79 Стабилизациочи — 28 790 Блер 78 97 · 80/5 Блер 85 7%/o0 CenHrMati — Народна банка 186 75 Паб 36 78 Укупно 1.804 1.671

Обрт је у свему изнео 1.804, према 1.671 прошле недеље. Пошто је ова недеља имала пет радних дана, на један дан обрт је био ове недеље мањи, 360 хиљада према прошлој недељи 418 хиљада. Рађено је у већем броју папира, али у мањим износима код сваког појединог. Како је мртав посао на берзи најбоље показује чињеница да је од овако малог обрта у Далматинцима и Беглуцима самима обрнуто скоро један милион, док је у свим осталим папирима једва око 800 хиљада.

Обрачунски курс долара био је 12-1: 4454,06; 15-1:

4454,50; 16-1: 4454,37; 17-1: 4455; 18-1: 4455.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

На: девизном тржишту нема такође нарочитих промена. Курсеви на слободном тржишту колебају се за неколико поена код појединих валута. Само је холандска форинта средином недеље нагло скочила, а затим опет попустила на свој нормални ниво. Код клириншких валута

ци по том курсу. Грчки бонови: су ове недеље мало скочили и учврстили се на вишем нивоу. Бугарски лев напредује полако.

Слободно тржиште

Gyra6. E

12-1 28,59/0 15-1 16-1 171 18-1 Лондон 21739. 17625 21829. 21854 217.96 217.16 Париз 123.22 99,90 193:82 193.82 12350 128.04 Њујорк 55— 4454.06 55— 55— 55.— 55Женева 193344 1000—— 123322 123835 1233.18 1233.18 Амстердам 2934.85 2379— 2942 70 2929.82 2022.63 2921.71 Брисел 925.08 750— 92745 92377 926.11 9261! Приватни клиринг Берлин 1480.— — 1480— 1480—— 1480—" 1480.Берлин т. 1485 — — — 1480.— — Грчки бон. 32— — 32— 32775 32.50 32.50 Грч. 6. тер. — 555, = = = = Софија — — — %— — 97Милано 228.35 — 298.55 „298.35 „228.35 228.35

Обрт је био ове недеље нешто већи, 46,5 мил. према 95,8 мил. прошле недеље и сав је обављен у четири валуте: на марке отпада 21366 хиљ., доларе 23.948 хиљ., грчке бонове 1.151 хиљ. и бугарске леве 97 хиљ. Тражња је била задовољена само од 10— 209,

У Цириху су девизни курсеви следећи:

31-ХИ-36 31-Х0-37 31-ХИ-38 10-1 17-1 Париз 20.324 14.689: – 11.6220 10— 10.01 Лондон 27.37 21.62 20.63 17.65 17.67 Амстердам 238.80 240.60 240.60 237.55 237Њујорк 345.14 432.50 443.— 445.953 446 Брисел —.— —= 74.70 74.90 75.10 Милано. —.— —.— —— 22.50 22:50

Robno tržište

Pšenica. — Na prekomorskim berzama pšenice ove пеdelje vladala je uglavnom labavija tenđencija i kursevi su stalno fiuktuirali, a u Buenos Airesu došlo je i do osetnijeg pada за nsšto preko 8 na 7,70 pezosa za kv:intal, tj, 49/o. Jači pad u Buenos Airesu izazvan je pobolišanjem izgleda za prinos nove pšenice, naročiio u pogledu kvaliteta. U SAD špekulacija na hosu ne nalazi dovoljno oslonca u relat:vno nepovolinom stanju useva U izvesnim centrima proizvodnje, jer uvozn:čke zemlje nisu voljne da plaćaju ni sadanje cene koje duplo viša terete ogromni troškovi prevoza i osiguranja. Usleđ toga i nedostatka tonaže izvoz је još uvek manii od onoga u istom periodu proš!e god:ne. Jedino Kanada, usled povolinog saobraćainog i geografskog položaja, uspeva da redovno izvozi u Englesku veće količine.

Terminski kursevi na prekomorskim berzama sredinom nadelje bili su: те М VII јр

Vinipeg centi bušel 87 88 89 Сао |. 101 овљ 98 В. Ајгез рех. Купе, 7,92 = i

Situacija na domaćem tržištu u ovoj prema prošioj ne-

_ deli bila je nepromenjena. Promet je vrlo mali; trguju se lo-