Народно благостање

Страна 68

квом држању. Али би у исто време могли да је запитају, зашто не приступа ралканском пакту, који је савршен инструменат мира на Балкану. Истина, у његовом су саставу мање државе, али оне заједно чине преко шездесет милиона душа. Сви су изгледи да о овоме питању неће ни бити говора на претстојећем састанку. Према томе он ће се завршити стереотипним коминикеима.

Али би се могла повести реч и о неутралности чланица пакта. Неутралност је њихова заједничка политика, али не правно већ само фактично. Правно је њихов положај врло различан. Турска има уговор о савезу са Енглеском и Француском. Немци немају разлога кад сматрају да је Турска тиме ушла у ред њихових непријатеља. Тај је савез, по нашем уверењу, чисто дефанзиван. Румунија и Грчка имају такође особен положај: оне уживају заштиту Енглеске = Француске. Ми имамо неутралност као и нордиске земље.

Према томе рат на небалканским границама једне од чланица пакта не би променио ништа у држању осталих чланова. Ниједна се чланица не би осећала обавезном да јој притекне у помоћ, јер Бал-

iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

С O O

кански пакт обавезује само на заштиту балканских граница. Према томе ни питање Мађарске не би имало никакве везе са Балканским пактом. То би било питање Подунавља, о коме се не би могло уопште да говори на овоме састанку — свакако не службено. Али се ипак намеће питање, да ли не би било савесно да се обавеза Балканског пакта пренесе на укупност граница њихових чланица. Ми мислимо да би тако требало поступити, Истина, много се режи у свету против блокова на Балкану. Блок-неблок, али је једно јасно: велике државе данас гутају мале, као ћурани кукуруз, како рече г. д-р Мачек. Ниједна мала држава није сигурна за сутрашњицу. Па кад се већ носи глава у торби, онда није тешко изићи из неутралности кад је у питању пријатељ. Кад се. већ стоји у опасности напада од какве велике земље, онда је боље прећи у напад у одбрану друга и пријатеља. Неутралност не сме бити кукавичлук, резултат страха од великих. Неутралност треба да буде најефикаснији начин заштите сопствених интереса. Неутралност нас не може учинити пацифистима, кад је у питању интерес земље. Боље је гинути у одбрану пријатеља него усамљен, без ичије помоћи.

ТЕ is ma Лот ЗУаУ...

NAJNOVIJA FAZA PITANJA PREUREĐENJA DRŽAVE

Razmimoilaženja u vladi koja su izbila na povr· Šinu posle rezolucije JRZ, mnogo su dublja nego što izgleda na prvi pogled i daleko komplikovanija nego što bi se moglo zaključiti po tome kako je spor likvidiran. JRZ je stala na stanovište da treba pre obrazovati banovine, pa onda ići u izbore. G. d-r Maček zastupa suprotno stanovište i poziva se na sporazum, koji je on napravio sa pretsednikom vlade. G. Cvetković prihvata Stanovište g. d-r Mačeka, iako je glavni odbor JRZ, čiji je on član i u kome sede i drugi ministri, slao na SuDrotno. Mogućnost razmimoilaženja po pitanju reda kojim će se pristupiti rešavanju političkih pitanja kod nas data je samim sporazumom Cvetković—-Maček i uredbama koje su donesene na osnovu njega. U sporazumu rečeno je da će definitivne granice banovine Hrvatske odrediti Skupština, koja uostalom može da primi ili odbaci ceo sporazum. Prema tome po slovu sporazuma g. d-r Maček ima pravo kad traži da se najpre sprovedu izbori, pa onda obrazuju banovine. Ali s druge strane jednom Uredbom dato je vladi ovlašćenje da može po primeru banovine Hrvatske obrazovati i banovine na ostaJom delu državne teritorije. Po toj Uredbi vlada nije ničim ograničena da pristupi tom poslu.

Ova dvojnost nije tako slučajna. Стп је sa donošenjem Uredbe o banovini Hrvatskoj otvoremo pitanje preuređenja države, moralo je i samom zakonodavcu biti jasno da bi se moglo pojaviti nezadovoljstvo protiv vlade, jer bi izgledalo da |e jednom delu naroda u državi dat privilegisan položaj, da ima svoju banovinu, u kojoj državna vlast neće biti nadležna za izvesne poslove. Možda je ova Uredba i donesena samo da se popuni praznina, ali s namerom da se ona ne sprovede U ŽiVOT.

Sporazumom Cvetković—Mačaek, načeto je pitanje preuređenja države i posle toga proces se nije mogao zaustaviti. Mi smo očekivali da će samo po sebi doći obrazovanje ostalih banovina i zato smo, u prvom broju posle sporazuma, stali na stanovište da je time Uučinjen prvi korak temeljnom preuređenju države, ukazujući na potrebu da se što pre ide do kraja. Kada su kasnije izbili sporovi oko kompetencije, mi smo urgirali da se sa preuređenjem požuri. Nešto kasnije i poledine stranke prihvatile su ovo gledište. Najpre se taj zahtev javio u slovenačkim političkim krugovima, a po tom ga je formulisala i demokratska stranka na srpskoj strani.

Politički život odvijao se, dakle, svojim tokom, bez obzira na proceduru koja je bila u vidu kod zaključenja sporazuma. Ako se ta procedura nije poklapala sa razvojem političkih prilika koje su morale doći, neizbežno je bilo da jednog dana dođe do otvorenog sukoba između stanovišta koje počiva na slovu sporazuma i Onog koje se iskristalisalo u samom životu. Tako je u političkom životu uopšte, a od političara se traži ne samo da predvidi, nego i da se snađe kad nastupe momenti koje nije predvideo. A upravo tako su se odigrale stvari kod nas. Obrazovanje ostalih banovina nije izneto na dnevni. red, u očekivanju izbora. Drugi razlozi učinili su opet da se u izbore ne ide odmah. Ukoliko se time odgađalo preuređenje države, gomilali su se nerešeni problemi, da jednog momenta to tapkamje u mestu ne provali u obliku političke krize. __

Kriza je izbila onda kada su mase prihvatile zahtev, koji. smo mi u početku poštavili samo kao principijelan. Danas on ima svoje političke pristalice, govor nike, štampu, političke partije, to je glavno pitanje po kome se javnost opredeljuje. Prirodno je da to važi