Народно благостање

Страна 70

новом скоку и за три месеца цене на велико су порасле за 13,2%, а цене на мало за 10,5%. У децембру цене су скакале даље, али немамо још података за децембар.

Што се тиче доходака, имамо за радничку надницу податке за целу Југославију само у облику просечне обезбеђене наднице осигураних радника, која не даје још праве слике, јер максимална обезбеђена надница износи 48 дин. на дан. Али и ове податке имамо досада само до августа месеца 1939 год. Од 1935 год. обезбеђена надница расла је на овакав начин:

1935 г. — 21,65 Дин. 1936 г. — 26,68. , 1097 Ir. _ 22,71 1938 г. — 23,64. , 1939 г. 1.“ 2979 ,, VIII — 2466,

Ако ову номиналну надницу поделимо са индексом пена потрошачких добара на мало, добићемо следеће кретање реалне наднице:

1935 г. — 0,27 Дин. 1936 г. — 0,26 , · 1937 г. — 0,26. „

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 5

1938 г. —– 0,26. „ 1939 zr. 1 — 0:25 „ MII. — 0,27 , | У последње време је реална надница опадала, ргсла је дакле скупоћа, јер је номинални доходак радника растао спорије него цене потрошачких добара. У месецу августу 1939 г. положај се унеколико побољшао. За тим су цене почеле да расту много брже _ него наднице, тако да реални раднички доходак постаје све мањи, односно скупоћа у горе поменутом смислу све је већа. још више су пали реални дохотци државних и других чиновника и намештеника, чије су плате

„остале непромењене тако да сваки скок цена значи

за њих опадање реалног дохотка.

На сваки начин можемо са сигурношћу рећи да садашња скупоћа или, што је исто; садашње опадање реалних доходака широких маса потрошача, дошло је не од опадања номиналних доходака него од скока цена потрошних добара.

Зато ако желимо да нађемо прави лек против скупоће, морамо да утврдимо, у чему лежи узрок скока ових цена;

H СКОК ЦЕНА И ИНФЛАЦИЈА

Тачно израчунати промене у елементима Фишерове формуле, (осим промене количине емитованог новца) је врло тешко. То се види из рачуна које је учинио Фишер за САД у својој књизи о „Куповној снази новца" (в. њем. превод: Рје Кашкган дез (ејдез. 2. Аш!. Вешп 1922, стр. 225—261). Особито тешки или чак и сасвим немогућни су такви рачуни за југославију чија привредна статистика није још развијена.

Али се може с извесном сигурношћу утврдити, који су елементи главни узрок скока цена.

Прегледајмо све елементе формуле један за другим.

Количина робе (Г). Пољопривредна година 1939 није била слаба. Продукција пшенице била је доста повољна, одим тога остао је велики прелазни вишак од рекордног приноса 1938 године. јаче је подбацио принос кукуруза, али жетва јечма, ражи и овса била је добра, добро је родило и воће. Нормално је било и стање стоке. Али се у задњим месецима повећао извоз аграрних и сточних производа. Осим тога много је купио Призад. На основу Уредбе о резервама хране спрема се формирање јавних стокова предмета за исхрану. Због тога је вероватно да се понуда некојих од ових производа на унутрашњем тржишту нешто смањила. Што се пак тиче рударства, његова производња показује јак пораст. Напротив текстилна индустрија има тешкоће због смањеног увоза сировина, (већ се осећа помањкање некојих текстилних артикала). Због тога мислимо да се није смањила укупна количина робе (Г) него се је смањила само количина некојих врсти робе и то је један од узрока скока њихових цена. При томе се потрошачи боје да ће бити тих артикала још мање те зато стварају себи „гвоздене резерве“ и тиме још више дижу њихову цену.

Ипак мислимо да није било опадање укупне количине робе узрок скока општег нивоа цена. Тај узрок лежи на страни новца.

Пре свега је порасла количина новца у оптицају (М). При томе количина кованог новца остала је скоро непромењена: 31. ХИ. 1937 г. износила је 823 мил. дин., 31. ХН. 1939 г. — 790 мил., 31. УШ. 19398 г. — 773 мил, 31. Х. 1939 г. — 823 мил. и 30. ХЕ. 1939 г. — 902 мил. Читав пораст отпада дакле на оптицај новчаница, који се развијао следећим темпом (у мил. дин.): 31. XII 10357 — 5.359 31. XII. 1938 — 6.921 31. VII. 1939 — 7.354 30. XI. 1939 — 9.163 31. УШ. 1939 — 7.986 31. ХН. 1939 — 9.698

За две године новчанични оптицај нарастао је скоро за 4 милијарде дин. и то у 1938 години за 1 мрд., у јануару-јулу 1939 год. за Њ мрд, иу августу-децембру 1939 год. скоро за 27; мрд. Ocoбито јако је оптицај нарастао у септембру 1939 год. кад је Народна банка помагала новчаним заводима због навале улагача. То се потврђује тиме, што је свота свих улога на штедњу код државних новчаних установа, самоуправних штедионица и приватних 3авода износила 1. УНИ. 1939 год. 11,5 мрд. дин, а 1. ХП. 1939 год. само 10,1 мрд., тј. скоро за 19 мрд. мање. Септембарска емисија новчаница била је дакле прва већа емисија, могло би се рећи прва. инфлација, од почетка новог рата. Била је то емисија ради подржавања ликвидитета новчаних завода. Као таква она је била мање опасна, јер је имала тенденцију да се после смирења улагача сама аутоматски ликвидира, То је делимично и био случај. Док су се у току августа—септембра 1939 год. код Народне банке смањили жиро-рачуни и друге обавезе по виђењу за 0,6 мрд. дин., а менични и ломбардни зајмови порасли за 0,6 мрд. дин., од !. Х. 1939 г. до краја године обавезе по виђењу опет су порасле за 0,6 мрд. дин, а менични и ломбардни зајмови су опали. за 0,3 мрд. дин. То је доказ да се један део новчаница издатих за ојачање средстава новчаних завода вратио у Народну банку.

30. IX. 1939 — 9.108 31. X. 1939 — 9.244