Народно благостање

"Страна: 72

~ > Ипак главно средство за сузбијање. скупоће "мора да буде у томе. да се отстрани њен главни узрок, тј. инфлација. Ако се не устави инфлација, не треба бити пророк па са сигурношћу тврдити, ода ће цене скакати даље и скупоћа са свима њеним последицама ће расти у пркос свима мерама, које се буду предузеле.

Да би се пак уставила инфлација, треба успоставити равнотежу између државних прихода и расхода. То се може постићи са једне стране помоћу повећања прихода; наиме форсирањем наплате садашњих пореза одн. увођењем новог пореза. При томе се мора поступати према познатом правилу финансиске науке да што теже је пореско бреме тим равномерније и правилније мора бити разрезано; није "дакле умесна нити пореска асоцијалност нити по„реска демагогија. Не сме се такође занемарити никаква прилика да се летећи новчанични дуг консоли"дира помоћу зајмова и тиме се смањи количина новчаница у оптицају.

-_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

" Бр.5

Са друге стране се мора најодлучније уставити свако повећавање државних расхода у колико они нису преко потребни за народну одбрану. Сви други издаци морају бити колико је могућно смањени. Сви се јавни радови (зграде, аутостраде, нове железнице итд.), у колико нису баш сада потребни за одбрану земље, морају одгодити. Отварање нових кредита за љубав макоме мора се уставити. Нарочито се чувати зачараног круга: цене-наднице-цене, коју су политику стари економисти називали гашење жеђи сланом водом.

Пошто је главни узрок скока цена и скупоће финансиска инфлација, мора главни лек против ње бити финансиска дефлација или барем устављање даље инфлације.

Мислимо да је таква привредна политика могућа у Југославији која има срећу да је неутрална и чија се пољопривреда, рударство и индустрија користе повољном коњунктуром.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Prošle godin» Beograd je imao vanredno Živyu građevinarsku delatnost. Blaga zima 1938/39 skoro nije ni prekidala delatnost koja se u smanjenom obimu nastavila preko cele zime.

Godina: 1939 bila. jie rekordna u građevinarstvu Beograda

U proleće, sa prvim znacima sve oštrije političke krize u

Evropi, građevinska delatnost je počela snažnim tempom i produžila se sve do konca godine. Ako posmatramo period posle krize prošla godina bila je jedna od najjačih, izuzev 1934 u kojoj je, posle nekoliko godina stagnacije, bilo više zidano. U celom posleratnom periodu pak po broju podignutih zgrada 1939 je na traćem mestu (u arhitektonskom i higijenskom pogledu svakako na prvom), a po uloženom kapitalu na petom mestu. Međutim, ako se uzme u obzir pojevtinjenje radne snage i građevinskog materijala posle 1929 godine, onda je građevinska delatnost u prošloj godini kvantitativno bila najveća posle rata. Tako obimna delatnost doprinela je znatnom povećanju kupovne snage stanovništva } nastavku ranije započetog prosperiteta.

U prošloj godini izgrađeno je 585 novih objekata, dok je 28 starih zgrada nadzidano, a 10 dozidano. Prema 1938 izidano je više 126 zgrada, 27.674 kvadratnih metara zemljišta i 72.702 kvadratnih moetra razvijenih u spratove. U novopodignute zgrade uloženo je 294,81 mil. din. tj. 95,09 mil. din. više nego u prethodnoj godini. Kao | 1938 najviše je pod:gnuto zgrada za privatne stanove, a isto tako i veći broj javnih građevina. U novim zgradama izgrađena su 3.022 stana prema 2.077 u 1938. Po veličini građeno je najviše malih i srednjih kuća: 240 prizemnih, 170 sa jednim spratom, 86 dvospratnih, 63 sa tri sprata, 47 sa četiri i 28 sa pet i više spratova. Po veličini izgrađeni su stanovi: mali od jedne sobe i ·ostalih prostorija 727, dve sobe i ostalo 889, tri sobe 676, če"ит! зође 212, pet i više soba 83, garsonijera 485. Sam toga, podighuto je i 121 garaža, dok je dućana relativno malo 21đano. Prošla godina pretstavlja veliki napredak u pogledu higijenskog uređaja jer je podignuto. 2.977 kupatila, a to znači da je 98%- stanova izgrađšno sa kupatilima. U izgradnji stanova sa gledišta higijene i udobnosti svake godine opaža se sve veći napredak; skoro ni jedan stan više ne zida se bez Kupatila; a u većim' zgradama instaliraju se štednjaci, pored 'straje. za-esvetljenje uvodi se-i tarmička struja; ·'parket je Do-

stao uobičajen, u većim zgradama uvodi se etažno grejanje, vodi se računa o svetlosti i vazduhu.

Najveći broj novih zgrada podignut je na novim periferiskim naseljima gde je zemljište najjevtinije. Ova imania privukla su interesente naročito u drugoj polovini godine kada je usled zaoštravanja međunarodne situacije cena zemljišta počela naglo da skače. U septembru-oktobru mesecu u pojedinim krajevima imanja su beležila skok cene za 50—100%.

Razlozi koji su izazvali ovako živu građevinarsku delatnost bili su isti kao i prethodne godine. Kapital plasiran u zgrade nosio je znatno više od kamate koju su plaćale banke. Uverenje, da je to najbolji i najsigurniji način za plasiranje kapitala, razvitak političke situacije u svetu još Više je DOtencirao. U zemljište i zgrade ne samo što su bežala ušteđevine sitnijih sopstvenika, nego je dobrim delom bežao i novoformirani kapital u privredi. To potvrđuje i fakat da je najveći broj novih zgrada podignut bez upotrebe dugoročnog hipotekarnog kredita i uz potpuno otsustvo kratkoročnog građevinarskog kradita. Dakle, najviše se zidalo sopstvenim kaDpitalom. - li ша о () лука румунске владе д: заведе комесаријат у произ водњи нафте била је врлс различито коментарисана у вези ca привредним ратом који Енглеска води према Немачкој. Да није рата, до комесаријата не би дошло. То је форма која је била потребна Румунији да би могла да испуни своје обавезе из трговинског споразума према Немачкој, обзиром на чињеницу да је један део производње нафте у рукама енглеских компанија, које не смеју да продају нафту Немачкој. По трговинском споразуму Румунија ће лиферовати нафте колико и раније, али пошто друштва то не чине непосредно, обављаће се трговина преко комесаријата. | | -

Потреба да се оснује комесаријат показала је у какав положај долазе неутралне земље због привредног рата који се води посредно преко њих. Методе и брганизацију његову изложио је пре кратког времена енглески министар за привредни рат, на основу чега се може закључити кро какве би фазе тај рат још могао до прође. - | --

Ослањајући. се на искуство из Светског рата, Ен-

Привредни рат и неутралне земље