Народно благостање

Страна 84

ra u pojedinim delovima nove države. To su posredne poreze naročito na potrošnju i proizvodnju. Kad bi na pr. u banovini Hrvatskoj postojala trošarina na šećer od 5 dinara po kilogramu, a u drugim nikakva ili mnogo manja, onda bi prirodno hrvatska mdustrija šećera bila onemogućena u konkurenciji s industrijom ostalih krajeva. Ali zbog toga je svuda u federativnim zemljama pitanje dažbina tako uređeno, da posredne dažbine, one koje mogu da utiču na proizvodnju i cirkulaciju dobara, leže u nadležnosti centralne vlade. Pre bi se imao ceo poreski sistem izmeniti, no što bi se dopustilo :da putem poreza na proizvodnju i potrošnju poniknu regionalni ekonomski faktori.

Mi ne znamo šta se kuva u glavama političara i njihovih savetodavaca u pogledu finansiske podele, ali znamo da nikom od njih na pamet ne pada da trošarine prenesu u nadležnost banovina. Mi čak mislimo da je poslednja reforma neposrednih poreza (donesena sa zadnjom idejom, da se celoj zemlji nametne jedan režim neposrednih poreza, koji odgovara izvesnom gledanju na ekonomska i socijalna pitanja, koja nisu zajednička svima strankama u zemlji Više je nego sigurmo da u Slovenačkoj neće ostati na snazi poreski sistem g .d-r Šuteja.

U ostalom kad bi čak i to bio slučaj, da posredne poreze dođu u nadležnost banovina, ni onda ne bi nastupila ekonomska parcelacija. Te bi poreze ili dejstvovale štetno na sopstvenu proizvodnju odnosne banovine. Banovine svakako da neće da škode svojim sopstvenim ekonomskim interesima. Ne bi ni pomislili merodavni u Zagrebu da preduzmu ma štogod u |južnodalmatinskim lukama, što bi otežavalo robni promet sa Bosnom i Hercegovinom. Naprotiv, pre se može očekivati izvesno utrkivanje između banovina u stvaranju

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 6

što povoljnijih uslova za proizvodnju i cirkulaciju dobara. Uostalom zaboravilo se i to, da je uredba o preuređenju države predvidela i Ustavni sud, koji bi imao da koordinira rad pojedinih delova nove države. Taj sud imaće u početku svakako vrlo mnogo posla. On će biti visoka škola za vaspitanje u federativnom duhu. On će, između ostalog, pomištiti sve dažbine, koje bi i u najmanjoj meri mogle da stvore diterencijalne uslove u proizvodnji i cirkulaciji dobara.

Uostalom i jedinstvena se država može razlupati, kad pobesni narod koji živi u njoj. I u njoj se da zamisliti rat sviju protiv sviju. Ima jedno sretstvo, na primer, koje može, bez ikakvih ekonomskih granica, da stvori neprehodne ekonomske granice na političkim granicama. To je dobrovoljni bojkot. Kad se složi ceo па= rod jedne banovine da ne iroši robu druge banovine onda je to gore nego carinski kordon na granici. Mi smo ga imali sporazumno i u uskom obimu u poslednje vreme. Slovenačka je počela da bojkotuje izvesne zagrebačke trgovce, što je izazvalo ogromno ogorčenje u Zagrebu, tako da je brzo prestalo (Vidi „Nar. Blag. broj 16 i 17 iz 1939...) Kao što rekosmo, bojkot može da pocepa i jednostavnu ekonomsku oblast u potpuno autarkijske delove. Onda je kraj i državi, jer bi to bio dokaz da se neće da žiti u zajednici.

U ovom prelaznom stanju naročito |e potrebno da se ne izvitoperava značaj baze preuređenja države. Federalna država je veoma delikatan politički instrument, 'koji pretpostavlja visoki nivo obrazovanja širokih masa naroda. Kod nas to mije sluča|. U ovo prelazno doba freba o tome voditi računa, a naročito odgovorni političari treba da izbegavaju da tumače uredbu separatistički.

BOP, ТРЕПЧА И ТРБОБЉЕ

Један део наше дневне штампе дао је оригиналан коментар статистици новооснованих друштава у прошлој години. Каже се, наиме, да међу друштвима, основаним страним капиталом, има и таквих која би се могла назвати компензационим, јер имају за циљ да извозе наше производе путем трампе. Међутим, нити су таква друштва основана, нити је израз компензациски тачан. Под компензацијом разуме се пребијање потраживања за дуговање. То је клиринг. А под компензациским установама разумеју се клириншке куће, установе, које имају за искључив задатак посредовање у плаћању путем пребијања. Никаква друга друштва не могу се назвати компензациским. Не би се могле назвати ни робнокомпензациским, јер нису ни таква друштва основана. Цела теза о компензациском уговору треба да буде нов облик ксенофобије према страном капиталу. Компензација треба да буде нова оптужба против страног капитала који ради код нас. Као што рекосмо, оптужба је неоснована; неоснована је и онда, ако та друштва буду и у колико би извозила у правој компензацији (а за сваку ту трансакцију потребно је одобрење Народне банке) или у клирингу. Неоснован је прекор због тога, јер, како ће се извозити наша роба односно како ће се плаћати из иностранства, не зависи од друштва већ од др-

жаве. Данас држава прописује систем плаћања, како у робном тако и у општем промету плаћања са појединим земљама. Са Немачком имамо клиринг, са Енглеском слободно девизно плаћање итд. Све је то засновано на конкретним уговорима о плаћању. Колико мало зависи од друштва, које робу производи за извоз или само извози, најбоље показују следећи примери из наше најновије историје. Већ више година имамо плаћање за робни промет са Немачком путем клиринга. Међутим за све то време, до пре неколико месеца, Немачка је плаћала девизом робу коју је производило француско друштво Бор. Држава је била статуирала изузетак од општег режима плаћања и обавезала Немачку да плаћа у девизама, сасвим независно од тога, какав би облик плаћања био пријатан друштву. Целокупна производња двају наших највећих рудника метала, Бора и Трепче, продавана је, по изричној жељи наше државе и због њезиних потреба, за злато. Данас се продаје највећи део производње тих двају рудника у клирингу. Највећи део производње Бора иде у Немачку и у Италију; и велики део производње Трепче иде у истим правцима и у оба се случаја плаћа клирингом. Не може се рећи да је овим подузећима пријатно плаћање у клирингу, али, као што рекосмо, то не зависи од њих већ од државе.