Народно благостање

"Страна 116

da proširi svoju sirovinsku bazu, organizujući privrednu saradnju duboko u svom neutralnom zaleđu, čak u aziski blok zemalja. Ako se Sigfridova linija može da brani sa relativno malim brojem vojnika, tako da produkcioni aparat ne bude lišen radnika, onda može da se misli na organizovano iskorišćavanje proširene Sirovinske baze. Time se izravnmavaju privredne potencije zaraćenih zemalja ili se smanjuje razlika koja postoji i s kojom je jedna od zaraćenih strana mogla da računa. U privrednom ratu svaki novi privredni izvor pretstavlja izvesnu pobedu, u svakome slučaju pruža se mogućnost da se rat produži.

Pokazuje se dakle da je bila ogromna zabluda kad se na privredni rat gledalo statički, kao da postoji data rezerva privrednih snaga, koje se moraju da istroše za izvesno vreme. Privredni rat ima takođe svoje manevre i ofanzive, kojima se menjaju odnosi snaga. To se već uvidelo. Pre izvesnog vremena londonski »Economist« pisao je: mi blokadom ne možemo izvojevati pobedu nad Nemačkom; pre ili kasnije mi moramo preći u ofamzivu. U parlamentarnim debatama često se čuje ista misao. Moglo bi se reći da postepeno sazreva shvatanje, da privredni rat treba da bude prva faza rata, pa kad nepriiateli bude dovoljno iscrpen da se pređe u oružanu ofanzivu.

Ako pobedi ovo shvatanje, još uvek ostaje ono u feoriji. Kad će se smatrati da je protivnik toliko iscrpen privrednim ratom, da ima izgleda za oružanu pobedu? Hat troši obe strane, pa u momentu kad bi već trebalo da se povede ofanziva, relacila snaga može da bude nepovoljna za onog ko je odabrao oVakvu strategiju. Odabiranje momenta je od ogromne važnosti za stratega. A ako se stvari u ratu razvija{u tako da uvek treba da se čeka na bolji momenat, onda on može

Из уредништва

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

da dođe vrlo kasno. Dotle ratne fabrike rade punom. parom na obe strane i dograđuju se utvrđenja. Ona će u kasnijoj fazi rata pretstavljati |oš veću teškoću za onog koji želi da pređe u ofanzivu.

Vreme je prema tome opasan faktor ovakvog rata. Kad je rat p„čeo kao privredni Englezi su mogli da tvrde da je vreme samo ma njihovoj strani. Koliko će biti efikasan nemačko-ruski trgovinski sporazum o tom se ne može sada ništa kazati. Za Englesku |e nov problem kako da razbije taj privredni blok. Inače vreme nije samo na njenoj strani. Tako dolazi do promena koje zahtevaju reviziju. jedne ratne taktike, pa se onda mora da iznalazi nova, ili se mora prihvatiti jedna od odbačen:h. Zasada je odbačena oružana ofanziva, ali u jednom momentu ona može da postane neodložnom. Ako na utvrđenim linijama ne bude mogućno da se ona preduzme, ostaje druga mogućnost, da se otvaraju frontovi na drugim tačkama, makar to bilo i na granicama neutraln:h zemalja. I u tom pogledu odnosi u svetu su takvi da se ne može isključiti da događaji krenu pravcem kome se niko ne nada. Međunarodno pravo nije više u života naroda ono što |e nekad bilo. Treba mnogo više veštine u spolinoj politici da se održi do kraja neutralnost. Njoj uvek preti opasnost u situaciji koja je stvorena samim načnom ma koja se vodi rat, a to |e ogromna napetost u celom svetu zbog neizvesnosti gde i ko će koga još da napadne. Ta napetost bi se smaniila kad bi počela ofanziva na linijama Mažino-

-Sigfrid, jer bi zaraćene strane skoncentrisale tu sve

svoje snage. Ovako napetost ie kao u zatvorenom kollu,gde može da probije svakog časa na naislabiiem mestu. Trajanie rata, ratne metode, obrati situacija i sami frontovi koji bi mogli ioš da budu otvoreni sve su to. tajne krajem pola godine ovog rata. .

„tr

Стање радничког осигурања У 1958 и питање његове децентрализације

1 ФИНАНСИЈСКА СНАГА СУЗОРОВА.

Сузор као јединствена кровна организација радничког осигурања постоји већ 15 година. Зато време је број његових чланова упоредо са развојем наше привреде стално растао и лане достигао рекордну цифру од 715.186. У њему су концентрисани највећи број радника и огромна средства која ови плаћају у форми доприноса. Према прошлогодишњем извештају приходи Сузора су се знатно новећали према 1937 услед пораста броја чланова и просечне наднице и у вези :с тиме прелаза доброг дела у: више надничне разреде, због чега су приходи у свим гранама осигурања били већи него 1937. Просечна обезбеђена надница била је 23,64 дин., за 0,03 дин. већа него 1937. Нема ниједног Оузора код којег није забележен пораст просечне наднице, само док је код неких то повећање било минимално на пр. код оног у Дубровнику за 0,08 дин., код других је било знатно (у Тузли за 2,09 дин.).

Већу од просечно обезбеђене наднице имали су: „Меркур 43,40 дин. Бол. благајна ТГрговачког болесничког и потпорног друштва у Љубљани 34,18, „Омладина“ у Београду 30,49 дин. и Оузори у Сушаку 29,77, Београду 25,26, Сплиту 25,09, Љубља-

ни 24,30, Загребу 24,59, Дубровнику 24,14 и Сарајеву 24 дин, а мању: они у Нишу 17,65, Скопљу. 18,02, Петровграду 18,21, Суботици 18,28, Сомбору 18,42, Новом Саду 20,78, Тузли 21,39,. Карловцу

21,66, Осијеку 21,98 и Бањој Луци 22,11 дин. Стопа доприноса је релативно висока. Целокупни одбици од обезбеђене наднице износе дневно у 1 надничном разреду 12,36% а у Ш—ХИ 12,66%. Од тога отпада на: | | у“ Пн. р . Ш— ХИ но р

Принос у болести _____5009% , 592070 Принос у изнемоглости ___ 24,27% _ 23,170% . Мринос у несрећи. | 2770 99% . Прирез на Јавне берез рада 1,33% 11,0%. Прирез за Радничке коморе — 2,91%

Овако високе стопе омогућавају да се код Сузора сваке године. скупе милионске суме новаца. Оузори, као: мањи органи Сузорови, врше осигурање за случај болести, код остала два они су само посредници. Воде се засебни рачуни, евиденције и статистике за сваку грану. Осигурања за случај несреће и пензионо накнађују трошкове администраци-

је и друге трошкове као што су лекарски, апоте-