Народно благостање

Страна 118

· Ми смо већ напред рекли да Сузор спада у. финансиски најјаче фундиране установе у земљи.

Стога није никакво чудо да се из неких крајева

чује критика целокупне политике Сузорове, а наро-

чито у погледу давања зајмова који, наводно, фаворизује једне а запоставља друге крајеве. Привредно развијени крајеви траже да се њихови доприноси утроше код њих, а да се не покривају њиховим суфицитима дефицити Оузора у другим крајевима. Изгледа да та критика није без основа, јер највеће дефиците за последњих 15 година показују баш Оузори у Хрватској. Тако на пр. загребачки |е имао 4,4 мил, вараждински 1,5 мил., сплитски 18,86 мил., осијечки 5,5 мил. карловачки 8 мил. и дубровачки 9,8 мил. дин. Од укупног дефицита свих Оузора у износу од 61,5 мил. на оне у Хрватској отпада преко 48 мил. дин.

Питање децентрализације још се проучава у

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Бр. 8 Министарству социјалне политике. Вероватно, када | се заврши административно уређење државе да ће онда бити извршена и реорганизација осигурања

радника и намештеника. На којој основи, то се још _

не зна. То питање није тако просто као што неким критичарима изгледа, који траже да се Сузор што

пре ликвидира, пошто ликвидација захтева реше-

ње других питања — на пр. како да се подели имо-.

"вина Сузорова, шта ће бити са непокривеним дефи-

цитима из ранијих година осигурања за случај несреће и Пензионог фонда његових службеника итд. Међутим, ако се већ жели децентрализација радничког осигурања, она се може извести и без ликвида-

ције Сузора, односно делења његове имовине, про-

сто административним путем, поделом вишкова на

поједине крајеве по кључу. На тај начин били би

задовољени и захтеви појединих крајева за децентрализацијом а отпала би потреба делења имовине и решавања покрића дефицита.

ДОГАЂАЈИ | И ПРОБЛЕМИ

Januar mesec doneo je novi porast cena; znatno su 5е роухеćale i cene. na veliko i cene na malo; cene na malo skakale su 7 jače od cena na veliko.

· Opšti indeks cena na veliko skočio ja sa 90,9 u decembru na 99,3 u januaru ili za 2,6%/w a od septembarskog nivoa bio je veći za 21,4/% odnosno za 20,4%/o. prema stanju u januaru prošle godine. Pojedine kategorija proizvoda u januaru prema decembru pokazuju sledeći porast cena: biljni

Skupoća je u januaru rasla nesmanjenim ftempom

proizvodi sa 90,7 na 91,7 ili za 1,19% (skočila je cena pšenice

i stočne hrane); stočni sa 82,8 na 85,8 odnosno 3% (zbog veće tražnja za izvoz i manjih dogona usled rđavog vremena skočile su cene svih vrsta stoke, a naročito boljih vrsta goveda čija je ponuda bila izvanredno mala); industrijski sa 91,6 na 95,5 ili za 4,2%0, što znači da je intanzitet skakanja cena od septembra meseca ostao nepromznjen; mineralni proizvodi ostali su nepromenjeni sa 106,5, dakle oni su jedini preskočili nivo cena iz 1926 godine; izvozni proizvodi skočili su sa 90,8 na 94,4 ili za 4%o, a uvozni sa 96,1 na 98,4 odnosno za 2,40%. Ako uporedimo januarski nivo cena sa onim u istom mesecu prošle godine onda imamo sledeći procentualni porast: bilini proizvodi 5,5%/o, stočni 33%, minzraln:17,2%, industrijski 24,60%, skupno 20,4%o izvozni proizvodi 23,2%, uvozni proizvodi 35,1%. Kao što vidimo, prema prošloj godini najviše su porasle cene uvoznih i stočnih proizvoda; prvih zbog opšteg porasta cena u svetu, a drugih zbog уеlike tražnje za izvoz kojoj nije sledovala i odgovarajuća ponuda počev od juna, a naročito oktobra meseca.

Ovakav razvitak cena izazvao je nove poremećaje u međusobnoj kupovnoj snazi pojedinih grupa artika:a. U januaru prošle godine na pr. biljni proizvodi bili su 13,4%, dok su stočni prema industrijskim pro:zvodima imali difirenciju na svoju štetu od 16,4 0. Ovoga puta makaze su

otvorene u obrnutom pravcu: kod biljnih proizvoda na nji- ·

hovu štetu za 4%, kod stočnih 11%, a kod izvoznih 4,29/o.

Seliački proizvodi prema gradsk:m, izvozni prema uvoznim postali sa dakle, relativno jevtiniji odnosno njihov položaj ·

u razmeni dobara se pogoršao.

·Cene na malo skočile su na ćeloj liniji. Od 10 radova + jedino indeks Banja Luke pokazuji izvesno malo smanjenje, ali verovatno m se tu radi o nekoj računskoj greški, jer je

·nemoguće pretpostaviti da bi cene mogle biti manje u gradu koji saobraćajno leži nepovoljno i prilično udaljeno od snabdevačkih czintara. Cene su skočile u 9/o:

Prema

| Decembru Januaru 1939 Beograd 2,8 IDO Zagreb 0,2 10,6 Ljubijana 4,2 15,9 Skoplje ____I2 10,5 Sarajevo 8,6 17,0 Novisad — 12 9,3 Niš 3,0 7,7. Split 37 10,7 Banjaluka 0,9 12,0 Cetinje | | 2,4 9,0

Osim Sarajeva, Banjaluke i Cetinja januarski indeks u

"svima ostalim gradovima bio je 0,6 do 12,60% veći. od 1930

koja se uzima za bazu izračunavanja ovoga indeksa. Najv:ći deo cena na malo, može se reći, danas je viši od onih u 1930.

Opšti indeks (50 proizvoda) kod deset gradova bio je u januaru 104,92 prema decembru od 108,8 odnosno povećao se za 3,390, dok je od onoga u januaru prošle godine bio veći za 11,4%. Relativno najskuplji u januaru bio je ogrev sa indeksom od 110,8 przma 105,8 u decembru što pretstavlja porast od 4,8%, a prema januaru 1939 g. 16,2%. Iza ogreva po visini cena dolazi odmah hrana; njen indeks u januaru skočo je na 108,8 prema 105,2 u decembru odnosno za 3,4%, a prema januaru 1939 za 7%0,. Odeća je u januaru skočila sa”

"88,7 па 91 11 ха 2,5% odnosno prema januaru 1939 za 18,4%.

U Beogradu u januaru mesecu najviše su skočile cenč kolonijalnih proizvoda, za nepunih 5%. Iza ovih dolaze odmah poljoprivredni proizvodi sa skokom od 4,3%. Розкир гпје | poslednjih došlo. ji га: vog vremena. Odeća је poskupila za 2,7%, а овтеу та 3,2%.

Ko!onijalni proizvodi sa januarskim indeksom od 113,8 'skuplji “su sa 13,8% prema stanju u 1926 (na kojoj se bazi izračuna'vaju posebno beogradski indeksi). Iza kolonijaln:h proizvoda |

po skupoći dolazi odmah OSI sa indeksom od 96,7, a та – ovim hrana sa 90,1, i .

najviše usled manjih dovoza zbog rđa~ | -