Народно благостање

Страна 122 НАРОДНО TRGOVINSKA POLITIKA -

= На седници Министарског савета решено је да се не- укида царина на плугове. У накнади за то изгледа да ће се давати премије домаћим фабрикама за производњу плугова тако да их оне могу продавати пољопривредницима по нижој цени од досадашњих,

КМОУСАВ5ТУО

— Krajem 1939 bilo ie u privredi južnoameričkih država plasirano 1.128 mil. funti sterlinga engleskog kapitala prema 1.205 mil. krajem 19830. Kamata na tai kapital iznosila i je 19 mil. funti :li 1,6%/0, a 1938 59,7 mil. odnosno 4,38%.

| — Guverner norveške novčanične banke na glavnoj skupštini je iziavio, da je uprava banke odlučno protiv inflacije. Ako se zahtevima za novcem ne može udovoljiti na drugi način nego štampanjem novčanica, onda se ti zahtevi moraju smatrati- preteranim i treba da se ograniče. C:lj уаlutne politike Norveške treba i dalje da bude održanje stabilnosti cena.

— За последњих 5 година портфељ вредности папира код државних новчаних завода повећао се укупно за 2.487 мил. динара, а непосредни дуг државе код Хипотекарне банке и Поштанске штедионице нарастао је за 773 мил. динара што скупа даје 3.260 мил. динара. Код Народне банке, према исказу од конца јануара, износио је дуг државе на основу благајничких записа за народну одбрану (који ће бити исплаћени из добитка од валоризације злата) и на основу преузетих бонова за народну од-

брану укупно 1.439 мил. динара. Поред тога износи стари

дуг државе Народној банци 2.23 мил. динара.

— С обзиром да су порасле цене кућама и имањима мали је број зграда које носе већу ренту од 5—6'%о. Ако се узме још да је просечна каматна стопа на улоге код приватних банака и самоуправних штедионица 3,96%/% види се да је рентабилност пласмана новца највећа код државних хартија од вредности. Крајем децембра принос 91/9] ратне штете износио je 5,89%; 7% инвестиционог зајма из 1921 године 7,13%; 4%/о аграрних обвезница 7,49% а 6% беглучких обвезница 7,84%.

JAVNE FINANSIJE

— U nemačkom državnom budžetu za 1939/40 pred-

viđeni su poreski prihodi od 24 milijardi Rm. prema 17,7 milijardi 1938/39. Ta cifra izgleda da će biti ne samo ostvarena nego i prebačena. Za 9 meseci ove budžetske godine naplaćeno j» na ime poreza 17,7 milijardi prema 13 u istom periodu ргозје.

— Нојапдака мјада је родпеја рапатепи ргебог 2аkona o zajmu od 300 mil. forinti sa 4'%/0 kamate, rokom od

40 godina i kursom 100%. Ako zajam ne bude upisan, vlada”

ima pravo da raspiše prinudni po nepovoljnim uslovima. Ako do toga dođe, lica sa imovinom većom od 30.000 forinti moraće da upišu !/d\/o vrednosti svoj+ imovine na ime zajma. Taj procenat će progresivno rasti prema vrednosti imovine. Akcionarska društva moraće da upišu sumu koja odgovara polovini iznosa isp!aćene prošlogodišnje dividende i tantijema.

—_ Овогодишњи буџет Моравске бановине повећан је за 4,8 мил. дин. и износи 67,1 мил. дин. Лични расходи износе 22,7 а материјални 44,3 мил. дин.

— Крајем фебруара месеца одржаће се заједничка конференција претставника министарства финансија м претставника привредних комора по питању нових пореских оптерећења у привреди.

SAOBRAĆAJ

— Pomorske tarife od početka rata stalno rastu, ali porast nije na svim morima jednak. Najmanji je dosada bio na plovidbu preko 'Atlanskog okeana, gde su tarife povišene

БЛАГОСТАЊЕ Бр.8 prosečno za 200%. U ratnim zonama porast se kreće između 800—600%. Tako na pr. švedske tarife za prevoz drva povećale su sž2 za 366%о, паће 7а 400%, ита ха 432% i celuloze та 602%. Početkom januara o. g. zabeležen je dalji porast i ninoge zemlje odredile su maksimum tarife.

— Vlada je odobrila »Jugoslovenskom Lloydu« da može da proda parobrode »Kraljca Marija« od 17.500 t i »Princeza Olga« od 14.350 t.

RAT I PRIVREDA

— Engleska vlada je povela kontrolu potrošnje papira. Potrošnja novinskog pap:ra reducirana je dosada na 53%/0 predratne. Vlada želi da se ona ograniči svuda, stoga je na= redila da fabrike ne smeju da prodaju potrošačima više od 60% njihov:h predratnih porudžbina. s

— Koliko je turistički saobraćaj opao u Švajcarskoj Zbog rata možz se zaključiti Do izveštaiima o zimskom sportu u Oranbindenu. U tom kantonu pre rata poseta turista za vreme zimske sportske sezone bila je vrlo velika sada je opala za 58%. Od 21 decembra 1939 do kraja januara 1940 zabeležano je 281.000 proveden:h noći prema 673.000 u istom periodu 1938/39. U celoj Švajcarskoj broj konačenja je opao za 84%9/6. .

— Zbog rata pojačao se izvoz iz Rumunije drva, žita, nafte i drugih, a kako se u isto vreme porasle i cene tih artikala, izvo:-nicima se pruža prilika dobre zarade. Rumunska vlada je rešila da zavede izvozne takse da bi i država učestvovala u ratnoj dobiti. Takse će iznositi kođ ovsa i ječma 10% izvozne vrednosti, uljanih plodova i semenja 15%, biljnog ulia 20%, sena 15%, drva i tesane građe5%, železničkih pragova 10%, kod celuloze 5%o, nafte i njenih derivata 15%.

— Ministarstvo za snabdevanje u Engleskoj napravilo je sporazum sa Nacionaln:m savezom poljoprivrednika i pretstavnika fabrika za preradu lana o povećanju površine zasejane lanom. Lan će s otkupljivati od proizvođača po fiksnoj ceni, koja će biti tako određena da utiče na njih da zaseju što veću površinu. Za preradu te povećane količine lana podićiće se nove fabrike.

— Дефинитивно је решено да се рационира потрошња бензина и да се у ту сврху уведу карте за бензин. Посебни одбор одређиваће с времена на време недељне количине бензина за потрошњу. С обзиром на нове ангажмане који ће се закључити са Румунијом и другим земљама биће обезбеђена земљи довољна количина бензина. IZ POSLOVNOG SVETA Зборови акционарских друштава

24 фебруар. — Хинка Франка синови д. д. Загреб (редован)

28 фебруар. — Дионичко друштво Прве хрватске каванарске - гостионичарске и крчмарске творнице сода воде Загреб (редован)

1 март. — Трњанска парна циглана на дионице За: греб (редован) 3 март. — „фарма“ апотекарско д. д. Загреб (ред)

— и. М. Вајферт пивара и фабрика слада д. M. Џанчево (редован) — Привредна банка д. A. Бачка Паланка (ред)

7 март. — Љуштиона риже д. д. Загреб (редован)

8 март. — Прекоморска пловидба д. д. Сушак (ред.)

10 март. — Сједињени Паромлини д. д. Бјеловар (редован)

11 март. — „Раоник' трговачко и индустриско а. д.Београд (редован) |

14 март. — Акционарско друштво за експлоатацију

шума Београд у ликвидацији (редован)

— Подунавска окружна задруга а. д. Смедерево (редован).