Народно благостање
-2. март 1940,
' — U Berlinu ·je ministarstvo saobraćaia osnovalo ustanovu za robni promet sa· jugoistokom u cilju da se ona. stara o robnom prometu između Nemačke i jugoistoka (Копија, Bugarska, S. S: S. R., Turska, Iran i Afganistan).
— У Енглеској ће се приступити рационирању меса 75 "подлоге на бази девалвације холандске форинте за 18%.
_ оде марта ове године не по количини већ по вредности. Сваки становник ће моћи да изда недељно за месо 1 ши: линг и 10 пенса. За ову суму може се просечно купити bdO грама меса, дневно око 100 грама на једног становника. — У Француској су скочиле цене вуненом продиву за 66,6% а вуненим тканинама за 40,29. | | ; — Министар трговине и индустрије донео је одлуку
да се целокупан извоз стоке стави под контролу Завода
за унапређење спољне -трговине.
TRGOVINSKA POLITIKA
— ltaliii je zvanično upućen predlog sa naše strane ·
o ukidanju kliringa i prelaza na devizni sistem plaćanja. —- Бугарски претседник владе T. OHMoOB H3jaBHO je на питање новинара о царинској унији између Бугарске и
Југославије, да не зна да ли су услови довољно зрели за.
царинску унију, | SOCIJALNA POLITIKA ;
— U Beogradu je osnovan Savez službenika socijalnog adm:nistrativne podele zemlja i osnivanja ovakvih saveza u drugim pokrajinama.
| JAVNE FINANSIJE
— Na konferenciji pretstavnika Talinske industrije tra- ·. ženo je da se mali mlinovi oslobode obaveze vođenja knjiga · i da se ostali mlinovi u. pogledu vođenja knjiga izjednače sa ·
trgovačkim radnjama. Još su tražili da se oporezivanj2 prema knjigama vrši tek u 1941 godini. — Пројекат новог буџета Дунавске бановине износи 199,7 мил. динара и већи је од прошлогодишњег за 7 мил. _ динара. — Да би покрила трошкове мобилизације швајцарска
влада је емитовала код приватних банака бонове трезора ·
за 200 мил. франака. Од горње суме 30% су бонови на _једну годину дана са интересом од 27/2/; 40% Ha две го-
дине са интересом од 3/4% и 30% на три године са инте- :
ресом од 39:/6,
— Грчка влада је понудила портерима страних зај- ·
мова да од 1 априла 1940 године плаћа за купон 43% према 409 прошле године. Исти проценат биће плаћан за
сво време рата. Лига портера Ју Лондону препоручила је:
својим члановима да прихвате 'ове услове.
— Према процени у Швајцарској ће до краја јуна 1940 године трошкови наоружања, и оси Ше изнети 2,5 милијарде франака.
У Лондону су завршени преговори између бугарске владе, британских и француских делегата портера бугарских обвезница. На основу постигнутог споразума Бугарска
_се обавезује да исплати 40% (према 367/:% прошле го-
дине) од целокупног интереса свога дуга за текућу годину. — Према првобитном предлогу пројекта новога буџета Бановине Хрватске овај ће износити 2.200 мил. дин.
Како је ова сума доста велика предвиђа се знатно сма-
њење у дефинитивно! редакцији пројекта буџета. 5 NOVČARSTVO
— U Nemačkoj. je na barzama 8, iražnja za obligacijama. Od početka septembra 1939 godine porastao je kurs:
~. 90/o industrijskim obligacijama 'od. 96,7 % za više od 3%.
— U našem novčanom opticaju u 1939 godini h:ljadarke su bile zastupljene sa 62,5%;. novčanice od/500 dinara sa,
13,5% a novčanice od, 100 dinara. sa 24%. :.
"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
"новца после девалвације
· новчаница за 6.005 мил. белг. франака или за 27%.
_ cisterni.
_Crpana 139
— Od odobrenih kredita Narodne banke iskorišćano je na teritoriji Srbije i Crne Gore 68,6%; Hrvatske 55,9%; Slovenije 98,9%; Vojvodine 68,1% i Bosne 78,2%o. Prosečno od odobrenih kredita iskorišćeno је ш сејој тела 61196,
У Холандији је донет закон о ревалоризацији златне
Овај проценат одговара смањењу вредности холандског од 26 септембра 1936 године, Овај закон ступа на снагу 31 марта 1940 године. Рачуна
__се да ће добити од ревалоризације изнети 22! мил, фо-
ринти од којих ће 116,5 мил. бити употребљено за форми-
рање једнога фонда за зајмове из кога ће се финансирати
изванредни издаци у вези са народном одбраном. Статути шведске Народне банке измењени су у
"погледу покрића новчаница у оптицају. Убудуће целокупна "количина злата којом банка располаже у земљи или инз'странству биће рачуната као покриће новчаница: До сада
је у покриће од злата у иностранству рачунато само 15%.
— Народна банка Мађарске која је крајем августа 1939 године пустила да курс пенга падне. за 10% у поређењу с доларом и другим девизама, донела је одлуку да се од 21 јануара ове године повиси курс пенгу за 10% н
| Ha тај начин доведе на стари паритет према долару и другим девизама. osiguranja. Do osnivanja ovog Saveza došlo je zbog nove ~
— Из извештаја о пословању Народне Банке у 1939
_ години види се да је у тој години банка откупила од до__маћих рудника 1.9915 килограма чистог злата, а за по„ следње четири године овај откуп је изнео 9.589,7 кг. ·.
— Народна Банка је у прошлој години отписала 24,6 мил. динара сумњивих потраживања. Њена чиста добит у 1989 години износи 52,7 мил. динара. : у
— У Белгији се током 1939 године повећао ofa У тој години држава је емитовала за 4.430 мил. белг, франака државних бонова који су највећим делом били преузети
· од стране белгијске Народне банке у вези са спровођењем
политике отвореног тржишта.
ЗАОВКАСАЈ
— U Italiji se proučava mogućnost izgradnje Žželezničkih pruga u Albaniji u pravcu Soluna, Sofije i Carigrada. Kada se ove pruge izgrade onda će se celi vozovi prenositi sa »feri-botom« iz Italije u Albaniju.
— Bugarska je naručila u Mađarskoj. 60 уаропа-
— Na velikom zboru građana u Peći traženo je da se produži sa izgradnjom jadranske pruge koja prema ranijem projektovanju ide preko Реб —Апа пјемсе—Родвопсе · па
. Jadransko More. Ovom linijom išla bi i transbalkanska pruga
koja preko Kosova ide na Peć. Prema tome izgradnja. ove
pruge je životno pitanja ne samo Crne gore već i cele Južne Srbije,
— Министар саобраћаја на збору у Шајкашком Светом Мвану између осталог изјавио је и ово: „Ја сам предузео мере да се еманципујемо од иностранства на тај начин што ћемо повећати капацитет рада у нашим домаћим фабрикама железница и железничког материјала, Тиме ће се запослити нове десетине хиљада радника и поправити њихово социјално стање."
— Према новом аранжману. Бугарска ће преко наше земље извести 100 хиљ. тона угља из свога рудника Перника. ·
— На конференцији дунавских OpojlapckHX :IpyuiTaва у Будимпешти донете су одлуке о пловноме-реду. вож-
иње, о сарадњи приликом превоза робе и путника-и о што | рационалнијем искоришћавању. вучне. снаге и тонаже.::