Народно благостање

2. март 1940. ___ _ НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ ____-_________-Страна 143.

отпадало. 10—15 милиона, тако сада на доларе. У вези са _род шисај осекјуапја rekordne berbe u Argentini koja se садашњом ситуацијом променила се намена увоза, а nomito još uvek taksira sa oko milion vagona što bi značilo ızvozni девиза нема довољно остају и извесне потребе неподми-_ višak oko 850.000 хас. Sa tako velikim viškom Argentina bi, рене. Обрт у доларима је изнео 18,339 хиљ. у маркама prema ostalim zemljama izvoznicama stočne hrane uopšte, 16.549 хиљ., у грчким боновима 803 хиљ. холандским O ' dobila diktatorski položaj kao što je to:bivalo i ranijih go-

ринтама 2.000 H у бугарским динарима 152 хиљ, ~ · dina sa. ovakvim rodom. Svakako o porastu cens= kukuruza

| · više ne bi moglo biti ni govora. Povrh toga, sa ovako velikim

ту иричу. девизни курсеви били су следећи: izvoznim viškom kukuruza Argent: na bi vršila pritisak i· na Париз 14.68 11.6220 10— 10.01 9.98 ostalu stočnu hranu, u prvom redu јебат 1 оуа5.

Лондон - 21,62 90.63 17.65 17.6625 17.62 · Đomaće. tržišta 'je 1 ove nedelje bilo u · znaku vrlo,

Ала 940.60 940.60 937.37 936.80 236.85 čvrste tendencije pa su cene porasle za daljih 2—3 din, po.

5 mtc. Pasivni krajevi traže prilične količine, a ponuda je dosta.

Њујорк | 20000 али 1420 4107 Моле. ograničena. U snabdevanju pasivnih krajeva velike teškoće

Брисел i 74.75 75.02 7505 &se javljaju i zbog nedostatka vagona i vreća. Druga ruka još.

Милано — —— 22.50 22.52 22.52 uvek se uzdržava od prodaje očekujući dalji porast cena do.

koga će svakako doći s obzirom na veliku oskudicu ljudska.

- - i stočne hrane u većini deficitarnih područa. Pitanje je ne

Robno tržište bi li država trebalo da učini nešto i spreči špekulaciju kuku--

во 4. : ruzom koja vrlo lako može uskoro da otera cenu i na preko:

Pšenica. — Osetnom porastu terminskih kurseva na 150 din, Sušeni kukuruz u ovoj nedelji dostigao je cenu :od-

prekomorskim berzama u prošloj nedelji ove nedelje sledovao · i44__145 parit»t Inđija, a cena povremeno suvog popela se: је mirniji razvitak, a u Vinipegu došlo je do osetnijeg DO- na 135—138 din. Majski termin notira 147—148 din: за puštanja kurseva. Vinipeg još nikako ne može da dostigne

Čikago iako bi to, s obzirom na kvalitetne prednosti kanadske

pšenice, bilo normalno. U normalnim vremenima, šta više, kanadska roba uživala je uvek izvesnu premiju prema ame-

ričkoj. Suprotno stanje u sadašnjici tumači se potpuno raz-_ ličito tehničkom pozicijom oba tržišta, S.A.D. raspolažu isti-

na ogromnim količinama, ali je i domaća potražnja vrlo ye-

lika, izvoz je pod kontrolom države i uživa izvesne pomoći.

U Kanadi naprotiv domaća potrošnia apsorbuje relativno ma-

nju količinu, dok daleko veći deo žetve mora da bude izve-

zan pa je, usled toga, pritisak izvoznoz viška na tržište i

cene daleko veći no u SAD. Prodaje Kanade prema njenom.

ogromnom izvoznom višku sa kojim raspolaže u tzkućoj

kampanji relativno su još uvek male. Ni kupovine Engleske

nisu od većeg značaja. Nainoviia procena taksira prinos Au-

stralije na 570.000 vag. znatan deo izvoznog viška prodat

je Engleskoj. Sada Australija nastoji da što više proda zem- · ljama Dalekog istoka (Mina, Mandžurija i Japan) čija se. uvozna potreba ceni na 80.000 vag. Indija momentalno nije

kupac, jer je stanje useva vrlo povoljno pa se, izbegavaju . suvišn2 kupovine.

Stoka. — Na tržištu stoke u zemlji vlada nepromenjena tendencija. Cene svinja prema težini kreću se od 8 do 9.50” din. za kg. žive vage. Cene goveda iznose: prima, koje se” uostalom vrlo malo nude, 7.50—7.75 din., telad 6—8.75, junad 5—6.50, krave 4.50—5 din. Ponuda druge i treće klase goveda, usled nedostatka stočne hrane, još uvek je prilična, a na ne=kim pijacama, u deficitarnim krajevima, i relativno vrlo velika pa su na ovim tržištima ·i cene niže. |

Terminski kursevi sredinom nedelje bili su: Сваки напредак у производњи и |

У VII IX-X | потреби, сбе знање им сва иску-

Vinipeg centi bušel 897» 905/8 915/8 | _ ства, што су их од године 1868 Čik i 5 1 стекли специјалисти наше орга» LI O 1 Пар | 1015/a 1019/| Š низације која обухвата цео свет, · Aires pezosa Ку. 7,51 7,65 примењују се код фабрикације

Roterđam hfl. kv. 10,05 9,95 9,85 аи Na domaćem tržištu nema nikakvih promena. Lokalni M — | mlinovi i pasivni krajevi traže još uvek manje količme, a po- | G A R G O | L E

nuda je i dalje vrlo ogran:čena. Usled toga cene su vrlo збуте | МАЗИВ A sta i na berzama notiraju: bačko-banatska i sremska. roba | ; Je u OHa| Kadnuzer, који га O : i M e и дају , 202—210 din srbijanska glavna pruga 199—195 din. | | paHryje cMrypaH им економичан · Izvozni paritet prema ceni za efektivnu robu u Вође j | погон, 08 damu. bio je 106.— din. baza Novi Sad.

Jugoslovensha ·

Кикигиг. — Situacija na prekomorskim tržištima kuku: | - STANDARD — VACUUM 5

ruza u ovoj hedelji ostala je nepromenjena: tendencija stalna, - ' ai kurseyi postojani. Izvestan porast u prošloj. nedelji bio Је. Ме- : O Company (;

rovatnO posledica. momentane tehničke pozicije tržišta, jer | ŠSATĐEB BEOTPAA su se ove nedelje kursevi ponova vratili na stari nivo. Čikago za maj notirao je 57—- сеп! 7а bušel; a Buenos Nires 23 | april 4,88. регоза za, kvintal. rio. kukuruza рограјо je je

ПИ но Гад —=e —=> |) === ae 5