Народно благостање

2. март 1940,

Др. Александар Билимовић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 131

Увозне премије и извозне таксе као мере политике цена

У својим чланцима о „Скупоћи и инфлацији“ (Нар. Благ. 1940 год., бр. 4 и 5) истакли смо финансиску инфлацију као један од узрока који диже општи ниво цена. |

„Али осим овог општег узрока на цене појединих артикала утичу још специјални узроци који долазе не са стране новца него са стране самих њих.

Утицај специјалних узрока је особито јак код разних врста увозне робе. Са једне стране рат је директно или индиректно повећао тражњу робе у зараћеним и неутралним државама. Због тога су њене цене скочиле на светском тржишту. С друге стране блокада и велик ризик садашњег морског саобраћаја смањили су и поскупили доставу увозне робе. То је можда најглавнији узрок скока њених цена.

Извозна роба такође није слободна од утицаја специјалних узрока. На њене цене утиче појачана тражња и услед ње повећан извоз — због чега расту њене цене на унутрашњем тржишту.

Утицај ових специјалних узрока на цене увозне и извозне робе се јасно види, ако упоредимо индексе њених цена са општим индексом цена на велико: Ови индекси су били за август и децембар 0 ЈЕ према подацима Народне банке (1926

увозни про- извозни про- општи ин1939 год. изводи (20) — изводи (20) декс (55) август 47,1 73,3 76,8 децембар 96,1 90,8 90,9

скок _ + 24.696 + 23%% 1 18.%

Највише су порасле цене увозних производа, нешто мање цене извозне робе и много мање општи индекс цена на велико. У томе се јасно изражава специјални карактер цена увозне и извозне робе. Још нижи скок општег нивоа цена добили бисмо, ако би се из општег индекса искључила сва увозна роба и узела у обзир само она роба која се не увози нити извози.

За јануар месец 1940 године још немамо података, али мислимо да се поменута разлика између кретања цена унутрашње робе и цена предмета спољне трговине пре повећала него смањила.

Пошто пак међу увозним и извозним производима има много важних сировина и предмета свагдашње потрошње радника и других ширих друштвених слојева, то скок њихових цена диже продукционе трошкове других производа. Тако постају и шире се кругови кумулативног скока цена.

У колико тај скок неоправдано потенцира нездрава шпекулација, власт мора да се бори против

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО Б

Главни заводи: БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Филијале: ЉУБЉАНА — НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд; 21-801, 21-802, 21-8 3, 21-804.

ње. Али ни најбоље уредбе с тим циљем не могу отстранити кумулативни скок цена који потиче од спољашњих узрока. Нарочито је тешка борба против скока цена увозне робе која већ долази поскупљена из иностранства. Успешна борба се може водити не репресивним мерама ни криминалним санкцијама већ економским мерама, политиком цена, | Југославија као неутрална држава могла би водити у овом случају политику цена коју је у време прошлог рата препоручивао својој неутралној отаџбини познати шведски економиста Кнут Виксел. Исту политику цена брани сада други шведски економиста, Ингвар Свенилсон, који је у септембарској књизи за 1939 год. ревије „Економик Тидскрифт“ објавио о томе чланак под насловом: „Monetary policy in relatiom to the provision of consumers' goods during a blockade crisis”. DO Ова политика цена састоји се у следећем. Увоз импортних артикала, који су важни за потрошњу ширих људских слојева одн: за производњу, држава субвенционира помоћу увозних премија. Средства пак потребна за такве премије добијају се од такса за извоз некојих експортних артикала одн. од трошарина које би се наплаћивале од некојих врста импортиране луксузне робе. Do Са оваквим увозним премијама и извозним таксама држава неће доћи у сукоб са постојећим трговинским уговорима. Њихове пак економске последице би биле двоструке: 1) увозне премије снижавале би на југословенском тржишту цену увозне робе, 2) извозне пак таксе: снижавале би на истом тржишту цене извозне. робе. На тај начин био би знатно парализован кумулативни скок цена. Смањена би била скупоћа у: колико она долази од утицаја спољашњих узрока. Тиме би била смањена или барем успорена потреба повећања надница и плата. Таква политика цена неби захтевала нових жртава од државних финансија. За разлику од енглеске политике цена која се такође састоји у субвенционисању увоза али кошта државу недељно. ! милион фунти стерлинга (в., Нар. Благ. 1940 год. бр. 7, стр. 104), извођење Виксел-овог плана не би наметнуло државном буџету никаквих нових терета, јер би трошкове субвенционисања увоза покривале извозне таксе и трошарине од импортиране луксузне робе. Пан Нећемо овде набројавати увозне и извозне производе за које би требало увести такве премије и таксе, ни наводити њихову висину. Све то има да се одреди на основу проучавања целокупног система таквих премија и такса и конкретних услова која важе за сваку поједину врсту робе. __ |

=

АНКАРСКО ДРУШТВО А.Д. |

Клавнита им резерве

| 25.000.000 динара телеграми : БАНКФЕРАЈН

Телефон интерурбан Загреб. " 5442, 5443, 5444, 5445, 5446, 5447.