Народно благостање

2. март 1940. _

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __

Страна 133

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Пољопривредна комора Дринске бановине објавила

Заосталост пољопривреде

у Дринској бановини ванредно интересантним ста-

тистичким материјалом у коме приказује економско И. Сс05

|

дијално стање села свога подручја. То је свакако био први и најважнији задатак овакве једне институције. То исто требало; је да учине-и остале коморе; јер се из овако сабраног. и сређеног материјала виде најбоље проблеми и · задаци коморе као помоћног органа аграрне политике. Да бисмо. пак добили што. јаснију. слику о стању села и његовим проблемима. на. овоме подручју ми ћемо податке коморе употпунити подацима наше пољопривредне статистике, | o.

Коморско подручје у географском: погледу подељено: је на: босанско и србијанско: село. У топографском по· гледу подручје се дели на равничарско: и планинско, Сваки од ових крајева има своје специфичне проблеме,

На“ територији коморе, осим четири. среза који су најновијом поделом припали Бановини Хрватској, постоји 219.279 сељачких газдинстава са 1.260.717 чланова, По вероисповести највише је православних (154.657 газдинета"ва са 947.867 чланова), затим долазе: муслимани. са: 56.022 газдинстава и 257.05%0- чланова и најзад. католици са 8.171 газдинством и 45492 члана. Милион и четврт живља располаже: пољопривредном површином од 1.274.036 ха, Од овота- је нешто преко: половине- (52,0% или 670.876 ха.) ора- нице; док 39,3//о или: 50,96. ха. отпада на ливаде и пашњаке: На 83,707 ха. или око 737 засађени су виногради ми воћњаци. Остало. отпада на баре и трстику. Природа пољопривредне- површине: указује јасно на екстензивни карактер пољопривреде овога подручја. Од. 34 среза у: њих 13; који су углавном планински-сточарски, површина под ливадама и пашњацима креће се од 69 до 80. Све ово тле је релативно мало продуктивно па је отуда стока ово"га: краја: слаба; мање је тежине и мањег радног капацитета, за извоз ретко: долази у: обзир сем у годинама нарочито. повољне: конјунктуре као што је сада случај. На ораници, према: појединим срезовима, гаје се житарице 79—У9%/0,. у просеку. за цело подручје 91%. A Ha половини оранице гаји се: кукуруз који претставља главну културу "овога: краја: и главни предмет исхране, Затим долази пшеница' која се гаји на нешто више од трећине оранице, а далеко иза ње јечам, овас, хељда.: Одмах иза житарица "са око 30.000 ха. засађене површине долази кромпир. Сточно:крмно биље гади се врло мало (око 14.000 xa.), a индустријско биље сасвим незнатно (7,509 ха.). Према. томе; главни' производи подручја су: жито (шшеница и кукуруз), стока и: воће, углавном шљиве које се делом прерађују: у ракију; Највећу тржишност имају стока и сточарски: производи, свеже воће, суве шљиве и ракија. Од прође: и цена: производа зависи и куповна снага: сељака ове “Бановине. Продукција жита служи покривању властите' потребе, утржак је врло мали, а кад жетва подбаци _ онда! се мора" и да увози. Уновчавање пшенице и кукуру- . за, до чега ипак долази одмах после жетве; последица је потребе“ за новцем да се подмире најнужније потребе; а гобично: се: сви они) који у ово време продају још с јесени, а'најкасније: у' пролеће јављају као: купци! истих артикала.

Структура пољопривредне површине, употреба: оранице и'ограничена тржишност на: неколико артикала (стока: и' сточарски. производи, воће и његови: производи, у-

је“ своју прву публикацију ca.

главном сува шљива и ракија) довољна су индиција за "слабо економско стање пољопривреде овога краја, А оно се најбоље види по снабдевености газдинстава мртвим "и живим инвентаром, које је скоро на најнижем ступњу у држави. Од укупно 34 у 18 срезова нема плуга преко 50% газдинстава; у неким cpe3oOBHMa je 85—90% ragnHHcTaBa без плуга; у целој Бановини 105.824 газдинстава или 48% немају плуга! Запреге нема 94.249 газдинстава. или 43%, а: у 9 срезова половина газдинстава је без: запреге! Бетонсских ђубришта, која би у оваквом сточарском крају; била од велике важности, има: испод 0,5% домаћинстава; Сушница за шљиве има 38.146 комада, али од овога: 37.637 ком: отпада на домаће тј. најпримитивније које нити: имају већи капацитет нити су погодне за: добро сушење Казвана 'за печење ракије има: 17.656: ком. односно 17.227 обич-них, а: само 429 машинских. Тријера има свега1987 ком. 'што значи да; један тријер долази“ на преко 100 газдинстава: Ови подаци показују да је мртви и живи инвентар: не само: недовољан и оскудан, него у: већини случадева" и примитиван. Такав инвентар, сасвим) природно, један је од битних узрока квантитативно) и: квалитативно гедабој производњи. Такво. стање производње пак опрг„дељује опште економско. и социјално стање села. овога подручја.

Зиданих кућа од цигле у селима има свега 31.030 -домаћинсатва или 14,1%; од ћерпича (непечене цигле) има 60.249 кућа или. непуних 30%, а све остале куће правље"не су од разног слабог материјала; како: се“ кад. имало ти могло, углавном све су слабе, трошне и нехигијенске. "Штедњака, кревета за спавање; нужничких јама: и- поло„ђених стаја нема више од половине газдинстава (у неким “босанским срезовима проценат немања ових потреба пење се и до 72%). Од свих домаћинстава прехрањује се: 16. 136 „или 7,39) пшеничним хлебом (углавном Мачва), 91.195 или 41,6%. пшеничним и кукурузним хлебом, 94.134 или 42,9 „само. кукурузним хлебом (сви планински крајеви, а делом ги равничарски у Босни), а 17.814 или 8,2% исхрањује се и осталим житима. 56,86 свију домаћинстава није у ста„њу да властитом производњом“ покрије потребу у. храни па је сваке године упућено на докуп. У годинама „слабе „жетве овај проценат је далеко већи. ДУ планинским пределима, у којима је сточарство главно занимање, на до“ „куп хране упућено је 80—92%0 газдинстава.

---_____________________6 Okružni ured: za osiguranje radnika: u. Ljubljani izradio:*je pregled kretania članstva 1 1939. Kako je kod njega. osiguran najveći -broi radnika i jedan deo, nameštenika. Slovenije, može se na osnovu toga “pregleda ocehiti razvoj, slovenačke privrede 1939. Izuzeti su ! jedino. rudarski, radnici koji, imaju zasebne ustanove Osigu"ranja. za- slučaj bolesti, nesreće, starosti i iznemoglosti. Time "se celokupna slika ništa ne menja, pošto. su i te grane imale lane odličnu konjunkturu o čemu smo već pisali. -57 Broj osiguranih članova. dostigao је- 1939 гекогдпи vi: sinu, od 99.995, od čega otpada 36.462 na žene. Od svog. postanka (1922 godine). liubljanski. Ouzor nile imao | MIŠE, člaу поуа. 35 U. avgustu je zaposlenost dostigla najvišu . tačku; НО а ноа Ouzora је bio 109401. Od tada.on naglo pada, U oktobru, je bio za. 10.000. manji, ali. u decembru je. Već bio za, 1.618. veći nego 1938. =o Najveći broj radnika zaposlen је u tekstilnoji industriji (17.057) Која sa svake godine povećava. Lane je. taj porast

| Копјипк шта u Sloveniji 1939