Народно благостање

"2. март 1940. НАРОДНО

'manje, tako da i povratak u normalne prilike bude jedno~ stavan. Ako se za vremena ne pristupi ograničavanju DOotrošnje, kasnije će vlada morati da se odlučuje na mnogo radikalnije mere. :

У спровођењу аутаркије HeПроблем масноће

у Немачкој шкоћа у погледу снабдева-

ња масноћама. Због климат-

ских прилика и недовољне површине било је тешко форсирати производњу уљарица. За већу производњу животињске масти потребко је било више сточне хране, а пошто се она морала да увози онда је било једноставније увозити маст. Повећаним ловом на китове требало је уштедети девизе. Уљарице су увожече из југоисточне Европе, и из Манџурије соја.

Блокада је погодила доста осетно Немачку у погледу снабдевања масноћама. Југоисток Европе лифероваће вероватно више него досада, али увоз соје из Манџурије смањиће се јер може да иде само преко Русије, док је лов на китове постао немогућан. Празнина треба да се попуни већим увозом сточне хране из Русије, али ни то није довољно. У апелу који је упутио Геринг пољопривредницима изнесен је нов план по коме треба да се реши проблем масноће.

Немачка је увозила годишње око 80—90 хиљада тона бутера. Међутим, произвођачи млека на селу троше га више него што се просечно троши у Немачкој, око 3 ми-

лијарде литара, а исто толико троши се за телад. On MH-

лијарде литара добије се око 40 хиљ. тона бутера, и пре_ма томе ако би се уштеделе на селу 2 милијарде литара, био би решен проблем бутера. Да би се то постигло, Геринг је дозволио да се млеку повиси цена за 1—92 пфенига по литру, што значи да ће бутеру скочити цена за 20 пфенига по фунти.

Дириговањем цене млеку треба дакле да се утиче непосредно на производњу. Сељак би мање трошио сам, зато што се млеко, односно бутер скупље продају. Проблем масноће био би тиме донекле решен, ако се на селу доиста трошило више млека него што је рационално потребно, зато штес му је цена била прениска. Ако садање повишење цена ке буде имало ефекат због кога је допуштено, Геринг је најавио да ће вратити старе цене.

Tržište kapitala u SAD sila objavilo je podatke o tr-

žištu kapitala za poslednjih nekoliko godina. Sve hartije od-

= zs vrednosti koje su dolazile na tržište kapitala podeljene su u četiri grupe; savezne države, sa njezmom garancijom, Do· jedinih država i privatne. Glavna karakteristika je da se privatne emisije gube pred javnim. Od 1934 savezna država je plasirala hartija od vrzždnosti u iznosu od 14,1 milijardi, uz državnu garanciju 5,2 mld., pojedine države 5,3, ukupno

javna ruka 24,6 milijarde, a privatna ruka svega 4,2 milijarde.

Do 1936 ovo neznatno učešće privatnih emisija može

se objasniti depres:jom u američkoj privredi. One su 1934

'iznele samo 200 mil. dolara, a 1935. g. 180 m':l. Samo 1937 pri-:

vatne emisija bile su veće od onih savezne države, oko 1,5

milijardu, ali sledećih godina opet padaju na 700 miliona. lako je zbog rata američka industr:ja dobila više po-:

rudžbina, ipak nije se to odrazilo na tržištu kapitala. U

drugoj polovini 1989 god. privatne emisije iznele su samo 131: milion dolara, dok su javne iznele 1304 miliona. Dva su raz-

loga ovakvoj situaciji. S jedne stran» ratne porudžbine do-"

bile su kompanije koje su vrlo snažne kapitalom i mogu da' · udovolie porudžbinama ne obraćajući se tržištu kapitala 7а' · pomoć. Osim toga one su imale dobru godinu, tako da su

мачка je HMaMa HajBHIHe TE- —

Američko ministarstvo finan-'

БЛАГОСТАЊЕ Страна 135

novim sretstvima mogle da finansiraju investicije. Na ostale industrije ratne porudžbine nisu imale dejstva. Tendencija se ·po naciona:nu privredu ocenjuja uopšte nepovoljno i kao dokaz uzima se neprestano opadaniz* zaposlenosti železne “industrije, koja je prvih dana rata iskorišćavala 95% svog ·'kapaciteta a sada 70%. Zbog takve procene tržište kapitala nije raspoloženo prema privatnim emisijama. U drugoj polo:vini mogle su da budu plas:rane samo obliigacije sa utvrđ:nom kamatom i to naibolje, koje su bez rizika. Ali ni tražnja nije velika, tako da su ukupne emisije manje nego što iznosi nacionalna štednja. |

Prema tome same emis:ja bacaju svetlost na stanje američke privrede uopšte. Glavna karakteristika je da nema privatne tražnje za kapitalom. Preduzeća rade sa sopstvenim · kapitalom, vrše sa njim investicije i ne obraćaju se tržištu kap:tala. Ono prema tome pržuzima uglavnom državne har·tije od vrednosti. Pošto ukupna tražnja nije veća od nacionalne štednje gomila se stalno višak slobodnog kapitala, koji vrši pritisak na kamatnu stopu.

Nm ——— M eHrecKkoj mrTaMNH већ се одавно пишео потреби децентрализације индустрије. Влада је још пре рата одредила комиси,у која је имала да ис-

Децентрализација индустрије у Енглеској

· пита садашњу расподелу индустрије у земљи, последице

њене концентрације у великим градовима у социјалном, економском и стратешком погледу и да предложи мере да се спречи у будуће претерана концентрација.

Извештај комисије је врло интересантан, пошто је У Енглеској концентрација индустрије у великим градовима и неким крајевима узела такве размере да, по речима комисије, угрожава нормалан развој националног живота. Решење тог проблема није просто, јер маколика била потреба децентрализације, нарочито са стратешког становишта, ипак се она не може извести тако лако. Извесна предузећа могу да се подигну само у једном одређеном крају и због тога је немогуће спречити њихову концентрацију; осим тога не смеју се испустити из вида користи које има лака индустрија подигнута у близини тешке. Све те моменте комисија је узела у обзир у свом предлогу који се састоји у следећем: i

Треба што пре да се формира нарочити орган, који ће се бавити проблемом децентрализације. Он треба да прикупља податке о привредним богатствима, да изради план где ће се подизати фабрике, паркови, трговачки локали, како треба да се развијају садашњи мали градови итд. При томе он мора да води рачуна о потребама индустрије за сировинама, радном снагом, о саобраћајним могућностима, тржишту, избегавању непотребне конку-· ренције, а нарочито да фабрике не буду подигнуте на местима изложеним нападима непријатеља из ваздуха и са мора. |

Влада треба да помаже подизање фабрика у разним крајевима Велике Британије. У том циљу треба да даје помоћи општинама за подизање фабрика. Нарочиту пажњу треба указати Лондону и његовој околини, пошто је ту концентрација индустрије тако велика да не би требало дозволити подизање нових предузећа.

и Kć Nedavno je holandska vlada

podnela parlamentu izveštaj o rezultat:ma dosadašnjih ratnoprivrednih mera i predlog o zavođenju novih. Prelaz па ratnu privredu bio je olakšan nizom mera donesenih još pre rata. Tako 2 meseca pre njega objavljen je zakon o distribuciji životnih namirnica za slučaj rata. Samo se on još n spro-

Uspesi ratne privrede u Holandiji