Народно благостање

_ 9: март 1940.

Iz uredništv_a „ II NU 5 | 1

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 147

_ Ркгаупа озпоуа огдаптхтасте пазе жепље ке содрканле

O totalnom ratu ukorenilo se pogrešno shvatanje utoliko što se tretira često i kao političer pojam. Tome

je mogla da doprinese sličnost s terminima totalitarni

režim ili totalitarna država s jedne sfrane, a s druge

i to što je autor dela o totalnom ratu, general Luden-"

dorf, imao. i sam takve političke nazore koji spadaju” u kategoriju totalitarnih. Razvijajući ideju totalnog rata došao je na kraju do zaključka o potrebi totalitarne.

organizacije zemlje u ratu, nacije kojoj na čelu stoji

jedno lice, vojskovođa, s pravima apsolutnog gospodara kome se čitava nacija slepo pokorava i pod njegovom nepogrešnom komandom sposobna je da izvojuje pobedu u ratu. Ako nema da vodi rat ovakav vojskovođa odgovara pojmu vođe totalitarnog režima, a po Ludendorfovom shvatanju potrebno je već pre rata ostvariti političku organizaciju zemlje pod kojom će se rat moći voditi najuspešnije. Tako doista izgleda da totalni rat i totalitarno uređenje idu jedno s drugim.

__- -Međutim, do samog totalnog rata došlo se u praksi

pre nego u teoriji. Njegove elemente dao je Svetski rat

u svojim poslednjim godinama, specijalno 1918, a kod

toga uplivisala su odlučno dva momenta: tehnika mo-

dernog rata, i fakat da se ni modernom tehnikom ne

može brzo -da završi rat.. Tehnika modernog rata toliko

je raznovrsna da već to samo upućuje na masovne po-

trebe. Produženo. snabdevanje u velikim količinama, a s druge strane davanje otpora neprijatelju koji nava-

ljuje moderno opremljen, sve to n4. kraju dovodi do toga da se za rat moraju mobilisati sve snage zemlje,

da prestaje uopšte granica između civilnog i vojnog sektora jedne nacije. Svetski rat pred svoj kraj bio je već totalni rat, i na tom iskustvu izgrađivala je teorija .oVaj pojam, a popularisan je tek posle 1034 od kad je počela velika otvorena utakmica u naoružanju. Za totalni rat ne odlučuje se samo ona zemlja koja ima ofanzivne namere. 1] defanzivni rat mora da bude totalan. To je razlog zašto u spremanju odbrane zemlje nije više dovoljno ograničiti se na izgrađivanje vojske, njenih rezervi u ljudstvu i materijalu, kao što je uglavnom spremana odbrana do Svetskog rata. Otuda i u zakonodavstvu malazimo da se ono ne ograničava samo na zakon o ustrojstvu vojske i mornarice, nego se ovom pridružuju specijalni zakoni o zemaljskoj odbrani. Moglo bi se kazati da se zakon o ustrojstvu vojske i mornarice ima da ograniči na određivanje obaveza i dužno-' sti državljana za odbranu zemlje i da propiše organiza– ciju vojske. Jedno od važnijih pitanja narodne odbrane, snabdevanje vojske, rešava ovakav zakon, obično

samo u principu, a ostavlja budžetskim mogućnostima ~.

da to zadovolje. Međutim, pošto je u modernom ratu po-

trebno da se vodi briga i o održavanju civilnog stanov-”

ništva i da se organizuje i vodi proizvodnja kad velik broj radnika bude povučen iz preduzeća onda se ограnizacija zemaliske odbrane mora da proširi izvan vojne .u strogom smislu. Ali zato što se odnosi na odbranu zemlje ona ne može da se izvede, a da u centru {e Or-

·Banizacije ne, bude vojska. ~ 0 - To je karakteristično za Organizaciju narodne od-

brane u svim zemljama, a. u tom smislu donesen je 1930

i naš Zakon o zemaljskoj odbrani. Posle toga on je

„koga odredi kruna.

105 nekoliko puta menjan ı dopunjavan, poslednji put

Uredbom od 1 десетрбга 1939. Član prvi tog zakona propisuje da će se za zaštitu i odbranu zemlje upotrebiti celokupna zemaljska snaga i sva materijalna sretstva države i njezinih državljana. Verovatno je da

se u zakonima o odbrani zemlje oduvek govorilo o upo-

trebi celokupne zemaljske snage. U rat se mora da pođe sa rešenošću da se žrtvuje sve ako bude potrebno. Ovaj propis prema tome ne bi bio toliko karakterističan za naše vreme, koliko organizacija za ostvarenje takve odbrane.

Zakon o zemaljskoj odbrani predviđa kao najviši forum »Savet zemaljske odbrane«, koji se sastoji od svih ministara i Načelnika Glavnog Đeneralštaba. Kasnijim propisima Savet je sužen, i sastoji se od Pretsednika ministarskog saveta, Ministra vojske i mornarice, Načelnika glavnog đeneralštaba i po jednog ministra

Savet zemaljske odbrane stara se o opštoj državnoj mobilizaciji. Državna mobilizacija je nov termin kojim se označava realizacija propisa člana 1 zakona. Svako ministarstvo dobija određenu ulogu u izvršenju

·ove mobilizacije. Savet mora da se brine o razvoju

saobraćajne mreže, o održavanju voznog parka u stanju

'povoljnom po zemaljsku odbranu i da za vremena ог-

ganizuje upravu i racionalno iskorišćavanje saobraćajnih sredstava u ratu. Da utvrdi plan finansija, da donese plan o razvijanju industrije u zemlji i da utvrdi plan proizvodnje životnih namirnica, njihovo prikuplja-

nje i podelu za ishranu vojske i stanovništva. U zako-

nu se veli da će to biti kad nastupi primena člana 1 zakona, ali od 1930 stvari su se u svetu toliko izmenile da je sve to potrebno organizovati i planski pripremiti još pre nego što dođe do potrebe državne mobilizacije. Ta organizovanost je elemenat ratnog potencijala jedne zemlje, a pošto su sve u miru podigle taj potencijal do krajnih mogućnosti, ne sme nijedna zemlja da u tom zaostane koliko god joj to dopuštaju njena sredstva.

Na Savetu zemaljske odbrane leži odgovornost

za blagovremeno izvršenje svega onog što je poirebno

narodnoj odbrani. To je takav posao da se ne može prepustiti ovakvom felu koje ne zaseda trajno, a ima i druge funkcije. Zato je predviđeno obrazovanje »In-

.Spekcije zemaljske odbrane«. Ona ima da proučava

probleme narodne odbrane, da pokreće razna pitanja u vezi sa njim i da kontroliše izvršavanje odluka Saveta. Organizaciona povezanost ova dva tela dolazi do izraza u.tom što je Inspektor zemaljske odbrane sekretar Saveta. Njemu stoje na raspoloženju stručni pret

· Stavnici odgovarajućih ministarstava, a on može ро: zvati na saradnju stručnjake, industrijalce, pronalazače.

Snabdevanje po raznim potrebama vrše ili postoječa ministarstva ili specijalna ministarstva snabdeva-

nja. Svako od njih mora.da ima svoj.»Savetodavni ko- mitet«, u koji ulaze pretstavnici drugih ministarstava i _ preistavnici privrede. Ministarstvo snabdevanja skup_ lja podatke o obimu potreba koje ima da podmiri, o · količini za te-potrebe, o mogućnostima da se one pod„mire domaćom proizvodnjom ili uvozom, o rezervama, - treba da se pobrine za povećavanje proizvodnje, da