Народно благостање

_9. март 1940.

тервенционих артикала, видећемо да се у већини случајева интервенција састојала у одузимању једнога дела од целине и његовом пребацивању на поједине групе и појединце чије имовно стање није било тако да је заслуживало помагање од стране целине, То су врло крупни и сложени проблеми наше економске политике на које ћемо се ми једнога дана вратити. Сада пак желимо само да подвучемо да је интервенција у области цена аграрних производа у нашој земљи спровођена на најлакши и уједно најгори начин; није важно било колико је економски оправдан известан подухват, какве ће бити његове реперкусије на остале привредне гране и редове итд., већ се водило рачуна искључиво о томе, може ли и колико да издржи државни буџет. Све што

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 149

је овај могао да издржи све је било потребно! Узрок оваквом схватању државне интервенције у области држања цена аграрних производа лежи у томе што се готово увек полазило од партијско-политичких интереса. Национално-економски критериум није уопште узиман у обзир. Са партијско-политичког гледишта пак цена је најбољи мамац за врбовање партијских присталица и гласачке војске. Следствено интервенциона политика била је најактуелнија у периодима када су је партије организовале — озго или пред изборе. С обзиром на то сваки интервенциони артикал и свака интервенциона мера имају двоструку проблематику: партијско-политичку, која је актуелна и реална и националнуекономску. Тај је случај и са најновијом интервенцијом на тржишту вина и ракије.

II KAKO ЈЕ ДОШЛО ДО ИНТЕРВЕНЦИЈЕ НА ТРЖИШТУ ВИНА И РАКИЈЕ»

Кад је изведена реформа трошарине на вино и ракију дигла се читава хајка. Интересенти су навалили компактно на политичаре и владу; удружења произвођача и трговаца у својим циркуларима позивали су чланове да не изврше обавезу у погледу трошарине, Министар финансија у првом коминикеу поводом ове акције умиривао је интересенте фактом да ће они трошарину пребацити на потрошаче. Затим је донео низ олакшица за плаћање трошарине и најзад, у другом коминикеу запретио пореском инквизицијом према свима онима који буду искористили садању ситуацију за обарање цене по којој произвођачи продају вино и ракију. И поред свега тога у крајевима који производе вино и ракију организују се зборови, а резолуције пљуште Као киша. Читаве депутације доносе и предају надлежнима резолуције којима се тражи укидање трошарине. 1енор читаве акције јесте, да су се цене вину и ракији срозале, да нико више не купује и да услед тога произвођачима прети катастрофа, јер, немајући коме да продају своје једине производе, неће се моћи прехранити, стоку ће морати распродати итд. Партијски људи, сасвим природно, оберучке су прихватили ову акцију, свесрдно је помогли и још је више подстакли.

Најзад, навали се није могла одупрети ни влада, поготово што је постојала опасност да опози-

Ш А КАКО ИЗГЛЕДА

До реформе трошарине није уопште било актуелно питање интервенције на тржишту вина и _ракије. Виноградари су истина вазда на својим скуповима вукли највећу меницу на владу, али ова их није признавала. Што је главно, међу тим жељама није било и таквих за интервенцију на тржишту у циљу побољшања цена, То се није десило ни у августу месецу када је због рекордног рода шљива односно изгледа за ванредно велику производњу ракије цена нагло пала, за 20% и преко тога. Доцније, чим се почело да тргује вином за извоз у Протекторат и видело да услед рата може лако доћи до извоза у друге релације цена се поправила за 10—15%. Нарочито је био велики промет у ракији која се последњих недеља све теже набављала. 'го је био најбољи знак да су мале количине прешле у "чврсте руке. Дакле, већ до реформе трошарине ситни произвођачи распродали су и вино и' ракију, поготово они којима је то једини производ из кога црпу куповну снагу за остале „потребе. Осредњи су

ција искористи нерасположење створено противу државне трошарине. Примила је као готов факат да је реформа трошарине проузроковала стање које је озбиљно угрозило интересе произвођана и да, према томе, крајевима који производе вино и ракију треба хитно помоћи, На основу тога донета је уредба о државној интервенцији на тржишту вина и ракије којом је овлашћен Призад да може у сврху извоза куповати вино и ракију по ценама које ће одредити министар трговине и индустрије у споразуму са министром финансија. Грошак интервенције пада у првом реду на терет прихода којима располаже Призад, а у недостатку ових на терет државне благајне. За овај рад Призаду је обезбеђен капитал од 50 мил. дин.

После објављивања уредбе министар пољопривреде упутио је распис пољопривредним референтима да сместа припреме судове и све што је потребно за откуп и смештај вина и ракије! Са стране Призада пак, саопштено је да ће интервенционе куповине започети за 14 дана, да ће се куповати преко неких сељачких одбора и то тако, да ће продавати у првом реду социјално најбеднији по 1000 литара вина односно 300 литара ракије. Са свију страна пак произвођачима су обепане више цене, преко сада важећих цена, дакле интервенцији је дат циљ побољшање садањих цена!

СТВАРНО СТАЊЕР такође нешто продали, а са остатком чекају; за ви-

но знају да ће се доцније, услед осредње продукције 1939, цене сигурно поправити, а цене ракије за-

| висиће од цвета шљива. Крупни произвођачи равна-

ју се према тржишту, углавном продају касније.

У таквим пиликама дошла је реформа трошарине, Са фискалног гледишта раније стање само је донекле измењено. И до сада на оба артикла наплаћивана је бановинска трошарина. Једино у Моравској бановини није било трошарине и, према томе, узоуна противу трошарине разумљива је само одовуд. У Далмацији трошарина је износила 50 д. за 100 литара коју државна трошарина повећава за 100%, а у осталим бановинама трошаринска стопа остала је непромењена. Систем наплате трошарине међутим није било јединствен; различити системи наплате условљавали су и разнолику ефикасност, У последњој години н. пр. у Дравској бановини наплаћено је на име трошарине на вино 24 мил. дин., а у Дунавској, која има троструко већу „про-