Народно благостање

_ _март 1940.

|H АРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

НИ Engleska trgov:nska politika, kojom je trebalo postići da se .Što veći deo uvoza plati izvoOzom, za prvih pet meseca rata nije dala rezultata, koji se očekivao. Istina, uspeh je velik "када se u_me u obz:r da je Engleska izgubila nemačko tržište, 'donekle rusko i jedan deo tržišta baltičkih zemalja, pa ipak je izvoz u januaru 1940 bio iznad mesečnog proseka 1939 god. Prema septembru, kad je pao na 23,00 miliona izvoz se do „januara povećao na 41,1 mil., ali množe se znaci da je to Кштепас а, јег је и јапџагџи ргета dec2mbru izvoz bio veći samo za ] milion funti. Zatim cene su u tom m»secu skočile, tako da stvarno povećanje izvoza nije ni 1 milion funti. · ___ S druge strane uvoz se povećao sa 84,08 u decembru na 105 mil. u ·januaru, pa je pasiva, koja je i inače vrlo velika, porasla na 60 miliona, a to bi godišnje iznelo 720 mil. funti sterlinga przma 400 miliona u normalnim prilikama. Ovaj biЈапз stvarno je još nepovoliniji po Englesku, jer od ovih 'ilnosa uvoza i :zvoza nije odbijena vrednost Onog dela koji je potopijen. Pasiva bi se mogla eventualno malo ublažiti kad "bi se ogranič:o uvoz artikala koji nisu preko potrebni. Ali "ukoliko se mobilizacija produžuje sve su veće potrebe za зиуохот hrane, a tako isto i za uvozom sirovina koje su 'potrebne ratnoj industriji. Kod nekih artikala uvoz je u januaru udvostručen prema januaru 1939, kod pamuka, vune, pšenice, mlečnih proizvoda, a kod nekih i više nego udvostručan. Kolike će biti te potrebe kasnije ne može se zasada ' predvideti. Možda će se uvoz smanjiti, jer sadanje povećanje · došlo je u težnji da se nagomilaju što veće rezerve u zemlji. Pol:opr:vredna proizvodnja treba da bude povećana i ČeMmberlen je dao obećanje da ći vlada izići u susret nekim zahtevi:ma poljoprivrede, kako bi još u toku ovog proleća mogla da se poveća obrađena površina za 2 miliona akra. Ali dok se dob:ju rezultati proteći će još mnogo vremena, a dotle bilans plaćanja može da bude vrlo nepovoljan: On je poslednjih godina bio pasivan i kod pasive trgovinskog bilansa od 400 miliona. у

Engleska eksportna ofanziva –

U takvoj situaciji iskrsnulo je ponovo pitanje trgovinske politike u ratu i organizacije ratne privrede tako da spoljna trgovina bude u njoj jedna tačka u programu. Pojavilo se m:išljenie da racion:ranje potrošnje nije izvedano dovolino 'strogo ko::ko je potrebno prema engleskim prilikama, i da su ministri bili odviše blagi pozivajući stanovništvo da se odrekne izvesn:h artikala potrošnje. Dok god se dopušta uvoz takv:h artikala dotle će se naći i potrošači i zato treba obu· staviti uVOZ.

Za izvoz potržbno je da se preduzmu energičnije mere. »Ekonomist« smatra da bi trebalo. da Engleska postupi na. isti način kao i Nemačka, pa da izvoznu industriju stavi u isti rang sa ratnom. Ovako ta industrija često oskudeva u sirovinama, jer se prvenstveno podmiruju potrebe ratne. Drugi ·problem je mnogo teži. Kupovna snaga u zemlji povećava se naglo zbog ogromn:h državnih porudžbina, a s druge strane smanjuje se proizvodnja artikala za potrošnju. Mnoge grane industrije, koje u norma!nim prilikama radz za izvoz, nalaze sada mnogo bolje tržište u samoj zemlji. Zato se izvoz ne razvija onako kako bi bilo potrebno. Treba da se provede 5 kontrola proizvodnje, i da se. s:rovine, dodeljene u svrhu izvoza me upotrebe za potrošnju u zemlji. Tako je postupio Japan, a i Nemačka to praktikuje god:nama. Preduzeća. koja su „specijalno radila za izvoz, ukoliko su sada prešla na proizvodnju za rat treba ponovo vratiti njihovom cilju.

Međut:m, pošto za izvoz nije takva konjunktura „kao

na domaćem tržištu ostaje da se savlada glavna teškoća, 1 noć

.i nemačkog uvoza.

„штаје надлежном одељку финансиске контроле. фђена је могућност повећања количине течног горива до"дељене предузећима која превозе путнике и робу у краје-

Страна 151

| - _ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

'dovoljna rentabilnost poslova izvozne industrije u odnosu prema industrijama koje rade za rat i za domaće tržište. Tajms zbog toga predlaže da se i._voz subvencioniše. Ako bi to učinila, Engleska bi u svojoj spoljnoj trgov:ni primenila metođe koja je upotrebljavala i. Nemačka, i zbog kojih su jedno vreme ove dve zemlje bile u oštrom sukobu.

Ova eksportna ofanziva Engleske mogla bi da uspe samo pod pretpostavkom da uvoZ ostane relativno na visini kao i do sada. Jer kao što Engleska nema mogućnosti da plati veći uvoz devizama, a da ne dovede time sebe u tešku situaciju, tako isto i ostale zemlje. Engleska ima uslova da poveća Svoj izvoz donekle na račun nemačkog, naročito u prekomorskim zemljama, ali bi za toliko morala da preuzme Međutim, ova eksportna ofan_iva ima samo jedan cili, što povoljniji devizni bilans. Time je ona sebi unapred postavila granica i zato je. malo verovatnoće da se izvoz popne na 600 mil. koliko je postavio za cili. novi

„ministar trgovine,

Недавно је донесена Наредба бр. 3 о ограничењу продаје течног горива, која претставља прву меру рационирања потрошње бензина и бензинске мешавине. Пре ње су донесене две кбјима се ограничио саобраћај моторним колима за одређено време. Тако првом је забрањен саобраћај моторних кола од 14 часова у суботу до 8 часова у понедељак изузев државних, самоуправних и лекарских кола. Другом је то ограничење приватног аутомобилског саобраћаја појачано: Забрањена је употреба моторних кола у међуградском саобраћају на путевима паралелним са железничким пруга-

"Рационирање потрошње бензина код нас

винарија ет

ма и за излете. У месном саобраћају била је забрањена

употреба кола од 9:/; часова увече до 6 изјутра.

Нова наредба регулисала је потрошњу завођењем карти или дозвола за куповину течног горива. Сва моторна кола су категорисана према јачини мотора и према средњој потрошњи горива на 10 км. Аутомобили и камиони су подељени у четири групе а мотоцикли у две. За сваку групу постоје нарочита врста карти, које имају по 48 купона и важе за целу 1940 годину. Спортски чамци категоРрисани су У другу групу мотоцикла, а остали чамци и дру-

„Ти пловни објекти према јачини мотора.

Количина бензинске мешавине која ће се издавати

· по картама одређиваће повремено нарочити одбор састав-

фен од претставника Управе државних монопола, Манистарства војске и морнарице, трговине и индустрије, Ба-

"новине Хрватске и Народне банке. Она ће зависити како

од величине резерви тако и од могућности увоза. Рационална је потрошња течног горива и за стране туристе, којима ће карту издати царинарница. Они не мо-

гу из земље изнети више горива него што су унели.

Регулисана је и продаја бензина апотекама, дрогеријама, занатским радионицама и индустрији. За кућне потребе могу апотеке и дрогерије да продају једном лицу

| највише. 100. грама. Све ове радње морају да воде књигу О. пријему и продаји односно потрошњи бензина. Занат-

ске и индустриске радње које употребљавају течно гори-

„Во, за погон мотора. морају да воде осим тога књигу о

раду њихову. Продавци бензина дужни су да воде „књиге примљеног и проданог бензина и да шаљу месечне извеПредви -