Народно благостање

_ 30, март 1940, _

"Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 195

Утинај преуређења државе на државне финансије |

IL „ĐEJIEPALMJA HHJE JAKA CTBAP”

Ми смо прихватили федерацију због тога што.

су њу поставили Хрвати као услов за заједнички "живот. Над народом нема тутора, већ само насилвика. Како пак ми нисмо хтели да будемо насилници то смо прихватили федерацију за коју иницијати"ва припада Хрватима. Али то ни у колико не мења наше гледиште, које је уосталом сазнање науке, да је федерација најтежи облик владавине, да она захтева читав низ квалитета код грађана и да без тога може да доведе државу у питање.

· Федеративна држава је скупа. Она има масу министара и министарстава, парламената, већа и са"бора; у њој је већи део послова децентралисан, због чега је потребно много више надлештава и установа.

_ Други специјалитет федеративне државе је слаб дух штедње, много слабији но код унитарне државе. Свака се чланица изговара на другу, а међу њима има рђавих примера за све. Чланица савезне државе се боји да јој друга не поједе из тањира, због тога једе халапљиво. У финансиском погледу обичан човек у сложеној држави сматра савезну владу за странца, коме треба дати што мање надлежности и што мање пара.

__У данашње време би се могло пре рећи да је федерација, као облик државе, у озбиљној кризи. 'Не постоји ни једна федеративна држава у којој не "би било јаке антифедеративне струје. Федерација је у кризи и чак у најсавршенијој држави на свету, у Швајцарској. Ако се за федерацију тражи десет пута боље политичко васпитање грађана и десет

пута више мудрости код управе, онда Швајцарска одиста испуњава те услове. Швајцарска је земља у |

којој не постоји т. 3. национални покрет, односно незадовољство мањина. Швајцарска је састављена „од трију (у ствари четири) народности, од којих три претстављају мањине народа који живе у зассебним великим државама (Французи, Талијани и Немци). Па ипак у Швајцарској не постоји тежња ни код једног народа да се споји са својом многобројнијом браћом, нити пак постоји „намигивање" преко границе са сународницима. Швајцарци сматрају да је најбоље живети у Швајцарској и то у

заједници каква данас постоји. Па ипак последњих

двадесет година појавила се криза федерализма која је баш ових дана постала акутна и озбиљна. Федерација је облик државе који је још могао да буде погодан за либералистичку државу, која је у ствари била, како се обично говорило, само „жандар' и "ништа више и у којој су следствено државне дажбине биле врло ниске. Од како је држава постала све

и тиме натоварила народима огромне финансиске

терете, појавио се у федералним државама Код проблема финансирања сукоб између појединих држава и савезне владе. За то је баш најкласичнији пример Швајцарска. Све до првог изузетног пореза 1915 г., услед Светског рата, владао је у Швајцарској федерацији порески систем, врло прост и врло погодан: непосредне порезе имали су кантони, а посредне савезно веће. Кантони су наплаћивали порезе и за савезно веће, ово није имало својих пореских органа. У државним издацима кантони су били главно, а савезно веће споредно. Али са порастом војничких издатака мења се улога, савезна влада постаје све значајнија. Тако је данашњи рат који је наметнуо Швајцарској велике терете и тиме изазвао потребу нових пореза понова избацио федеративни проблем на дневни ред.

Федеративни ратни буџет Швајцарске који се има да изгласа до краја марта предвиђа два нова пореза: Кпеџзорјег (порез на капитал) и Мећгзјецег (порез на доходак). И ове порезе имају разрезати и наплатити кантони и локалне власти и предати савезној благајни цео износ, а ова има да врати кантонима 10% од првог и 25% од другог и то у сразмерн броја становника. Ово је изазвало револт код богатих кантона (Цирих и Базел-град), који налазе да је скроз неправично, да се порези разрезују по пореској снази, а да се један део враha no броју становника. То је очигледно фаворизирање сиромашнијих кантона на штету богатих. То је у толико више, веле у кантону Базел-град, што су баш богати кантони потпуно усавршили своју пореску технику, док она знатно рама код сиромашних кантона.

На то одговара у име федералне владе министар финансија, да је баш то циљ федералне пореске политике, да наплати више од богатих односно да им врати мање у процентима онога што је од њих наплаћено, јер федеративни принцип налаже да богати кантони помажу сиромашне у њиховим издацима. | j

Како је одмах у почетку рата федерално веће добило овлашћења за изналажење нових извора прихода, то кантони указују на ту меру као на једно пролазно суспендовање федералног система. Тако и јесте. Али у сваком случају све је јасније, каже швајцарски дописник лондонског „Економиста у броју од 16 марта, да се финансиско питање не може да реши, ако не напусте кантони своју пореску самосталност, коју су добили уставом 1848 год, и коју тако љубоморно чувају. Због тога исти лист на крају узвикује: „Федерација није лака ствар".

П. ПРИПРЕМА ЗА ФИНАНСИСКУ САМОСТАЛНОСТ БАНОВИНЕ ХРВАТСКЕ

__Преговорачима о споразуму од 26 августа ово није могло бити непознато. Чак је врло вероватно

да су они неколико пута налетали на решење тога. питања, али да се оно показало толико тешко да су оставили за доцније. То међутим није било мудро.

Да је уследило заједно с Уредбом решење (ма и па-

_ушално) онда би оно било једно споредно питање уз главно и по томе би имао народ да решава. Да-

нас, кад су се нагомилали противници Уредбе с јед-

не и с друге стране, може начин решења финанси-

ског питања да буде први озбиљан аргумент против Уредбе.