Народно благостање

__Сграна 228 НАРОДНО

роде, онда је природно да се од њих тражи да помогну решењу најактуелнијих и најтежих проблема. Као што читаоци знају проблем извоза данас не постоји у неутралним земљама. Све балканске земље могу продати своје извозне вишкове у најкраћем времену — оне су то у главном. већ урадиле. Код нас се већ појавила струја кочења извоза, јер се тврди да је тога било више но што земља може да поднесе. Програм кооперације при извозу је потпуно игнорисао стварност. Он је био на овим свечаностима само једна трговинско-политичка парола и ништа више.

То не значи да није било и да нема проблема заједничких заинтерсованим земљама, чијем би решењу могла бити од користи њихова сарадња. Тај се проблем налази на супротном полу. Код увоза. Не треба бити велики стручњак па знати да је данас болно место у спољној трговини свију земаља на југоистоку Европе немогућност добаве великог броја артикала, нарочито сировина. Неке су у монополским рукама, за друге су тешки услови набавке, а за све су отежани услови транспорта и нарочито међународно-правни. У свима балканским земљама већ се појављује недостатак најважнијих сировина и због тога већ се отпуштају радници у дотичним индустријама. Та појава прети да буде катастрофална у истој мери у свима југоисточним европским земљама. Па ипак ни једном речју није поменут тај проблем. Да ли је могућно да он није лостојао пред очима оних који су имали да чине службене манифестације у том слављу

Ни тиме нису исцрпени проблеми важни за све земље чије би решење било олакшано сарадњом. Да се ти проблеми пак виде потребно је такође посматрање са више тачке гледишта, за коју нису способни сви људи — без обзира на њихово службено својство.

Већ четрдест година се говори и пише у јавности балканских земаља, како је сличност њихових економских структура несавладљива препрека појачању њихових међусобних економских односа. То је гледиште фаталистичко, без више инспирације. Економија је динамика, промена, данашње може да се промени сутра. Постоји еволупија, постоји реформа. Међутим обични духови се клањају пред постојећим стањем као пред боговима, као пред нечим вечитим, непромењивим. А ту међутим лежи главни проблем. Да то докажемо на једном примеру. Кад је Немачка 1934 год., услед немања девиза, морала да напусти своје дугогодишње лиферанте сировина и животних намирница из Азије и Јужне

Iz uredništva

БЛАГОСТАЊЕ ________ __8- | пеббр. (5

Америке, изгледало је да је то у исто време и њезина катастрофа. Међутим тако није био случај из разлога што су Немци сматрали да се проблем мора да реши на други начин. И решен је. Казано је да и југоисточне аграрне земље могу одмах и у току времена да замене азиске и јужно-американске државе у лиферовању извесних артикала и отпочета је акција у том правцу, акција која је уродила великим плодом. Свет изгледа да није свестан тога у којој је мери Немачка нашла у југоистоку Европе лиферанте за оне артикле које је пре тога повлачила из Азије и јужно-американских држава. То је коштало напора и жртава, али се за кратко време постигао успех.

Пре кратког времена било је у штампи говора о политичком зближењу трију европских аутаркија. Брутална је и за нас Балканце судбоносна чињеница да су наши непосредни суседи Италија, Немачка и Русија аутаркиске земље, земље које свим силама раде на извођењу самодовољности у економском погледу. Оне у томе и напредују као што знају наши читаоци из периодичних информација. Данас оне не могу примити цео вишак производње југоисточноевропских земаља — наравно у мирнодопским при-

7 ликама. Још ће нам теже бити да конкуришемо пре-

Ккоморским земљама на даљим тржиштима. Аутар-

кизирање наших главних купаца налаже аутаркизирање свима нама на Балкану. То је ледени закон. Апсолутна аутаркија је апсурд, али релативна зутаркија је стварност. У колико је земља мања у толико ће пре бити постављене границе њезиног аутаркизирања. За нас на југоистоку Европе је једини излаз удружење ради самодовољности.

Привредно подручје тих земаља обухвата преко 1,6 милиона квадратних километара и двапуга је веће од Немачке, а има 73,8 милиона становника. Необично су повољни услови за самодовољност тих земаља заједно. Главни задатак је индустриско аутаркизирање, а оно је много лакше него пољопривредно, као што показује огроман прогрес руске индустрије. За индустриско аутаркизирање је главни проблем сировина, а он стоји врло повољно. Грчка, Турска и донекле Бугарска могу да производе много сировина. Оне већ гаје памук, и то могу да учине у много већој мери. Производња каучука није данас никакав проблем ако се сетимо успеха Италије и Америке са гајењем гвајакола.

Ова идеја аутаркизирања балканских земаља могућна је само преко царинских савеза. А то је оно о чему се готово није говорило и за шта немају куражи наши политичари.

К = оча 52 ка» > а сеже рке жа >УКкеКЋе Кана

Rat u Evropi potpuno je izmenio fizionomiju svetskog tržišta sirovina. Velika tržišta, naročito uvozna, u Evropi prestala su da budu središta u kojima se zaključuju kupovine uvoznih i vrše prodaje izvoznih proizvoda. Blokada i sve veća nesigurnost na moru onemugućčili su trgovanje cil; zemlje— kupci pored robe moraju da traže i brodove kojima će ovu — na svoj rizik i 0pa-

snost — prevesti. Namesto zaključaka u funti, koja je

· sve do rata bila vodeća moneta u svetskoj trgovini, pre-

šlo se na dolar. Valutno-politički dolar ie počeo „da dobija sve veći značaj. Pored promena u tehnici trgovanja nastupile su i velike promene u pravcima svetske trgovine; izvoz traži druge puteve, nova tržišta, a UVOZ se sve više mora da vrši neposredno iz zemalja iZVOZ-