Народно благостање

13. април 1940.

скачу узете су за-базу цене париске · пијаце за. целу земљу. Пошто није било извршено рационирање потрошње догодило се да су извесни артикли нестали са тржишта. Када је у децембру забрањено повишење надница смириле су се и цене.

Енглеска није могла ни да покуша стабилизацију цена, због тога што она увози највише сировина којима су цене скочиле, због пада фунте стерлинга за 15% и због скакања надница. Држање тредјуниона је такво да влада не би могла да забрани повишење надница, а без тога је илузорна свака забрана скакања цена. Зато се она морала да ограничи на то да спречи претерани скок. Контрола је најефикаснија у подручју ратне индустрије. Снабдевање војне силе сконцентрисано је у рукама министарства за снабдевање. (Оно набавља сировине по максималним ценама које је само одредило, а влада је добила овлашћење по коме може у сваком предузећу да контролише трошкове производње и да одреди цене финалним производима који се израђују у ратној индустрији. На тај начин уједно се контролише и добит. Да би постигла што већу стабилност цена у земљи влада је са великим лиферантима из иностранства уговорила цене за дужи период, али оне се нису могле одржати, када су на другим тржиштима, специјално америчком цене извесним артиклима јако скочиле, као и. пр. калају.

За неке артикле одело, намештај, порцулан и стакло, одређене су законом од 1! јануара максималне цене, на бази цена 1 августа 1939. За контролу ових цена постављени су специјални органи, који интервенирају само у оним -лучајевима где публика поднесе пријаву да су цене превисоке. Још пре рата биле су одређене максималне цене извесним аграрним производима, да би се заштитили аграрни произвођачи. Листа тих артикала проширена је у рату, да би се заштитили потрошачи.

KIKI

februaru karakteriše: znatno opadanje prihoda (ako se izuzmu oni koji su došli usled povećanja stavki) i veliko povećanje rashoda. Prihod je bio 1.123,2 mil. din. ili 4,11 više od predviđanja, a 13,4% više od onoga u istom mesecu prošle godine. Ako pak uzmemo

Budžetski pr.hodi i rashodi ni u februaru nisu bili zadovoljavajući u obzir da je na osnovu uredbe o povećanju posrednih i ne-'

posrednih poreza od 1 januara procena povećana za 93.000 din. mesečno onda izlazi da je u februaru ostvareno 49 mil. din. ili 4,01% ispod procene. Pojedine vrste prihoda dale su:

predviđeno ostvareno + ili — %

Neposredni porezi 246,5 314,2 + 27,4 Posredni porezi 277,4 302,6 + 90 Мопороћ 185,8 149,8 — 19,4 Državna privreda 356,8 848,7 — 2,4 Od toga:

železnice 219,8 268,7 + 22,4

pošte 53,1 24,1 — 546

šume 12,1 7,6 — 37,3 · rudnici 19,9 22,9 + 14,9

Kod neposrednih poreza svi oblici (opšti, posebni i

vanredni) dali su višak preko predviđanja, ali ako se ovom. doda povećanje izvršeno 1 januara, onda predviđanje nije. ostvareno. Stvarno dakle prihod ove grupe poreza podbacio-. je predviđanje. Kod posrednih poreza najviše preko predvi-. đanja dale su takse (25,7%) što je posledica delom povećanjataksa,.a delom velikog prometa nepokretnostima. Prihod od. trošarine, uglavnom zbog uvođehja trošarine na vino i rakiju,

povećao se sa 65,8 mil. din. koliko je bio predviđen ha 101,5

mil. din. ili 18,2%. Prihod od carina, usled smanjenog uvoza.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Budžetske prihode i rashode u

Страна 231 ·

i.pored linearnog povećanja carine putem povišenja ažije, podbacio je za 18 mil. din. ili 20,46. Veliko podbacivanje OVOg. puta pokazuje prihod od monopola: prema predviđanju od 185,9 mil. din. ostvareno. je svega 149,8 mil. din. Pored smanjenja zbog pojevtinjenja soli i petroleuma jedan deo otpada i na izostanak izvoza duvana. |

Železnice su i u februaru dale znatno preko predviđa-. nja. Promet je dakle. bio veći uprkos vanredno nzpovoljnim vremenskim prilikama. Iste te prilike prepolovile su prihod od pošta koji nikada do sada nije ovoliko podbacio. Pr: hod od šuma i dalje je manji od predviđanja, a od rudnika, ovoga puta izuzetno, veći je za 3 mil. din. ili 14,9%.

Rashodi u februaru bili su 1.076,0 mil. din. ili 3,7% preko predviđanja. Tendencija porasta rashoda dakle nastaVila se u februaru u još jačoj meri. Najveće povećanje pokazuje se kod državnih dugova: за 95,3 koliko. iz. bilo-predyviđeno na 127,6 mil. din. ili za 33,8. U februaru mesecu ovaj rashod apsorbovao je nepunih 12% sviju rashoda, dak!e jednu osminu. Zatim dolazi povećanje izdataka na vojsku za 38 mil. din. ili 15,8% i na penzije za 3 mil. din. ili 3,4%.

Na lične izdatke u februaru utrošeno je 497,1 mil. din. ili 39,6% ukupnih rashoda. Ovako nizak procenat ličnih rasho= da u našem budžetu davno se ne pamti. Poslednjih desetak godina, od kako je počela navala na državnu službu, lični rashodi vazda su sa kretali oko 50% i retko i to u mesecima vanredno povoljnog priticaja prihoda i većih materijalnih ras-. hoda silazili do 45%. Sada su pali na ispod 40%. To bi. kao tendencija bila vrlo povolina pojava. Ali se ovde ne radi o tendenciji opadanja ličnih rashoda. Nizak iprocenat posledica je povećanja ukupnih rashoda pri čemu je, sasvim prirodno, relativni udeo ličnih rashoda morao da opadne. Materijalni rashodi za februar bili su predviđeni sa 599,1 mil. din., a izvršeni su sa 648,8 mil. din. tj. 9,5% više.

| Februar mesec zaključen je sa viškom prihoda од 47,2 mil. din. dok ie višak prihoda u istom mescu 1939 g. izneo 10 mil. din.

Februar mesec prilično je izmenio rezultate prihođa i rashoda na koncu jedanaestog meseca budžetske 1939/40 godine, naročito u pogledu prihoda uporedjenih sa onima u 1938/39. Prihod je bio 11.645,5 mil. din. ili 1,9% ispod predvidjanja, a 4% veći od onoga u istom periodu budžetske 1938/39 god. Ako se pak procena poveća za iznos koji je očekivan u januaru i februaru od novih dažbina tj. 187. mil. din. onda izlazi da je prihod podbacio predvidjanje ne za 2225, već za 410 mil. din. U svakom slučaju ostaje fakat da se prihodi nisu mogli ostvariti ni u ranijem predviđanju, a kamoli u povećanom.

6 Pojedine vrste prihoda ovako su se kretale:

+ ili Ostvareno % prema Predvidjeno Ostvareno 1938/39 ipredvidjanju | u muilionima dinara Neposredni porezi 2.711,9 2.752,8 2.565,1 + 1,5% Posredni porezi 80516 31391 . 3209) P 2 Monopoli 2.045,1 1.977,3 1.998,9 — 83,3 Državna privreda 3.925,3 3.691,9 3.486,5 — 6,0 Od toga: : " železnice 2.418,7 2.559.7 2.367,4 S. 5,5 ! pošte 584,9 498,1 478,6 — 14,9 rečna plovidba 85,3 56,7 49,0 — 83,6 · šume 133,8 75,8 99,8 — 48,7 " rudnici 219,7 179,6 232,0 — 18,3

Neposredni i posredni porezi ostvareni su nešto malo više od predvidjanja. Ako se pak uzme u obzir povećanj» oni su trebali da dadu 5.950,5 mil. din., a dali su 5.891,9 tj. manje