Народно благостање

20, април 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 251

чају она ове сировине највећим делом набављала у Америци у место у Енглеској где снабдевање наилази на све веће тешкоће.

— Приликом заседања Немачко-румунског мешовитог привредног одбора, Немци су тражили од Румуна да се клириншки курс повећа на 60 леја за једну марку. Румунија је одбила овај захтев наводећи да је она због великог поскупљења цена укинула премије на извоз у Немачку и да би ово повишење курса рђаво деловало на и онако високи ниво цена у земљи. Румуни су дали пристанак да се прошире постројења у Ђурђеву у циљу олакшања транспорта петролеја Дунавом за Немачку.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— U Nemačkoi je skočio indeks koštanja života u martu mesecu za 1,1% prema februaru ı to od 127,2 na 128,6 poena. Indeks za ishranu povećao se od 128,7 na 126,1, indeks odevanja od 135,8 na 136,5 a indeks ostalog od 143,1 na 143,4 poena. Indeks ogreva, osvetiljenjia i stanovania ne pokazuje nikakve promene.

— У Дирекцији за исхрану одржана је шира конференција претставника извесних привредних установа које су заинтересоване у питању земаљске исхране уопште. Овој конференцији нису присуствовали преставници сличних установа из Бановине Хрватске и Словеније. Констатовано је да Дирекција за исхрану није успела у своме задатку. Као оправдање наводи се недостатак кредита који је морао да буде обезбеђен од стране Народне банке и других државних новчаних завода. Исто тако на овој конференцији изражена је тенденција да Дирекција за исхрану треба да игра водећу улогу у нашем извозу. Говорено је да се не би смео дозволити извоз предмета за храну док се не добије одобрење од Дирекције за исхрану. У донетој резолуцији се тражи да се пасивни крајеви хитно осигурају храном која би била довољна за потребе до нове жетве. Даље се тражи да држава, Народна банка и ПАБ ставе потребна финансиска сретства за набавку хране за пасивне крајеве и да се не предузимају мере против повећања цена земљорадничким производима. За исхрану пасивних крајева треба око !00 хиљ. вагона разне хране. Дирекцији би требало ставити око 300 мил. динара на расположење да би се подмириле потребе пасивних крајева.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— U Rumuniji se uvodi oporezivanje ratne dobiti. Sav višak bruto zarade u poređenju sa prosekom bruto zarade 1936, 1937 1 1938 godine komercijalnih i industriskih preduzeća biće ороггтоуап ргогтечупот зеорот од 10—9209%. Isto tako uveden jie od 1 aprila porez od 2% na poslovni promet. Ovaj porez se plaća prilikom svake transakcije kada se pravo svojine prenosi sa jednoga lica na drugo.

НОВЧАРСТВО

— Španska vlada je raspisala zajam од 2.465 ти. реzeta kao dopuna onom od oktobra 1939. Uslovi su isti kao i kod prvog: kamata 3% 4 ток 3 godine.

— Емисиона банка Пољског Гувернемана вршиће до 20 маја замену старих новчаница пољске државе. После овог датума новчанице бивше Пољске Народне банке губе сваку вредност. Нове новчанице издају се у вредности од 500; 100. .50, 20: 10. 5; 2 и | злота.

САОБРАЋАЈ

— У Румунији је повишена жељезничка тарифа за 10% за путнички саобраћај са важношћу од 10 априла а робна тарифа за 15% са важношћу од 10 маја.

— Дунавским шлеповима и даље скаче закупна цена. Пре извесног времена један шлеп се могао закупити за 900 хиљ. леја а данас се та цена попела на 2,5 мил. леда. Тражња је врло велика за преостали број слободних шлепова којих је све мање јер је велики број већ закупљен до краја године од стране Енглеске.

— На основу слецијалног решења Министарског савета Генерална дирекција државних железница закључила је са Првом југословенском творницом вагона у Слав. Броду, фабриком вагона Прометне банке а. д. у Београду и фабриком вагона Јасеница а. д. уговор о набавци локомотива, путничких кола, цистерни и теретних вагона у вредности од 100,5 мил. динара. Фабрика у Броду има да испоручи 15 локомотива нормалног колосека, 20 вагона Ш класе за узани колосек, 30 вагона-цистерни нормалног колосека и 200 отворених теретних вагона нормалног колосека. Фабрика Прометне банке има да испоручи 75 отворених теретних вагона нормалног колосека и 80 затворених теретних вагона узаног колосека а фабрика Јасеница а. д. има да испоручи 44 путничка вагона Ш класе нормалног колосека. Рок испоруке је од 12-16 месеци.

РАТ И ПРИВРЕДА

| — U Engleskoi se od 1 aprila obavezno organizuje raspodela čelika, U iom cilju je osnovano 20 ustanova kojima su stavliene sve količine čelika na raspoloženje. Ма prvo mesto dolazi podmirenje vojnih porudžbina, onda ostalih nadleštava i ustanova, a na kraju porudžbine za “civilnu potrošniu. Organizacija ove raspodele vrlo je dobro sprovedena te se sumnja da će biti ukinuta čak i DO SVIšetku rata. Za izvoz metalurgiskih sirovina daju se odobrenja samo izvoznim grupama i to po naročitoj molbi i opravdanosti tražnje. Izvoz za Francusku vrši se preko ministarstva za nabavke, a izvoz za Indiju dozvoljava se prema specijalnoj tražnji koja se, upućuje „Državnoj kontroli za gvožđe i čelik”.

—U Švajcarskoi je od početka rata podignuto više fabrika aviona. Sada ima oko 36 fabrika koje izrađuju sastavne delove aviona. One imaju oko 25 hili. radnika. Kapacitet proizvodnje im je oko. 300—350 aviona godišnje a investirano je oko 150 mil. šv. franaka.

— У Италији је ступила на снагу уредба о расподели увезеног угља из иностранства. Према овој уредби ограничено је издавање дозвола за потрошњу угља само на индустрију и пекаре. Без тих дозвола несме се угаљ продавати. Исто тако забрањена је продаја угља за ложење. У првом тромесечју ове године Италија је увезла 3 мил. тона угља од којих из Немачке 1,0 мил. тона.

— У циљу стварања плана производње министарство за снабдевање у Енглеској упутило је свима индустријским предузећима наређење да у што у краћем року доставе податке о стању производње, броју радника, искоришћеном капацитету итд.

АУТАРХИЈА

— У Италији је учињен знатан напредак у производњи ланитала. У техничком смислу постигнута је већа еластичност, чврстоћа и поправљена је могућност бојења. Код производње сукна за мушка одела сада се употребљава од вештачких сировина 920—309% ланитала, код женског одела 30—40% а код материје за војничке униформе 309/%.

КОЊУНКТУРА

— U februaru 1940 bilo je kod Ouzora u Ljubljani osigurano 91.265 radnika i nameštenika, za 1033 manje nego u istom mesecu 1939 a za 1.321 više nego u januaru 1940, što znači da je poslovna delatnos nešto oživela ali još uvek za-