Народно благостање

Страна 254

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

spekulativnog papira imala je i najveće reakcije. Investicioni u kom je rađeno samo poslednja dva dana pao je sa 101 na 99. Izvestan pad zabeležen je i kod 7%/o Blera, sa 92 па 91,50. Narodna banka drži se dobro. Ona je u toku ove nedelje bila isterala kurs na 8050, a to ie kurs koji ona retko beleži, ali posle toga rekorda on je pao na 7900. Pab cele nedelje nije imao nijednog zaključka.

12-IV-18 5—11-IV 21/7% KHaina šteta | 1.168 992 2:% Ratna šteta. termin —— дер. Аггагс! 1921 50 42 4% _ Асгага 1934 265 228 G6%o Begluci ; 762 556 60% _Daimatinci (876 492 6%Šumski agrar у 104 310

7%0 Investicioni 98 78 · 7% _ Stabilizacioni —— 1 7. Bler 163' 81 -8/2: | Bler 45 | 539 : 709 | Seligman 272: · Магодпа ђапка 382 307 : гРађ — 60 Ukupno 3.685 | 3.696

· Obrt je bio jednak kao i prošle izveštajne nedelje, 3685 mil. prema 3696 mil. Ni u strukturi obrta nije bilo značajnih promena, samo što je u osmoprocentnom Bleru bilo manje poslova nego prethodne nedelje, i pojavio se Seligman, koii prošle nedelje nile rađen.

Obračunski kurs dolara bio. ie 44,55.

ĐDEVIZNO- TRŽIŠTE Na drugom mestu u ovom broju pišemo o situaciji funte, u vezi sa kontrolom deviznog prometa, jer se bez poznavanja engleskog deviznog režima ne može objasniti kretanje kursa funte. U toj kontroli treba tražiti razlog: padu,

kursa funte, ali njemu su doprineli i događaji koji se odi-

gravaju na severu Evrope. Ali najjača ie reakcija belgiskog franka, jer se položai Belgije, posle novih događaja. ne smatra siajnim.

Nemačka marka radi se po zvaničnom kursu. U terminu nema poslova. Bilo je tražnje, ali ne po većem kursom od zvaničnog, a po tom neće niko da daje robu. Grčki bonovi imaiu opet nešto jaču situaciju. Oni su bili pali na 29,90, a zatim su se u toku nedelje popravili na 32, da poslednjeg dana opet malo popuste na 31,75. Upravo sada se vode pregovori sa Grčkom, sa ciljem da se poveća obim razmene robe i da se regulišu pitanja u vezi sa platnim prometom. Izgleda da se sa naše. strane zahteva da se saldo klirinškog potraživania u našu korist likvidira plaćanjem u vanrobnom prometu. Taji.saldo bio je uvek smetnja razvijaniu trgovine izmedu nas i Grčke. Ukoliko se ne postigne sporazum moglo bi doći do toga da se ukine razmena robe u kliringu i da se pređe na plaćanje u devizama. Kurs bugarskog dinara popustio je sa 98 na 96.

Slobodno tržište Slob. ..-

12-IV 28%/0 15-IV 16-1V 17-IV 18-IV London 195.89: 158:80- 194.90 199:68. 101.75. 19925 Pariz 110.98 90— 110.14 10913 108.64 108.76 Njujork 55.— 44.55 55.— 555 55.— 55.Ženeva 1293.18 1000—— 1233.18 19233.18 1938.18 1933.18 Amsterd.. 2920.17 2368.— 2919.86 · 2919.55 2919.55 2919.55

Brisel 931.05 755— 92488 931.05 993.65 920:56 Privatni kliring

Berlin 1480.— == 14807— 1480— 1480— 1480.Berlin ter: i — — на

Бр. 16 Grčki bonovi 29.90 —— 30.53 3115 32 — 31.75 Sofija 98.— — 98.— —— 98.— 96.Milano 228.78 —— 22088, 22878 99878 22878

Obrt Je bio ove nedelje nešto manji nego prethodnih, 29,3 mil. prema 81,7 mil. Od toga otpada na nemačke marke 13,679 hili., dolare 7,745 hili., funte sterlinga 1,295 hilj., holandske forinte 512 hili., švajcarske franke 3,495 hili., ђБејgiske franke 3836 hili., bugarske dinare 85 hilj. i grčke bonove 2,216. Tražnia za devizama podmirena je u iznosu od 15—90%/.

U Cirihu devizni kursevi bili su sledeći:

31-XI37 31-XII-38 31-XII-39 9-IV 16-IV Pariz 1408 | 11:6220 10.— 8.92 8.85 London 21.62 20.63 17.65 15.75 15.625 Amsterdam 240.60 240.60 287.37 236.75 286.75 Njujork 432.50 443.— 445.90 446.— 446.Brisel — 74.70 74.75 76.25 75Milano ——— —— 22.50 22.52 22.475

Робно тржиште

Пшеница. — На прекоморским берзама ове недеље владала је чвршћа тенденција. Курсеви су нешто мало скочили на свима берзама, а највише у Чикагу. Винипег међутим, који располаже огромним извозним Ввишком најмање је скочио, а скок у Буенос Аирису последица је рђаве жетве, која је подбацила и квантитативно и квалитативно. У садашњој ситуацији тенденцију на прекоморским тржиштима житарица и њихове цене опредељују два фактора, један који гура на горе и други који задржава пораст цена. Први фактор — хосистички — претстављају изгледи за будућу жетву на северној хемисфери. Већ сада се са приличном сигурношћу може тврдити да ће жетва дити мања од прошле: године док су се потребе знатно повећале. С обзиром на то, залихе које ће бити пренете у идућу кампању биће добродошле да покрију дефицитарну жетву, а сасвим је природно да ће такав развитак ствари изазвати пораст цена. До скока цена дошло би већ и сада да се није испречио бесистички фактор тј: скупоћа поморског подвоза. Било из које прекоморске реладије за Европу подвоз са осигурањем износи данас 130 до. 150% цене фоб утоварна лука.

Термински курсеви средином недеље нотирали су:

Винипег центи бушел 905/8 91 933/s Чикаго центи бушел 11074 109:/4 109

5. Аирес пезоса кв. 8,71 9,02: Ротердам хфл. кв. 10 9,90 9,85

Хоса на домаћем тржишту пшенице наставила ce H у овој недељи. Цена за промптну робу скочила је на 268 до 270 дин. док су мајски и јунски термини нотирани 280—285 дин. За месец дана дакле, цена пшенице скочила је за 40—50%. Карактеристично је међутим да и по овако високој цени нема довољне понуде тако да је на тржишту настао прави грабеж за мале количине које се споредично појаве.

Извозни паритет према цени за ефективну робу у Ротердаму износи 100—103 дин. база Нови Сад: | После дуге паузе и на тржишту кукуруза дошло је до чвршће тенденције и пораста курсева. Чикаго за мај скочио је на 62/љ> центи за бушел, а Буенос Аирес промпт нотира 4,75 пезоса за кв. |

Домаће тржиште и ове недеље било је у знаку хосе.

Средином недеље промптна роба достигла је цену од 208:

до 210, док су мајски и јунскин термин скочили на 215 до 220 дин. Према почетној цени за сушени кукуруз садања цена већа је за 100%. Међутим и поред овако високих це-.