Народно благостање

20, април 1940,

Страна 243

iz пгедт та

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Мћ едкектћ розерат шреке5 те зе соса рке raemacCioOmacalrnao63

Prošle nedelje Direkcija za ishranu održala |e konferenciju koja se bavila sledećim pitanjima: o ishrani pasivnih krajeva, o stvaranju rezervi hrane za redovne i izuzetne prilike, organizaciji poljoprivredne proizvodnje i o poslovnoj politici Direkcije. U rezoluciji doneto| na konferenciji istaknuto je sledeće: da se pasivni krajevi hitno snabdeju hranom do nove žetve; da Direkcija utvrđuje višak raspoloživih zaliha hrane nad domaćom potrošnjom, stvara rezerve hrane i daje direktive za izvoz; da se Direkcija u izvođenju ovih za-

dataka služi zadružnim organizacijama i Prizadom koji

bi se imao preneti u nadležnost Ministarstva poljoprivrede i čija se poslovna politika ima podrediti interesima poljoprivredne proizvodnje; da država, Narodna banka i Agrarna banka obilno finansiraju Direkciju, a ne da. ona zbog nedostataka kredita ne bude u sta-

nju ,,da izvrši svoje velike i važne zadatke”; da se se-

ljaku obezbedi pravedna i rentabilna cena „,i da se nikakvim merama ne ograničava porast cena poljoprivrednih proizvoda”; u oskudnim krajevima, uz intervenciju države, održati cene koje odgovaraju kupovnoj moći potrošača i izvoditi javne radove u cilju jačanja te moći; doneti privredni plan koji bi regulisao celokupnu zemaljsku privredu i povećanjem proizvodnje trajno rešiti problem ishrane naroda.

Rezolucija pokazuje totalno nepoznavanje problema pa sledstveno i nesposobnost da se oni zahtevi i reše. Ona pre liči da je doneta na nekom partijskopolitičkom sastanku, nego li u ustanovi koja po nazivu pretenduje da organizuje osnovnu i najvažniju granu naše privrede. U njoj je sve drugo samo ne ono što bi se moglo očekivati na osnovu postavljenih zadataka konferencije.

Današnje prilike u oblasti agrara i snabdevanja zemlje hranom postavljaju tri kardinalna problema: obezbeđenje proizvodnje naročito u ovoj godini, stvaranje rezervi hrane uopšte i snabdevanje oskudnih deficitarnih krajeva hranom u idućoj ekonomskoj godini. Nijedan od ovih problema nije nov. Oni postoje već dvadeset godina. Ali kako se o njima niko nije starao sasvim prirodno je njihova važnost sve više izbijala u prvi plan agrarno-političkih problema. Danas su ta pitanja goruća. Ujedno i nerešiva prema hitnosti potrebe. A sem toga važno je da se osnovni problemi ni sada ne vide, da se ne zna šta se hoće, da je naša agrarna politika i dalje u najvećoj meri potčinjena partijsko-političkim interesima i da sve što se predlaže ima jedino za cilj da služi ovim interesima.

Na drugom mestu u ovome broju pišemo o važnosti pitanja obezbeđenja agrarne proizvodnje u оуој 50dini. Ovoga momenta za nas je to najvažnije pitanje. Razmer elementarnih šteta, po svemu sudeći bio je toliki da se posledice me mogu otkloniti indiviđualnom akcijom seljaka. Potrebna je široka, sistematska i brza akcija javne ruke koja bi se sastojala u snabdevanju

oskudnih poljoprivrednika sredstvima proizvodnje da

mogu obraditi i zasejati neobrađene njive, preorati i ponova zasejati one koje su stradale. Mnogima će trebati semena i radne snage, stoke i oruđa; izvestan deo proizvodnje mogao bi se obezbediti i većom upotrebom

veštačkih đubriva. Na taj način obezbeđuje se proizvod-

nja danas u mnogim zemljama u kojima vladaju van-

edne prilike. A sigurno je da se i mi nalazimo u tak-

vim prilikama, sa tom razlikom što mi ne raspolažemo nikakvom organizacijom koja bi mogla ove zadatke da

izvrši i što se kod nas decenijama nije mislilo na .pro-

izvodnju. Za ministarstvo poljoprivrede sve je drugo bilo važnije od proizvodnje; tim putem ide i Direkcija.

Drugo je pitanje rezervi hrane uopšte. Mi smo nebrojeno puta ukazali na značaj ovog problema. On је važan ne samo za sadašnje vanredne prilike, već i za potpuno normalne prilike. Smenjivanje suficitarnih i deficitarnih žetvi bio je i do sada vrlo ozbiljan razlog da zemlja uvek ima izvesnu rezervu hrane, jedno da ne bi došla u priliku da u nerodnim godinama uvozi i drugo, da se spreči da previsoka cena pšenice remeti opšti nivo cena i uskraćuje ishranu. Danas je problem rezervi hrane aktuelan i iz vojmo-političkih razloga. Postavlja se ekonomski, tehnički i finansijski. Rezervu hrane treba stvoriti, treba negde smestiti, čuvati i čime platiti. Rezerva hrane pretstavlja imobilizaciju jednog dela kapitala. Za zemlju siromašnu kapitalom to je veliki problem. U najboljem slučaju ta imobilizacija ne može зе izvršiti najedanput, u jednoj godini, već kroz duži period, postepeno i smišljeno. Pored novčanih sredstava koja bi se u slučaju velike nužde nekako još i mogla stvoriti, za hitno rešenje nedostaju i tehnička sredstva — magacini. A povrh svega i ovde se kao bitno pitapitanje javlja obezbeđenje proizvodnje da bi se imale od čega stvoriti rezerve... ~.

Ттес! је problem snabdevanje deficitarnih krajeva. Taj problem imao bi se rešavati odmah posle žetve kada je na tržištu najpovoljnija situacija za nabavku hrane. Tada treba nabaviti hranu, uputiti je i smestiti u deficitarnim područjima i ova obezbediti od basnoslovne cene u vremenu kada se iscrpu zalihe vlastite pro:zvodnje. To je pitanje organizacije, stvaranja nužnog тасастзкоог prostora i finansiranja. Problem je relativno lako rešiti, samo ga treba znati i rešavati ekonomSko-političkim merama, a ne sa gledišta partijsko-političkog. | Rezolucija međutim konkretno ne dodiruje ni jedan od ovih problema. Sudeći po njoj izgleda da ti problemi i nisu bili cilj konferencije, već da se radilo o tome da se Direkciji izdejstvuju veće kompetencije i skine odgovornost za dosadanji neuspeh akcije na snabdevanju pasivnih krajeva. Prvo se vidi po zahtevima da Direkcija hoće da diriguje izvoz i da Prizad dođe pod njenu nadležnost, a drugo, po zameranju Narodnoj bancri Pabu, da su oni nedavanjem kredita onemogućili izvršenje zadataka Direkcije.

Kad je reč o Prizadu sigurno se nije mislilo na

njegovu organizaciju koliko na njegove fondove koje

bi politika pomaganja poljoprivrede, kakvu su inaugurigali zemljoradnici, raspućkala za najkraće vreme, a da od toga narod i država ne vide nikakve korišti. Ako to nije cilj onda ne bi ništa smetalo da se komercijalni deo poslova Direkcije u oblasti stvaranja rezervi hrane i snabdevanja pasivnih krajeva — za koji Direkcija