Народно благостање

Страна 268

—Devizni odbor pri.Narodnoi banci je rešio da зе ођиstavi premiranje izvoza zaklane živine, šunki, jaja i mesnih konzervi u neklirinške zemlje. .

HOBUAPCTBO

—Vlada je propisala Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o obrazovanju poslovnih rezervi i rezervnih fondova kod osiguravajućih preduzeća, ustanova socijalnog osiguranja, novčanih zavoda i zadružnih organizacila. U buduće zadruge i Zadružni savezi dužni su da ulažu.u unutrašnje državne i državom garantovane dugoročne zaimove i u hartije od vrednosti izdate od banovina ili opština ako kotiraju na berzi 10% od prirasta matematičkih rezervi; 10% od prirasta sfatutarnih rezervi u fondovima; 10% od celokupnog iznosa matematičkih rezervi — sve to počev od 1 jula 1938. Od navedenog procenta 75% mora biti uloženo u državne hartije od vrednosti.

— У марту 1940 улози на штедњу код Државне хипотекарне банке смањили су се за 13,5 мил. и износили 1191 мил: дин. према 1512 мил. прошле године. Фондови и депозити јавних установа порасли су за 98 имл. на 2.815 мил. Текући рачуни су се повећали од 3824 крајем фебруара на 4026 крајем марта. Хипотекарни зајмови су опали за 15 мил. на 1763 мил. (19838: 1850 мил.), а комунални се повећали за 30 мил. на 1878 мил. (1478 мил). Дуг Министарства финансија је износио 786 мил. за 55 мил. више "него лане, хартије од вредности 1280 мил., за 54 мил. више, док је готовина остала скоро без промене:

— На седници од пре неколико. дана Управни одбор Народне банке је решио да даје специјалне кредите индустрији за увоз сировина. Кредити ће се давати на акцепте индустриских предузећа уз жиро неког новчаног завода, и то за следеће производе: вуна, памук, пређа од вуне и памука, лим (бели), калај, крупне сирове коже, каучук, парафин, лој, уљарица и сирово гвожђе. Рок тих кредита биће 3 месеца а по потреби моћи ће се продужити још за 3.

— Румунска влада је повисила откупну цену злату за 50%• на 153.333,33 леја по кгр., колико износи нова премија за слободне девизе. Цена сребру је такође псвише-на за 509.

— У Бугарској је измењен закон о Народној банци. Банка ће моћи да прими државних благајничких записа за 140% више него што износи њена главница и резерве. Како главница износи 500 мил. и резерве 1200 мил. Народна банка ће моћиј да да држави кредита на бази записа У износу од 2.700 мил. лева према 340 мил, досада. Ова измена је донесена да се омогући држави плаћање њених поруџбина у Немачкој. Тим записима моћи ће Немци да плаћају своје поруџбине у Бугарској које су достигле знатан извоз. По извештају Народне банке од 29 Ц. о. г. позиција „друге девизе“ износи 2296 мил. лева, за 1260 мил. више него 1989, а она се састоји претежно од потраживања у Рм.

—- Влада је прописала Уредбу о измени Уредбе о максимирању камата. У будуће новчани заводи који на бази реесконта меничних потраживања кредитирају друге новчане заводе и затим реесконтоване менице уступају Пабу као земљорадничке не могу од тих завода наплаћивати већу камату од 5% годишње.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 17

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Odeljenje poreza Ministarstva finansija je dalo oDbjašnienje da vanredne državne pomoći takođe podležu plaćanju službeničkog poreza, pošto imaju karakter penzija.

САОБРАЋАЈ

— Због рата швајцарски хотели дошли су у врло тешку ситуацију. Туризам је готово сасвим нестао, а због деликатног положаја у коме би се и Швајцарска могла евентуално да нађе многи странци који су у њој живели повукли су се. Мако је још 1939 било добрих месеца, хотели су прошли веома слабо. Привилеговано друштво за хотеле, које је имало да изврши финансиску реорганизацију хотела у Швајцарској извршило је анкету и по подацима који су скупљени приходи 664 хотела, са 45.000 кревета износили су 1672 мил. франака, према 22 милиона 1938. Од ових хотела само 91 имали су извесну добит, тако да су могли да плате камату. Многи хотели су у последње време реквирирани за потребе војске и њихова финансиска ситуација је знатно боља. Хотелска индустрија запослава 75 хиљ. особа, а профити њезини износе око 200 мил. шв. франака. Од туриста поште су имале 5% телеграфских и телефонских прихода, 109: од писама, и 17% од пакета. Страдају дакле и државни приходи од кризе туризма, а такође и железнице губе знатан део.

— На скупштини хрватских железничара донесенг је резолуција у којој се међу осталим тражи да се железничке компетенције пренесу у потпуности на бановину Хрватску и да се дирекцији железница у Загребу предају све пруге на територији бановине. Без обзира на то што је споразумом од 26 августа решено да железнице остају У надлежност централне владе, овде се ради о једној од оних привредних грана које би могле само да страдају кад би прешле у компетенцију бановина. Овај захтев није уопште потекао у интересу саобраћаја, него је рефлекс политичког духа који моментано влада на улици. Али кад се тај захтев донесе на скупштини професионалаца, то је само на штету њеног нивоа ако се на њој формулишу и захтгви који су штетни по професију саму.

— Министарство саобраћаја одобрило је кредит од 6 мил. дин. за изградњу новог пристаништа у Бакру.

— Почетком 1940 тонажа наше трговачке морнарице је износила 393.449 бруто регистарских тона са 595.655 т. носивости; а распоређена је на 185 бродова. Од тога су 81 дуге, 14 велике обалне и 92 мале обалне пловидбе. У току 1939 она се смањила за 20.374 бруто регистарске тоне односно 32.495 т. носивости. Смањење ес односи на бродове дуге пловидбе.

— Грчка влада је забранила продају трговачких бродова иностранству. Изузимају се бродови који се налазе у пловидби преко 40 година. Бродови између 30 и 40 година старости могу се продати само онда ако се продавац обавеже да ће купити други нови.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

— Između varaždinskih fabrika i sindikalnih radničkih organizacija postignut je sporazum o povišenju mnadnica za 25%.

— Zaključen je novi kolektivni ugovor između radnika uprave pivare Bailoni i sinovi u Beogradu. Nadnice su povi-

Главни заводи: БЕОГРАД — ЗАГРЕБ

Филијале: ЉУБЉАНА — НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд: 21-801, 21-802, 21-803, 21-804.

телеграми : БАНКФЕРАЈН

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ПРУШТВО А. 7.

Кламееиикњ BN jpeszeMDme 7.5.000.000 динара

Телефов интерурбан Загреб. 5442, 5443, 5444, 5445, 5446, 5447.