Народно благостање

27. април 1940.

пре више од годину дана, а код тог закључења било је говора о односу валута. Као реакција на пад курса слободне фунте дошла је наредба царинским властима да сву робу фактурирану у фунти прерачунавају код наплате царине по курсу за долар од 4,03/», То је службени енглески курс. То је учињено зато што је фактурирање у фунти појевтињавало енглеску робу. Зато су власти одлучиле да отежају увоз робе повисујући царину на тај начин што се фунта прерачунава за доларе по службеном курсу. У Лондону примљена је ова мера повољно као знак да се службени курс фунте сматра у Њујорку правим курсом.

Код клириншких Валута нема такође промена. Опет је рађена немачка марка у термину по 1490 конац маја. Код курса грчких бонова није било промене после закључења новог платног споразума по коме ће се убудуће плавања вршити у слободним девизама. Није било ни разлога, јер ће се роба и даље моћи плаћати у боновима дотле док се не исцрпе њихова резерва. Према томе може се очекивати скок курса ових бонова, јер ће тражња за њима да буде утолико јача уколико се залихе буду исцрпљивале. Слоб. тржиште Слоб +

I-IV 295/ 221 231 24-IM 2517 Лондон 19330. 15675 19453 19407... 19360. 19236 Париз 109.50 88.80. 110.24 110.12 109.69 109:25 Њујорк 55.— 44.55 55.— 55.— 55.— 55. Женева 1233.18 1000— 1283.18 128818 1233.18 1233.18 Амстердам 2919.55 2367.50 2919.55 291955 291955 2919.55 Брисел 92056 74650 923.98 92307. 92488 927.35 Приватни клиринг Берлин 1480.— — 1480 — 1480— 1480.— 1480Берлин т. — — 1490.— — — Грч. бон. 31.50 — — 30.25 30.25 30.50 Софија — = — – 98.— = Милано 228.83 — 228.83 „22883 „22883 „(228.83

Обрт је бко ове недеље знатно Већи него претходне, 49,078 хиљада. Од тога отпада на немачке марке 25,485 хиљада, доларе 15,398 хиљ., грчке бонове 1,702 хиљ,, фунте стерлинга 910 хиљ., холандске форинте 787 хиљ., швајцарске франке 3,470 хиљ., бугарске динаре 182 хиљ., француске франке 40 хиљ., и белгијске франке 1104 хиљ. Тражња је подмирена између 15—34,51%.

У Цириху девизни курсеви били су следећи

31-ХИ-37 31-Х0-38 31-ХП-39 16-IV 93 1М Париз 14.68 11.6220 10.— 8.85 8.94 Лондон 21.62 20.63 17.65 15.625 15.775 Амстердам 240.60 240:60 23737 936.75 236.75 Њујорк 432.50 443— 445.90 446.— 446Брисел — 74.70 74.75 75:— 74.85 Милано — — 22.50 22.475 22.45

Robno tržište

Pšenica. — Situacija na tržištima pšenice u svetu i u ovoj nedelji ostala je nepromenijena. Čikago je bio nešto malo čvršći, prompina roba usled manje ponude imala je neznatnu premiju prema terminskoj robi, Vinipeg je takodje bio malo čvršći, ali su svi termini zadržali nivo prethodne nedelje; Buenos je porastao, a Roterdam Je osetno popustio. Dakle, u prekomorskim izvoznim centrima bila je čvršća tendencija, a u evropskom uvoznom centru labavija. Ovakav razvitak kurseva nije ni malo nerazumljiv. Na prekomorskim tržištima sa pravom se eskontuje podbacivanje ovogodišnje žetve na severnoj hemisferi i guraju kursevi na gore pri čemu je porast vrlo lagan i isprekidam čestim padanjima ~ usled neregularnosti svetskog izvoza i basnoslovne skupoće pomorskih prevoza. U Roterdamu nema više kupaca iz skandinavskih zemalja pa su, sasvim prirodno, cene popustile, a sem toga i opsadno stanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 271

forsiralo ie imaoce većih količina robe da se ove što pre oslobode. |

Izveštaji koji stižu iz pojedinih evropskih zemalja pokazuju da su štete od mraza bile znatne i da su postradale velike površine ozimih useva. U Francuskoj s jeseni bilo je zasejano svega 65% uobičajene površine. Od ovoga stradalo ie od mraza 5%. Sada se čini veliki napor da se uz pomoć vojske obrade i zaseju nezasejane i uništene površine kako bi se obezbedila proizvodnia. U Rumuniji su takodje ostale nezasejane velike površine. Sada, kada ie trebalo zemlju uraditi i zasejati prolećnim usevima, došli su opet neželjeni доgadiaji koji su povukli na granicu veći broj ljudstva i stoke pa se smatra veći deo prolećne setve definitivno izgubljenim. Usled svega toga vlada je bila prisiliena da zabrani dalji izvoz žitarica. I Madjarska je imala velike štete od mraza, a pod konac zime i od poplava. Mraz je uništio 11% zasejane površine. Šteta od poplava nije još procenjena. Ako bi se угеmenske prilike do žetve razvijale povolino smatra se đa bi žetva pšenice u najboljem slučaju mogla dati do 200.000 vag. što od prilike odgovara madiarskoj unutrašnioi potrebi. Usled toga na tržištu nema više ponuda. Imaoci pšenice ukoliko ie moraju da prodaju daju ovu samo u zamenu za stočnu hranu, naročito za mekinje i za brašno. Od mraza su stradali i stočni delovi Bugarske. Mraz i poplave naneli su velike štete ozimim uslovima u celom području jugoistočne Evrope Које зе оуоса puta nalazi pred jednom teškom godinom. .

Na sastanku žitne korporacije u Rimu Musolini je proklamovao da se ovogodišnia žitna bitka ima da vodi sa ciliem postizanja prinosa od 900.000 vagona. To se ima postići većom upotrebom veštačkih djubriva.

Terminski kursevi bili su sredinom nedelie sledeći:

У VII IX—X

Vinipeg centi bušel 91,— 925/8 945/5

Čikago centi bušel 1178 1091/a 1099/s Buenos Aires ретоза Ку. 9,32 9,52

Roterdam hfl. kv. 9,62 9,52 9,42

Na domaćem tržištu ove nedelje nastupilo je malo primirenje. Na tržištu je bilo nešto dovoza pa su usled toga cene popustile za 8—6 din. po mtc. Sem toga, prestalo je svako interesovanje za terminske zaključke. Tražnja je usled takvog razvitka stvari postala rezervisanija pa ukoliko bi došlo do izvesnog povećania ponude nije isključeno da bi cene mogle loš nešto više pasti. Prema izveštajima iz produkcionog DOdručja pšenice ima ioš u mpriličnim količinama kod krupnih proizvodjača. S obzirom na ruke koje drže pšenicu ne treba očekivati da bi moglo doći do naglog povećanja ponude, najmanje ne dotle dok se ne bude videlo kakvu žetvu obećava nova bilika čije stanje u većini krajeva zemlje nije najpovolinije. Cene sredinom nedelje bile su sledeće: potiska 260, ostale provenijencije 248—256 din.

Izvozni paritet prema ceni za efektivnu robu u Roterdamu pao je na 95 din.

Kukuruz. -— Na prekomorskim tržištima kukuruza u ovoi nedelji vladala je nepromenjena tendencija; Čikago je bio u skoku, a Buenos Aires stabilan. Majski termin u Čikagu notirao je 65%/8 centi za buše!l, a Buenos prompt 4,60 pez. za kvintal. Skok kurseva u Čikagu tumači se mpredvidjanjem skorog povećanja tražnje pošto se smatra da se posle dogadjaja u Skandinavili otvara vrlo povoljna' konjunktura za izvoz američkih stočnih proizvoda. U Argentini najnovije privatne procene cene iprinos kukuruza na oko 1,300.000 маг. što bi značilo izvozni višak od preko milijon vagona. Uprkos tako velikom višku cene se drže stabilno. U Muadjarskoi promptni kukuruz, do koga se vrlo teško dolazi, plaća se 29 penga za 100 kg:, a majski termin notira 23 penga.

I na tržištu kukuruza u zemlji došlo je do popuštanja zategnutosti koja je prošle nedelje dostigla vrhunac. Lagano