Народно благостање

27. април 1940,

економски слабијих и даље буде успешна и буде доносила око 400 мил. фунти, још увек остаје питање одакле ће се покрити остатак од 500 мил. под претпоставком да држава узме у облику зајма и последњи добровољно уштеђени пени, а да за потребе приватне привреде не остави ништа. Предвиђајући ову тешкоћу у изналажењу средстава финансија Кенс је предлагао изванредне мере, да би се повећала штедња и ограничила потрошња и да би се тако : избегла. инфлација. Влада је то упорно одбијала и тако је предлог о облигатној штедњи остао само предлог. шишенншнишиииеасиЕшта (во питање третира лондонски часопис „Економист“, полазећи од чињенице да ie Светски рат изазвао тако велике промене у привредним односима у свету, да се негдашња равнотежа никад више није могла да успостави. Зато је и привредна криза најјаче захватила светску трговину. Садашњи рат дошао је кад је та криза била још веома снажна, иако је ситуација била нешто боља него 1933. Његово дејство биће вероватно као и првог рата.

После Светског рата два момента су необично снажно деловала на развој светске трговине: пад цена сировина у односу према индустриским производима и тенденција према аутаркији. Пад цена сировина био је повољан по индустриске "земље. Њихов извоз растао је брже, а увоз је био јевтинији. То се одразило и на повећању стандарда живота у индустриским земљама према пољопривредним. Светска трговина повећала се после рата, до 1924 на ниво из 1913, а до 1929 прешла га је за 30%. У периоду депресије и после ње продужио се општи пад цена сировина, али на светску трговину јаче је сада деловала политика аутаркије. Производња се повећавала у свим земљама, а трговина је остала испод нивоа 1929. Изменио се однос у појединим групама артикала. Промет сировина и полуизрађевина нешто је повећан, док је код индустриских производа био мањи. Затим, изменио се знатно правац трговине појединих земаља, и њихов удео у светској "трговини у односу према 1913,

Енглеска је например изгубила много код удела у светској трговини, и то много више у извозу него У уво-

|-зу, Као што показује доња таблица, која се односи на _ вредност спољне трговине.

Шта ће бити од светске "трговине после рата»

|. Увоз % Извоз 4 Укупно % 1913 16,5 13,9 15,8 1924 17,5 9,0 14,9 1929 15,2 10,7 13,0 1937 17,0 9,9 13,6

Значи да се енглеска спољна трговина после рата спорије повећавала, него спољна трговина осталих земаља. Онај релативни пад извоза може се објаснити тим што су главни артикли били угаљ и памучна роба, а под аутаркијом највише страда извоз ових артикала. Затим, стабилизација фунте на високом нивоу учинила је енглеску робу прескупом. Хоће ли се продужити ова промена правца светске трговине, и учешћа појединих артикала y њојг

Лист сматра да је главни разлог општој тенденцији пада пена сировина последњих година била техника, усавршавање производње, а тиме и појевтињење, а тек у другом реду хиперпродукција. Та индустриска револуција је завршена, односно није више онако снажна као ранијих година и то ставља у изглед да ће отпасти разлог даљег пада цена сировина оним темпом којим су падале, али нема вероватности да би се могао да заустави.

Друго, после рата биће још мање вероватноће да

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 265

се врати стање какво је било у светској трговини пре 1914. Али с друге стране, од самог исхода рата зависи хоће ли тенденција ка аутаркији бити толико снажна као у последњој деценији. Има више вероватности да то неће бити, јер је главни мотив био рат, а по свршетку рата он Be да отпадне. То може да доведе до потребе да се више размењује индустриских специјалитета између индустриских земаља. А сировинске земље, које се индустријализирају имају тиме већу потребу за увозом, само се мења његова структура. Ако би се свет истински смирио нема разлога да се светска трговина опет не повећа онолико за колико се повећала производња.

Овај чланак писан је с извесним оптимизмом, који ми не делимо кад је реч о развоју међународних приврелних односа. Економска криза која је дошла после Светског рата показала је да се његове последице нису могле да загладе кроз читаву деценију, у којој се много веровало у могућност рестаурације негдашњих привредних односа. Данас се више у то не верује, и односи се васпостављају другим методама, које нас удаљују од либерализма, а само потпуни либерализам пружа могућност за обнову светске трговине. Последице овог рата, ако он не би одвео у недогледну катастрофу биће још теже по привреду, него што их имао Светски.

Расподела злата, која је после Светског рата била само неравномерна, у овом рату могла би да постане таква да се о њој више не би могло ни говорити, јер оно све више одлази у САД. С тим у вези девизни проблеми

биће још критичнији. Мало је вероватности да ће Енгле-

ска одмах по овом рату укинути контролу девизног промета. Стварна потреба размене добара у свету биће велика, о том нема сумње. Али она је била велика и у периоду депресије, па ипак трговина није могла да се 06нови. Под тежим условима за то има и мање изгледа.

Jedan broji preduzeća u Naтаској ne može više da radi usled nedostatka sirovina ili pogonskogr materijala ili radne snage. Toga će biti sve Više. Postavilo se pitanje, kako očuvati ova preduzeća, da bi se u produkcioni proces mogla uvući onoga dana kada s> prilike budu promenile. Radi se, prirodno, isključivo o preduzećima koja su u mirno doba imala razlog opstanku.

To pitanje rzguliše zakon od 1 marta o. g. o zajedničkoj pomoći privredi, po kome troškove toga pomaganja ima da podnese privreda, kojoj je omogućeno da i u današnjim ratnim prilikama nesmetano radi.

Kako se u Nemačkoi kolek-

tivno održavaju preduzeća,

koja su morala da obustave rad

Za pomaganje ovih preduzeća celokupna privreda, osim parobrodarstva i turizma, biće dužna da uplaćuje izvesan doprinos, čiju vismu određuje organizacija odnosno privredna grane u sporazumu sa ministrom privrede, a prema visini poreze koju plaćaju pojedina preduzeća. Ako naplaćeni doprinos u grupi trgovina i industrija ne bude dovoljan za davanje pomoći preduzećima wu istoj grupi, predviđa se madoknada manika iz grupe bankarstva i osiguravajućih društava kod kojih, za sada, ne dolazi u obzir obustava rađa. Pomoć poljoprivrednim i zanatskim preduzećima davaće se iz doprinosa ubranog isključivo u odnosnim staleškim grupama.

Pomoć za održavanje substance obuhvata: obezbeđenje potržbnih sredstava i personala za održavanje mašina ı zgrada, pokriće tekućih rashoda koji terete preduzeće, kao što su kamate na pozajmljeni kapital, premije osigurania itd. U pogledu kredita i kirije za zgrade i zemljišta predviđeni su posebni aranžmani između vlasnika obustavljenog preduzeća i kreditora odnosno vlasnika zgrada i zemljišta. Plaćanje Ка-