Народно благостање

_4. мај 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 277

У НОВИНАРСКЕ ЛАЖИ О НАШОЈ ОТАЏБИНИ

Пишемо о штампи због тога што смо због ње преживели најузбудљивије дане: на путу. У Паризу и. у Лондону су нас дочекивали са погледом сажаљења. Једни су нас питали, да ли ми уопште мислимо. да ратујемо ако нас нападну или ћемо се држати као. Данска (нарочито подвлачимо да се за Данску нема довољно потсмеха код савезничке публике). Други нас питају која држава мисли да нас нападне, јер су у року од три дана измењене државе које су угрожавале нашу самосталност. Немогућно је било уверити људе да је ситуација код нас апсолутно непромењена. Тако су интензивно и сугестивно протуране вести о претстојећем нападу на Југославију, да никакво аргументирање није помагало. Морамо признати да човек, који не прати догађаје онако пажљиво како ми чинимо, може одиста под. дејством те новинарске офанзиве да се поколеба. Срели смо Југословене на страни који су мислили да треба да журе кући. Било је високих функционера на страни, који су такође били подлегли сугестији, да претстоји неки напад на нашу земљу.

Ми смо неотступно заступали гледиште, да југославија има најповољнији међународни положај на југоистоку Европе. Нико нам није поднео никакву ноту за обрачун; никоме нисмо чинили ништа неправо, напротив наше жонглирање у неутралитету — а неутралност је одиста данас жонглирање — може се назвати савршеним. Наши су интереси најмање укрштени с интересима других држава. И што је најглавније, обе зараћене стране имају животни интерес да одрже неутралност у овом крају Европе. Управо једна страна би може бити волела да јој се придружимо. Увек се радо види савезник у рату и увек се има довољно аргумената за то да треба ући у рат. То је работа пропаганде. Али то није доста, па да се уђе у рат. Зна и ђаво шта је право, иако тако не говори. Ми имамо дубоко: уверење да су обадве стране врло задовољне стањем на Средоземном мору — кад не може да буде другбјаче. Само при огромним променама у условима, под којима се данас води рат, може да дође и промена нашег међународног положаја. За сада нема изгледа. Сасвим је другојачији положај Белгије и Холандије. Оне се налазе између зараћених група, оне су брисани простор (казано фигуративно) у рату између савезника и Немачке. Много је повољнији положај био северних земаља, али су гвоздена руда с једне стране и морепловство с друге: били узрок да се поприште пренесе на њихову територију. Ми смо заступали гледиште да је једна бескорисна диверзија за обе зараћене стране борба у Норвешкој. Многи су нам мудри људи на. страни то одобрили. На норвешкој територији се не МОНЕ да одлучи велики рат.

Било је врло много вести у савезничкој штампи о навали странаца на Југославију. У шгампи других земаља пак говорено је о навали савезничких људи. Ван сваке је сумње да се у свима неутралним земљама налази врло много поданика зараћених држава. То је далеко од онога што је било у Швајцарској за време Светског рата. Швајцарска је била мудра, те се није узбуђивала, већ је мскоришћавала тај туризам, како је боље могла. Било да ти људи шпијунирају, било да врше пропаганду, безопасно је. Не може нико: да изведе јукословена из његове неутралности која је резултат његовог _Дубоког сазнања да је то најбољи пуг. У колико би ти странци вршили нешто што би угрожавало ред и поредак, постоје тајна и јавна полиција, постоји и кратак поступак против њих. Али земља која цени себе и која је свесна свог права на опстанак и патриотизма својих грађана, не може никада да се поплаши тих туриста, који остављају тешке паре у дотичној земљи — сад кад је туризам престао. Странце не треба протеривати, већ их треба контролисати. Они не шпијунирају нас већ једни друге. То је једна важна грана шпијунаже. То циком не користи, односно кошта пара, а земљи гостопримства само користи.

МТ. РАТ И САОБРАЋАЈ

Једна од жртава ранијих ратова био је цивилни промет робом и путнички саобраћај. То је са почетком рата било потпуно парализирано. Овог пута је сасвим супротно. Нешто у мањем броју возови саобраћају у зараћеним земљама тачније но у мирно доба. Ко би још пре годину дана могао да мисли да ће спаваћа кола у сред рата циркулисати пуна. путника као и пре рата. Саобраћају и луксузни возови — они који имају само спаваћа кола. У једној зараћеној земљи пре поласка воза чујемо у ходнику спаваћег вагона живу препирку. Један путник виче „ја имам да платим само додатак, јер у место карте служи ми позив на војну дужност. Какав сте ви кондуктер кад не знате прописе!"

Војни обвезник путује на војну дужност у спа-= ваћим колима!

Цео се тај успех има да објасни тиме што саобраћај није предат војсци на' управу, већ га је задржала стара цивилна управа.

Исто се тако интензивно развија вазлушни промет. Он није престајао ни у једној зараћеној земљи, а за ову годину су израђени богати програми за иностранство и преко: мора. Куриозума ради цитирамо, да је „јенки Клипер“, американски авион који саобраћа између Лисабона и Њујорка распродан до 10 јула т. г. Свет путује спокојно у авионима у зараћеним земљама, не помишљајући ни тренутка на могућност да с бока и одозго upduyaa кепријатељски ратни авион.

УП МИРНОДОП СКА ФИЗИОНОМИЈА

| Физиономија. главних градова зараћених држава' потпуно је непромењена. Некада, у ранијим „ратовима, је на улици, у кафани, у возу преовлађивала униформа: Данас је она много ређа, негде врло ретка: Судећи по униформама никад се не би

могло доћи до закључка да је дотична земља у рату. Има неутралних земаља у којима се много зише види војна униформа, него у зараћеним. Много доприноси тој нератној физиономији зараћених 36=: маља осуство сувоземнога рата. Биће рата некада