Народно благостање

4. Maj 1940,

у снабдевању сировинама појединих земаља морало је да дође до великих промена. У питању је како изналажење | нових извора за снабдевање, тако и саобраћајних сретста- | ва којима ће се вршити снабдевање, превоз сировина. Ен-'

глеска као највећи контролор продукције и трговине си-

ровина у свету спроводи нарочите мере у погледу ди-

стрибуције сировина. Блокада која је после Северног про-

ширена и на Средоземно море отерала је са морских пу: тева сав слободни промет сировина. Техника продаје из-' мењена је у томе што се ова врши само фоб, за готове :

паре — девизе. Све то имало је за последицу да се у сбез= беђењу сировина у. неутралним земљама морала да интер-

полира држава. Исто тако држава је морала да води ра- ređene. Privatni posednik, pak, koji ne preda celokupni pri-:· чуна и о дејству ових промена на индустрију којој је да-..

нас, пошто се роба.плаћа унапред, потребан далеко већи ·

обртни капитал но у мирно време када се плаћање вршило на основу коносмана односно возаринских докумената, а често користио и краткорочни кредит. Ово друго пита-

ње решено је одлуком: Народне банке да даје специјалне кредите за извоз сировина. Тиме је удовољено једној нуж-.

ној потреби која у данашњим приликама претставља важан услов за одржавање индустријске производње. Кредити за извоз сировина даваће се: за вуну, памук, предиво од вуне и памука, бели лим, калај, крупне коже сирове, парафин, лој, уљарице и сирово гвожђе. Листа артикала чији ће се увоз кредитирати није ограничена на наведене сировине, она може да буде и проширена што

ће веровато и бити ускоро. Зајмови се одобравају првен-

ствено индустријским предузећима, али то не значи да су од њих искључена и занатска предузећа, која ће морати да створе потребне услове за њихово коришћење. Давање кредита врши се уз жиро новчаног завода, који прими Извршни комитет Народне банке, и то без обзира на то да ли односно предузеће или новчани завод имају кредит код Народне банке или не. Дакле, у погледу коришћења кредита не постоје никаква ограничења, њих може да користи свако индустријско предузеће које испуни предвиђене услове. С обзиром на нарочити карактер због кредита и да је потреба за њим изазвана ванредним приликама у свету његов износ као и жиро новчаних завода за њега не улазе у редовне границе одобрене за коришћење кредита појединим установама. Он је дакле независан од редовних и сезонских кредита. Износ кредита не може прећи ,80%/о вредности набављених девиза које се прерачунавају у динаре на бази курса од 55 динара за један долар. Рок важења кредита је три месеца, али ако се укаже потреба може да буде продужен још за даља три месеца што значи да је шестомесечни,

Поред кредитне способности предузећа и жира једног новчаног завода Народна банка за ове кредите тражи и специјалну гаранцију. Као таква у прво време служе купљене девизе које се, на основу менице са жиром банке, стављају на расположење. интересенту. Кад роба буде плаћена онда се задржавају увозна документа која се откупљују исплатом кредита. Ако пак увозник искупи документа пре истека рока менице њему се за диференцију од дана искупа до рока менице бонифицирају камате.

BORILI паиинииннинјртанЕ

“upotpunjen je Uredbom o pro-

Na kuluk ricinus! a O RIR ; izvodnji ricinusovog: · semena.

| | 1 žavni, banovinski i i veliki posedi, boi uživaju maksimum, obavezuju se da izvesan deo površine seju ricinusom; određuje područja na kojima se može. sejati "Ticinus: uopšte, dakle čini obaveznom i reonira proizvodnju. Dalje predviđa još i određivanje sorti ricinusa

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Intervencioni režim za uljarice.

Uredba. propisuje sledeće: dr-.

·" Страна 279.

Које se mogu gajiti na pojedinim područjima. Sva” količina proizvedenoge ricinusa mora se ponuditi na. otkup Ритади koji je preuzima po određenoj ceni. Prizad pak kupljenim semenom u prvom ređu pokriva unutrašnju potrebu, a ostatak preko toga može da izvozi. Za pridržavanje propisa ove uredbe predviđene su kazne. Sopstvenik mprivatnog poseda Mkoji

| uživa maksimum pa ne zaseje određenu mu površinu, kažnja" va se sa 750 do 1.500 dinara po hektaru. Ista 'kazna: predvi-" « депа је 1 ха ostale sopstvenike koji: ne poseju ricinus bla- ·

govremeno. ili koji ga ne budu uredno negovali odnosno me ·

': budu na vreme obrali. Naizad, kažnjava se i proizvođač koji"

u posedu gaji druge sorte ricinusa: a ne one koje su mu od-

nos Prizadu, već ga bilo kojim putem otuđi, uništi ili zadrži kažnjava se sa 10 din. po svakom kilogramu proizvedenog Ticinusa koji nije ponudio na otkup.

Uredba o proizvodnji ricinusovog semena , O

· najdalekosežniju. meru Која је do sada preduzeta u našoj,

agrarnoj intervencionoj- politici. Državna. intervencija u ob-. lasti agrara do sada se uglavnom ograničavala na promet, budući je u većini slučajeva imala. za glavni. cilj održavanje. cena. U oblasti proizvodnje išlo se najviše do reoniranja. I to je bio slučaj svega sa dva artikla: opijumom i hmeliom. Kod ricinusa ide se međutim mnogo dalje, uvodi se dužnost kulture

„jedne biljke. Prema tome ova uredba pored praktičnog: može imati i veliki načelni značaj. Ona obavezuje izvesne DrOizVO-

đače na proizvodnju, za ostale određuje reone u kojma:će: se proizvoditi ricinus, određuje vrstu semena koje sme 2а-. sejavati, naređuje pomno staranje za obradu i negu bilike. i. celokupni prinos rezerviše za državnu intervencionu ustanovu. Меди т, Када зе imaju u vidu razlozi koji su izazvali ovu uredbu, njen mačelni značaj nije tako veliki. Do uredbe, na ime, nije došlo zbog neke načelne promene u našoj agrarnoj politici, već je ona izazvana specijalnim prilikama stvorenim ratom u Evropi. Ricinus pretstavlja sirovinu za proizvodnju lanenog tehničkog ulja koje je vrlo važno za avijaciju. i na čiji smo uvoz do sada bili upućeni. S obzirom na važnost OVO proizvoda, a kako u zemlji postoje odgovarajući uslovi da se njegova proizvodnia razvije, to je došlo do ovakve uredbe, jer se pretpostavljalo da će se proizvođači u sadašnjem Vržmenu, kada su i druge kulture postale vrlo rentabilne sa koJima su dobro poznati, teško upuštati u jednu novu kulturu kod koje me poznaju dovolino ni negu ni rentabilitet.

U svetu u kome država nije nasilnik, ovakvi se ciljevi postižu premijama za proizvodnju (u Engleskoj za šećernu repu, u Francuskoj za lan, itd.). Kod nas se upotrebljava: sila! I to treba da vodi u slobodu!

мене пррериуивиииницрисие) ; Мађарска је. недавно завела

карте за потрошњу шећера. и масти. Рационирање ·потрошње шећера односи се на целу земљу, а масти само на Будимпешту. За шећер је одређено пет различитих квота према потрошачким подручјима и врсти потрошача: Будимпешта и околина добијаће недељно на главу становни- . ка 240 грама, већи провинцијски градови 120 грама, остала-места по 70 грама, деца испод 12 година без обзира. на место становања 240 грама, трудне жене и породиље по 360 грама. У вези с тим извршен је попис свију залиха у зе: мљи како код фабрика и у трговини тако и код приватних лица која су на дан пописа располагала већом KOJIHчином од 2 кг. Залихе преко 2 кг, код приватних лица ни-_ су одузете, већ су, према одређеним оброцима, обрачунате тако да ова лица за односно време неће моћи да набављају шећер. За маст је одређена квота од 240 гр. од не:

Шећер и маст у Мађарској