Народно благостање

Страна 309

жавних ефеката. У појединим осталим папирима обрт је износио по 100 хиљада динара за недељу дана. То су одиста минимални обрти.

Сасвим је природно да се код оваквог малог обрта може са великом лакоћом да манипулише са курсевима. Мало повећање тражње било би довољно да промени из основа курсеве. Требало би милион до два милиона недељно, па да тражња далеко надмаши понуду.

- 2-М З-У 7-V 8-М 9-V 21/99/ Ратна штета 433—— 430— 427— — 428.2; Рат. штета, тер. _— — — — #% Аграрци 1921 — 52.25 S — — 49 Аграрци 1934 — — — — = 5%o Беглуци — 74.25 7425 6% Беглуци, термин — — 69/ Далматинци 66— 65.75 6% Далм. термин — == — — 7%/0 Мнвестицони — — 97.50 97.75 7% Стабилизациони = — = — 79. Селигман — — — — 7% Блер — — — — 59/о Блер — — — — Шумски аграр, ситни — — — 62— = Шумски аграр, сред. — — — — Шумски аграр, круп. — Паб, ситни Паб, средњи — Паб, крупни = == — Ба Народна банка 49. Рента 1895 — = — — Лоз Црв. крста — = — = Дувански лоз — — = — —

У кретању курсева нема ничег необичног у овој недељи, може се рећи да је она недеља необичне стабилизације. Једино Ратна штета има извесно попуштање према претходној недељи: пала је од 430 на 428. Али је последњег састанка показала јаку чврстоћу. Било је прилично живе тражње (како су чује за кауцију). У осталом код Ратне штете флуктуација је нормална појава. Курсеви осталих папира су остали готово непромењени. 4/, Аграрци из 1921 год. рађени су око 52, али су то били ситнији комади. Најкрупнији комади иду још увек преко 53. Беглуци су остали непромењени целе недеље, исто тако Далматинци. МИнвестидиони је показао на крају тенденцију поправке. Код Паба је курс непромењен, само је код Народне банке забележена мала промена на ниже од 8.000 на 7.950. Интерес за овим папиром је још увек велики,

Обрачунски курс долара био је 44,55.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Док је било изгледа да ће се Енглеска учврстити У Норвешкој курсеви фунте стерлинга и француског франка били су се стабилизовали, па чак и нешто поправили, Нагли обрт у ситуацији изазвао је поново пад курсева ових валута, тако ниско како никад раније нису стајали. Белгијски франак, који је почео да попушта откад се ситуација на северозападу Европе заоштрава пада ових дана још нешто брже. Други разлог може да буде у пооштрењу девизних мера. У Француској укинута је слобода Французима диспонирања девизама и потраживањима у девизама, која је све до сала била неокрњена, и све трансакције у тим девизама морају да обављају преко надлежних девизних органа. У Енглеској спрема се проширење листе артикала који ће се моћи извозити само за девиза. У Канади и Аустралији врши се мобилизација злата и де-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 19

виза. У Канади сва приватна лица морају да продају де-

визе Одбору за контролу девиза. Одмах у почетку рата

изишло је наређење да приватна лица морају да регистру- · ју посед и потраживања у страним валутама. Сада се врши

експропријација. То су углавном потраживања у доларима

САД. Почетком рата износила су та потраживања 89 мил

долара. Осим тога поседују Канађани хартија од вредно-

сти у износу од 125 мил. долара, али ове нису досада ре-

квирисане. Сама Канадска банка уступиће своје злато. Де- · визном одбору, као што је учињено и у Енглеској. Банка је имала у злату и у девизама 277,4 мил. долара. У Аустра-

лији због потреба за девизама продају се доларске хартије од вредности, али на сасвим други начин се поступа

него у Енглеској. Приватним лицима остављена је слобода да продају самостално хартије од вредности, и дато им

је само упутство како да једну половину продају у року од три месеца, а остатак за даљих шест месеца. Новад ће

полагати за рачун владе у Њујорку.

Грчки бонови показивали су преко целе недеље тенденцију на ниже, а исто тако попустили су и бугарски динари, који су дуго времена стајали веома чврсто, Први су пали на 30, а други на 96,50.

Обрт је био нормалног обима, 33,7 мил. према 19,6 мил. претходне недеље. Од тога отпада на немачке марке 18,803 хиљ., доларе 9.256 хиљ., фунте стерлинга 1.130 хиљ., белгиске франке 167 хиљ. швајцарске франке 2.983, холандске форинте 439 хиљ., бугарске динаре 69 хиљ., грчке бонове 850 хиљ. Девизе су додељиване у износу од 25/49.12% тражње,

Слоб = Слободно тржиште Зз-У 28,5% 7-М 5-У Лондон 191.38 155.20 187.44 185.59 Париз 108.39 86.75 106.17 105.12 Њујорк 55.— 44.55 55.— 55.—K Женева 1238.18 1000.— 1233.18 1233.18 Амстердам 2919.86 2367.75 2919.55 2919.55 Брисел 925.50 751.50 921.80 919.75 Приватни клиринг Берлин 1480.— — 1480.— -1480Берлин, тер. – — — = Грчки бонови 30.50 — 30.— Софија — — 96.50 96.50 Милано 298.38 — 99838 22838 Robno tržište Pšenica. — Posle tronedeline hose na prekomorskim. berzama — Čikagu i Vinipegu — kursevi se ponova vraćaju

na nivo sa koga je započeto skakanje. Dakle hosa nile bila izazvana nikakvim realnim činjenicama, već je došla usled špekulacije koja je polagala velike nade na slabe izglede za žetvu ozime pšenice u iprekomorskim severhim oblastima. Međutim i izgledi za žetvu znatno su se promenili. Druga procena prinosa ozime pšenice američkog ministarstva polioprivrede taksira žetvu sa 1.240.000 vagona, dok je prva procena glasila na 1.160.000 vag. Sem toga povoline vremenske prilike omogućile su blagovremenu setvu prolećne pšenice tako da je zasejana površina pod ovom prema prošloi godini povećana ха oko 19%. Argentina je poslednjih nedelja uspela da plasira u inostranstvu veći deo preostale zalihe tako da je ova početkom maja iznosila jedva 100.000 vag. Veći izvoz iz Argentine bio je omogućen znatno nižim ce-