Народно благостање

18. мај 1940. "НАРОДНО

МОМСАВ5ТУО

= Поледњих година Енглеска банка није куповала злато, него је то чинио Егализациони фонд. По споразуму који је закључила са рудницима злата у Јужној Африци куповаће она злато од рудника непосредно по службеној цени од 168 шилинга за унцу, док рат траје, и преузима на себе трошкове транспорта. Родезија продаје такође Енглеској банци злато и транспортује га у Јужну Африку. Оно уопште неће бити преношено у Енглеску него ће се из Лодона диспоновати њим по потребама.

— Državna hipotekarna banka odobrila ie Novosadskoj opštini zalam od 50 mil. din. sa kamatom od 7%0 ı rokom od 15 godina. Isplatiće se u 3 tranše, a upotrebiće se za gradnju klanice, kanalizacione i vodovodne mreže i ioš neke opštinske radove.

— Banka za spolinu trgovinu Sjedinjenih Američkih DrŽava odobrila je prošle nedelje Kolumbiji investicioni zajam od 10 mil. dolara. Kolumbija se obavezala da će ponovo da preuzme službu starih zajmova koja je bila nekoliko godina obustavliena. U isto vreme čilanska i argentinska vlada vode pregovore za zaključenje zaima i to Čile u iznosu od 20 mil. dolara za obnovu od potresa u 1939 postradalih krajeva, Argentina u iznosu od 6 mil. za isplatu duga Holandiji.

-— Engleska vlada je rešila da pojača kontrolu nad trgovinom hartilama od vrednosti. U buduće bez odobrenja nadležne vlasti neće se moći prodavati vrednosni papiri lica koja nemaju svoje sedište u zemljama Britanske imperije. Rešenje je stupilo na snagu 13 maia 1940. Ova mera ie donesena zbog toga da se iza tih lica ne bi krili državljani neprijateliskih zemalja. Zbog toga se moraju podnositi dokazi da ti papiri nisu svojina niti stoje pod kontrolom neprijatelja, niti će ovaj imati od prodaje ni direktne ni indirektne koristi.

—- Na sednici pretsedništva industrijskih komora u Zagrebu odlučeno je između ostalog da se priđe osnivanju Privilegovane industrijske banke za banovinu Hrvatsku.

JAVNE FINANSIJE

— Da bi pokrila troškove oko naoružanja švedska vlada je raspisala jedan unutrašnji zajam od 500 mil. kruna sa Ккатапот stopom od 4%.

— Piljari i mlekari iz Beograda, koji su preko svojih pretstavnika posetili pretsednika Beogradske opštine, zahtevaju da im se snizi taksa za tezge na pijacama kao i taksa za zauzeta pijačna zemljišta. Zavođenjem nove takse, koja je povećana trista na sto, oni se nalaze u nemogućnosti da snose ova nova opferećenja.

POLOŽAJ RADNIKA

— Ban Dravske banovine je propisao uredbu o minimalnim nadnicama ugostiteliskih radnika. Sve ugostiteljske тадпје роде епе зи и 2 kategorije i prema tome su određene nadnice, pri tome je uzeto u obzir da li se radnja nalazi u mestu 1 ili II razreda skupoće. Za kvalifikovane radnike određena je nadnica od 3.75, 3.25 i 3 din. po satu, a za nekvalifikovane od 3 i 2.50 din. Gde radnici dobiju hranu ona se računa u nadnicu I kategorije 12 din. u onim ]I kat. 10 din., a stan 3 odnosno 2 din. dnevno. U radnjama gde se naplaćuje procenat za poslugu, radnici će dobiti namesto nadnice paušal od 2550 din. mesečno i hranu.

— U Ljubljani ie održana anketa o položaju penzionisanih rudara. Konstatovano je da ima 1.509 rudara penzionisanih po starom pravilniku čije se penzije kreću od 12.25 do 75.70 din. godišnje i koji primaju još na ime dodatka na skupoću 12 do 150 din. mesečno. Vrlo mali broj od njih prima mesečno više od 200 din. Pretstavnici rudara predložili su

БЛАГОСТАЊЕ (Страна 515

kao prvu meru da sa starim penzionerima povisi dodatak ma skupoću za 50%" Efekat te povišice bio bi oko 1,6 mil. din. godišnje, a sredstva bi trebala da daju Glavna bratinska blagajna, Banovina i industrija. Osim toga trebalo bi da se stari penzioneri izjednače sa onim penzionerima po novom pravilniku. Ovih ima oko 4.500 i njihove penzije kreću se između 70 i 800 din. mesečno. Pošto su te penzija male s obzirom na skok cena, pretstavnici rudara traže da se povise.

-— Na konfernciji poverenika Gospodarske sloge za Slavoniju i Srem održanoj u Oseku određene su nadnice poljoprivrednih radnika za sve vrste poljskih. poslova oni poslodavci odbijaju da prihvate uslove za rad postavliene na ovoj konferenciji, te uzimaju u posao mahom žensku radnu snagu koju plaćaju 10 do 15 dinara na dan.

— Delegacija radnika opštinskih preduzeća u Beogradu podnela je pretstavku pretsedniku Opštine zahtevajući povećanje plata i nadnica srazmerno skoku cena, zakonsko regulisanje statusa, povraćaj na posao svih onih radničkih poverenika koji su bez svoje krivice otpušteni iz službe, olakšanje uslova rada radnicima voznoe parka i što hitnije zavođenje osmočasovnog radnog dana u Otseku za parkove.

RAT I PRIVREDA

— Аргентина осећа све теже економске последице рата. Погођен је биланс плаћања тиме што су артикли увоза скочили за 36%/о а извоза 18%. Извозило се за фунте, а њихов курс је пао у пезосима на 15,9, док службени још увек износи 17. Отпао је извоз за Немачку, а смањен је системом „навицерта“ извоз у земље које граниче са Немачком. Енглеске цене су превисоке за Аргентину, а ту околност је искористила домаћа индустрија која се за првих 6 месеца рата одлично развијала.

— Прва економска последица окупације Норвешке по Енглеску била је оскудица хартије. Норвешка, Шведска, а нарочито Финска биле су главни лиферанти сиро. вине за папирну индустрију. Довоз из Финске био је онемогућен одмах у почетку рата, па је централа папирне индустрије одлучила да ограничи лиферације на 60% од предратне консумације. У вези са догађајима у Норвешкој лиферације биће смањене на 3090, па ће се за толико смањити и обим новина и часописа. За потребе новина, које су највећи потрошач, повећаће се увоз из Канаде.

— Преговори између Енглеске и Сједињених Америчких Држава по питањима блокаде завршили су углавном с тим да ниједна страна није попустила ништа у 38: хтевима о којима су преговори почели. Савезници су попустили само да ће преиспитати „теже случајеве", који су настали у вези са блокадом немачког извоза. Савезници ће да контролишу прекоокеанску пошту и нису у том погледу уступили ни за јоту. Америка је резервисала себи сва права која има по међународним споразумима и не прима никакво сметање неутралне трговине, која се врши бона фиде.

— »The Times« piše da Nemce naiviša interesuje u Belој teška i tekstilna industrija. Ali ta industrija nema dovoljno sirovina u zemlji. Železnu rudu dobija iz Francuske, Švedske, Norveške i Alžira, cinkovu iz Španije, Italije, Švedske, Rumunije i Indije, pirit iz Španije, Norveške i Portugala, a olovo, bakar, mangan i kalai poglavito iz prekomorskih žemalja. To isto važi i za razvijenu hemisku i tekstilnu industriju. Holandija pretstavlja naročiti interes za Nemce zbog polioprivrede koja ima 9 mil. krava godišnje daje izvozni višak od 220.000 t mleka i kajmaka, 30.000 t mesa, 60.000 t sira i 80.000 t jaja. Osim toga izvozi znatne količine i drugih Doljoprivrednih proizvoda. Ribolov daje godišnje za izvoz oko 150.000 t ribe. Važni izvozni artikli su margarin (11.000 t), bilino ulie (178.000 t) i 84.000 t lana.