Народно благостање

Страна 508

vinskih odnosa sa aziskim zemljama, pa je «ако Тигska dobijala od Sovjeta industriske kredite 1931 1 1932, u doba kada je industrijalizacija Sovjetske Unije vršena pod najtežim okolnostima.

Od dva cilja, kojima se rukovodi sovjetska spoljna trgovina, po jednom, ekonomskom, mi nemamo mnogo da se nadamo. Po drugom, naprotiv, mi bi mogli da dobijemo. Ostaje samo pitanje postoji li politički interes, i da li on nije drugorazredan i prolazan, tako da bi ekonomski odnosi mogli da se ugase posle kratkotrajnog procvata. I drugo, taj interes mora biti obostran. Jer ako jedna strana ima interes za izvesnu političku saradnju, a druga beži od nje i kvari je, onda se ni privredni odnosi ne mogu povoljno razvijati. Obostranost i jednakost interesa isključuju svaki razlog strahu da bi iz takve saradnje moglo da se izleže mešto više nego što se želi. Ništa lakše nego razbiti ekonomske odnose koji se održavaju iz političkih interesa.

Bežeći od toga da političkim interesima naše saradnje sa Sovjetskom Unijom da pravo ime ili zato što ih ne vidi dobro, naša štampa potegla je slavjanofilstvo uveravajući nas da su slavjanofili sami Molotov i Paćomikkin. Dopuštamo da je to i mogućno, ali u realizmu spoljne politike slavjanofilstvo nikada nije bilo motiv, a najmanje sada. Slavjanofilstvo je bilo samo plašt carske politike, kada je pod njim htela da okupi slavenske narode pod voćstvom Rusije, u interesu Rusije. Ideja |e naišla na pristalice kod malih slavemskih naroda pod Austrijom, ali vera njihova da je Rusiji stalo do malih naroda zato što su slavenski, a ne zato što njihova mobilizacija slabi Austriju, svedoči o prilično velikoj političkoj naivnosti. Spolina politika prihvatila ie slavianstvo kao parolu da podgrejavanjem osećaja zajednice koji postoji kod slavenskih naroda, postigne što veće uspehe. Ali ona je prelazila preko tih osećaja kada su јој interesi bili na drugoj strani.

Carska i pravoslavna Rusija mogla je da se poštapa slavjanofilstvom. Savez sovjetskih socijalističkih republika |e sasvim druga država i slavjanofilstvu utoliko ima manje mesta. To je zemlja koja teži da izgradi mov ekonomski i socijami poredak po principima marksističke doktrine. Dotle dok |e verna toj doktrini, Sovjetska Unija može da ima interesa da isti poredak bude zavedem i u kojoj drugoj zemlji. Zato |e razum-

== Ф

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 20

ljivo ako se u svojoj spoljnoj politici bude opredeliivala tako da pre pomogne ovakvu tendenciju nego suprotnu. To može da bude poslednji cilj, možda toliko daleko postavljen da u spoljnoj politici u datom periodu uopšte ne dođe do izraza. Nezavisno od takvog maksimalnog programa postoji program spoljne politike Sovjetske Unije kao države, koja mora da pre svega pazi na Svoju bezbednost. Spoljna politika polazi od toga i onda je pitanje slažu li se interesi naše bezbednosti sa sovjetskim. :

Razvoj odnosa u svetu učinio je da se ti interesi slažu sada više nego ikad ranije. Naš interes |e prost, neutralnost, Neutralnost je nekada značila biti korektan prema zaraćenima, i neopredeliti se ni za jednog. Ko želi sada da ostane neutralan, mora se pobrinuti da ne bude napadnut. Ako je to naš interes, da li je mogućno da bude i sovjetski? Jeste, ali ne zato što su Jugosloveni Slaveni, nego što je Jugoslavija balkanska zemlja, i to najvažnija ne samo po svojoj veličini, neco po сеografskom položaju. lugoslavija drži glavne saobraćajne linije na Balkanu, a one ne završavaju na njemu, nego vežu kontinentalnim putem Evropu sa Azijom. Sovjeti su zainteresovani bezbednošću Crnog mora i prolaza kroz Dardanele. A ako bi koja velika sila htela da okupira Balkan, onda bi pre ili kasnije pokušala da kontroliše i Dardanele. Ko hoće bezbednost u Darđanelima, zainteresovan |e u bezbednosti na Balkanu. Dok su na njemu samostalne, nacionalne balkanske države, bezbednost Dardanela |e maksimalna. Dok ne bi bio okupiran od koje velike sile, Balkan nije mičija baza za vojničku intervenciju prema Ulkrajini, a to je drugo pitanje bezbednosti koje interesuje sovjetsku spoljnu politiku. Neutralnošću balkanskih država udaljava Sovjetska Unija zonu opasnosti ođ svojih granica. Zato od nje ne preti opasnost, jer bi svojim napadom izazvala intervemciju drugih. I zato ona može da ima interesa da pomogne privredno zemlje na Balkanu. Tai interes doveo je do dobrih privrednih odnosa sa Bugarskom i njime se može objasniti što je došlo do pregovora s nama, prelazeći preko Ктишћ diplomatskih formalnosti. Ovai intetes nije prolazan, nego irajan, |er je određen geografski, i susedstvom. Ozbiljnost toga interesa ispoljava se u situaciji koja dopušta ižnenađenja. On je bio manje vidljiv dok je Balkam bio izvan svake opasnosti.

Трагикомедија политике цена код нас

Пре пола године појавили су се први наши критички чланци о мерама владе за сузбијање скупоће. Ми смо критиковали по дужности с нешто наде да би критика могла ипак да има успеха, али са великом сумњом да ће бити тако. Да се прихвати критика и на основу ње изврши коректура потребно је двоје: добра воља да се прими критика и објективност према сопственом делу, једно, а друго стручност по питањима о којима се ради. Прво се ретко среће код бирократије. У погледу другог чињенице су доказале нестручност. Податци о скупоћи у априлу које објављујемо у овом броју потврђују да је све било без ефекта што је предузето против скупоће. Меродавни су и сами признали свој неуспех, само

изгледа да не виде још зашто је морао доћи. По последњим мерама предузетим на врат на нос због огромног скока цена на целој линији могло би се закључити да је победило мишљење да су саме мере за сузбијање скупоће добре, али да није било апарата који би их спроводио. У размаку од неколико дана предузета су два нова корака. Једном уредбом о надзору над извршењем уредаба о сузбијању скупоће и контроли цена стављено је у дужност великом броју разних административних чиновника И службеника да пазе на спровођење уредби. Одмах се увидело да је то само један апел и анархија, а никаква организација и зато је при Претседништву министарског савета образован Централни одбор