Народно благостање

Страна 510

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 20

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Pod naslovom »Halucinacije Narodnog blagostanja« doneo je »Obzor«, br. 103, prikaz našega članka »Direkcije za spoljnu trgovinu« objavljenog u Ђгоји 18. Velimo prikaz, jer to sočinenije ne možemo nazvati kritikom. Uostalom i sam »ObZor« nagoveštava tek kritiku toga našeg članka sledećim rečima: »Nema sumnje da će posve subjektivna i mestimice nedobronamerna analiza Uredbe o osnutku Direkcije za vanjsku trgovinu dobiti uskoro odgovor sa merodavnog mesta«. | ako »Obzor« — večito oficiozni list — može da zna šta se namerava na merodavnom mestu, mi ipak sumnjiamo da će slediti ta kritika. »Narodno blagostanie« — prvenstveno: kritički časopis — ima lošu sreću da ga veliki deo štampe sistematski prećutkuje. I za naše napise o državnim finansijama i budžetu nagovešten nam je odgovor, ali evo mi još uvek čekamo na njega.

Odgovor »Obzoru«

Kao što se čitaoci sećaju, naša je teza da je Uredbom oduzeta ministru Trgovine i industrile njegova dugogodišnja nadležnost u spolino-trgovinskoj politici i spoljnoj trgovini i prenesena na Direkciju odnosno — u kranioj liniji ekonomsko-finansiski komitet ministara. Mi smo tu svoju tezu zasnovali na propisima same Uredbe. »Obzor« međutim likvidira lako tu našu tezu. On se ograničava na sledeću šuplju frazu: »premda ne moraju stojati i sigurno ne stoje njegovi zaključci«.

Međutim, naša gornja teza nije ni bila ono što je najviše zanimalo »Obzor« u našem članku. Njega više zanima naše obiašnjenje motiva takvom originalnom regulisanju Ditania o nadležnosti u spoljnoj trgovinskoj politici. Iz toga interesa je potekao ceo natpis. Mi smo naime u članku tvrdili da je tai propis potekao iz nepoverenja izvesnih ljudi u Zagrebu, za Hrvate zadovoljavajuće, funkcioniranje savezne vlasti u Beogradu posle preuređenia države. Iz toga straha iznikla je želia da se spolina trgovina nekako potčini uticaju Hrvata. Ni ovde se »Obzor« nije mnogo deranžirao. On nije dao sebi truda da iznese nekoliko činjenica kojima bi se protivno dokazivalo. On vrlo jevtino i prosto likvidira to naše gledište, Iznoseći pre svega jednu neistinu, naime, da smo mi prigovorili naimenovanju Hrvata za direktora Direkcile tvrdi dve stvari.

1) Da smo mi iziavili da prihvatamo sporazum od 26 avgusta samo zbog toga da nam se ne bi prigovorilo da smo protiv njega.

2) Da »ne možemo da prežalimo jedva verovatnu mogućnost da bi Hrvati mogli imati većinu u jednom odboru«.

Što se tiče tvrđenja pod 1) ono po pravilima logike spada u grupu galimatijasa. Kako može čovek da se izjasni za sporazum, da se ne bi mislilo da je protiv niega?

A što se tiče primedbe pod 2), ona spada u onu ZTrUuDu argumenata u polemici, koja se naziva narodnim jezikom šeretlukom i podmetanjem. Za našu tezu sasvim je SpOoredna sivar šta mi žalimo i šta ne žalimo. Pitanje niie osećanja već logike. Žaliti se može nešto što je izgubljeno. Mi, međutim, ništa ne gubimo ovakvim ili onakvim regulisanjem pitanja spoline trgovinske politike. Ne vidimo kakav bi to 'naš interes bio koji bi bio oštećen, te da se može napraviti zaključak da mi žalimo. Jedini interes koji bi mogao doći u pitanje, na osnovu svega onoga što se odigralo poslednjih osam meseci, plemenska ili narodna isključivost sa naše strane. Samo sa gledišta, da nigde Hrvati ne smeju imati većinu, moglo bi se zažaliti što bi oni bili u većini u odboru Direkcije za spolinu trgovinu. Mi mislimo da ne treba da gubimo vre-

mena izlažući svoje gledište na tzv. srpsko-hrvatsko pitanje i na njegovo rešenje sporazumom od 26 avgusta. Niko nije dužan da čita »Narodno Blagostanje«, pa ni saradnici »Obzora«, i ako ga primaju već dvanaest godina. Ali je svakako »Obzorski« manir, da se daje sud o našem mišljenju o jednom pitanju, o kome smo mi toliko mnogo pisali, bez ikakvog obzira na to naše pisanje.

»Obzorovo« tvrđenje da su naši zakliučci i naše teze potekli iz izvesnog osećania ili interesa, spada u polemik: najnižeg reda, onu koja se služi podmetanjem. Izgleda da se sad u Zagrebu kuje nov argument za svaku kritiku onoga što se tamo radi, argument, da je dofični kritičar protivnik sporazuma od 26 avgusta.

Ništa nas ne tangira, kao što rekosmo, ovako ili onako rešenje pitanja nadležnosti spoljno-trgovinske politike. Ali se mi ne slažemo sa načinom kako ie ono regulisano u Uredbi o Direkciji za spolinu trgovinu i vidimo nepovoljnu pojavu u motivima, koji su, po našem mišljeniu, mogli diktirati takvo rešenje.

Da je »Obzor«+ dao objašenjenje Uredbe o Direkciji za spoljno-trgovinsku politiku, dao bi najbolju kritiku našeg članka i pomogao obaveštenju javnog mišljenja.

Разлози политичког зближавања балканских земаља множили су се последњих година и побеђивали, али на привредним односима то се није одразило. Политички интерес био је да се том зближавању да што више озбиљности и тако је дошло до формирања Привредног савета балканских земаља, као што је некада Мала антанта из политичких разлога рекламирала своју привредну малу антанту. Али док се политички односи могу да поправе или покваре једном речи, привреднима не помаже реклама, а за њихово развијање потребно је више него вештина за прављење доброг штимунга уочи састанака. Ако је и то потребно, балканске земље могу да буду задовољне собом, јер су учиниле све, оснивањем заједничких трговинских комора, посетама претставника владе и привреде, штампом. Привредни односи нису од тога оживели и сада, уочи осмог заседања Привредног савета, ми не очекујемо ништа за њихово ојачање.

Уочи састанка Привредног савета балканских земаља

Ми смо више пута са иронијом попратили рад на оваквим састанцима, који су кулминирали са банкетом н здравицом. Сада би могли прећи преко вести о припремама за рад следећег састанка Привредног савета, Међутим, у штампи су се појавили и овог пута нови програми привредне сарадње балканских земаља. То је можда само прављење штимунга, али уколико су сугестије за такво писање дошле од стране надлежних, могућно је да их има који верују да у њиховим идејама има нечег реалног.

На осмом заседању Привредни савет имао би ништа мање него да реши проблем сировина балканских земаља и њихове индустриске аутаркије. Пошто ник5 не може да предвиди у ком ће се правцу развијати догађаји потребно је да се за времена споразумеју све земље о привредној помоћи. А та помоћ може да буде огромна, каже се У једном чланку у „Политици“, јер балканске земље осим калаја, каучука и јуте имају свих других сировина. Када друге земље не буду могле да лиферују више балканским због ратне ситуације, уживаће оне благодети своје самодовољности .