Народно благостање

95. мај 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 393

iz итедт та

Оља, Воће о ава алоја У «>

U poslednje vreme, u dnevnoj štampi, često se čuje da Prizad namerava da izvrši neku opsežniju геformu Аозадапјео оирпоо зета pšenice. Prema onom Što je objavljeno, izgleda, da je prihvaćena ideja što užeg kontakta između Prizada i proizvođača, pa se sada traži put i način kako da se to praktički izvede. U tu svrhu Prizad je održao nekoliko anketa sa zainteresovanim organizacijama. Među ovim konsultovano je i zadrugarstvo. Njegova je teza: da Prizad nije ispunio svoj zadatak, jer se nije približio proizvođačima niti je zadružnim organizacijama dao potrebne prednosti da bi ove u jačoj meri mogle da učestvuju u kupovinama za Prizad; Prizad nije obezbedio proizvođačima punu intervencionu cenu koju garantuje država, a to opet zato, jer se u kupovinama oslanjao uglavnom na trgovce. Da se to ubuduće ne bi dešavalo jedini je način da se između Prizada i proizvođača uglavi zadrugarstvo i ovo preuzme na sebe funkciju sakupljača hrane, koju bi uspešno moglo da izvrši samo pod uslovom da ти Prizad da izvesne prednosti i benelicije.

Ovakav stav zadrugarstva sadrži dva пасејпа ојеdišta: jedno se odnosi na Prizad i njegovu funkciju, a drugo na zadrugarstvo kao takvo.

Negativan stav zadrugarstva prema Prizadu u suprotnosti je sa stvarnim stanjem činjenica. Prizad ie

osnovan kao državna ustanova kojoj je stavljeno u za-”

datak da štiti interese proizvođača putem držanja određenih cena. Država je stavila u zadatak Prizadu da otkupom količina preko domaće potrebe pojedinih agrarnih proizvoda utiče na tržište, da se na njemu održava jedna cena nezavisno od svetske cene odnosno, da

domaće tržište funkcioniše nezavisno od uticaja slobod--

nog svetskog tržišta. Vršeći tu funkciju Prizad je od svoga oshivanja, naročito poslednjih pet godina, uticao na cenu pšenice. Zadruge rade samo sa članovima, ovi obuhvataju tek jedan deo proizvođača i to onih imućnijih, a Prizad je koristio svima zemljoradnicima-proizvođačima pšenice; on je u pogledu delovanja u korist zemljoradnika bio neposredniji i važniji, jer su se time mogli koristiti svi zemljoradnici bez obzira da li su zadrugari ili ne. Kao takav Prizad pretstavlja najveću tvorevinu za zaštitu zemljoradnika. On nije ni kapitalističko preduzeće, koje bi radilo sa ciljem dobitka odnosno koje bi se u poslovanju rukovodilo renftabilitetom. Ta zamerka nema osnova ni u Prizadovim fondovima, koji su nastali u periodu povoljne konjunkture, ali ne sa ciljem bogaćenja ustanove, već da bi poslužili u gotim vremenima, pošto je iskustvo dovoljno pokazalo da se u ovakvim prilikama ne treba oslanjati na srestva državnog budžeta. Što Prizad ima formu kapitalističkog preduzeća, #0 je bilo potrebno da bi mu se omogućila potrebna sloboda u radu, da bi se oslobodilo Zakona o državnom računovodstvu i birokratske administracije. Sledstveno Prizad prestavlja vrstu državnog karifativhog preduzeća, koje bdi nad održanjem cena artikala poverenih njegovom sfaranju. Prema tome postavka o odnosu Prizada i proizvođača, koja polazi od toga da je Prizad kapitalističko preduzeće, iz озпоуа је pogrešna,

Što se tiče uloge trgovine u prikupljanju i distribuciji zemljoradničkih proizvoda, izgleda, da kod nas

još mmogi nisu svesni ogromnih promena koje su se

zbile poslednjih godina na ovome sektoru. Postepeno, iz godine u godinu, radijus poslovanja trgovine biva sve uži; na nekim sektorima trgovina |e već sada detronirana na stepen običnog agenta koji radi po nalogu i za tuđ račun. Samostalnih velikih trgovačkih organizacija, kakve su postojale pre rata i u prvo vreme posle rata više nema; namesto njin danas u većini postoje |oš inokosne radnje koje se bave, prema ranijim funkcijama trgovine, ustvari sitnim poslovima; nema više specijalizovanih firmi u pojedinim artiklima, već se od preostalih radnja svaka mora da bavi sa što više arfikala da bi mogla da napravi potreban obrt, pokrije režiju i zaradi. Prizad je oduzeo trgovini: 100% izvoza рбеnice, 100% izvoza suvih šljiva, 100% unutrašnju kupovinu i izvoz opijuma; proizvodnja i trgovina uljaricama pod njegovom su kontrolom, a trgovini ovim artiklima određena je marža koje se mora striktno držati; kontroliše celokupni izvoz biljnih proizvoda u klirinške zemlje i ovaj, u svako vreme, može sebi da rezerviše. Kad se ovome doda kontrola Direkcije za spolinu trgovinu na sektoru izvoza stoke i stočarskih proizvoda vidi se kakavog su zamašaja i koliko su duboke promene koje su poslednjih godina izvršene u strukturi našeg proizvodnog organizma. Razvitak u tome pravcu nije prestao; naprotiv, sadanje ratne prilike u Evropi uticaće da proces eliminisanja posredništva bude još jači. To potvrđuje i nameravano proširenje delokruga Prizada, koji će posle vina i rakije dobiti vunu, a nije isključeno i još koji drugi agrarni proizvod. Prizad je dakle bio najvažniji taktor u eliminisanju trgovine; ukoliko je on u svojim kupovinama koristio trgovačku organizaciju to je morao činiti iz razloga što on nije stvoren za neposredno kupovanje i prodavanje na domaćem tržištu, već za plasiranje izvoznih viškova u inostranstvu. Tek uredbom od novembra 1939 njemu je stavljeno u Zadatak da na domaćem tržištu interveniše uopšte, Što znači da bi on ubuduće mogao delovati ne samo kupovinom nego i prodajom iz svojih rezervi u cilju sprečavamja suvišnoge porasta cena, snabdevanja oskudnih krajeva i dr. Priđe li Prizad i ovome zadatku, a po onome što se iz vlade nagoveštava izgleda, da hoće, sloboda irgovine na domaćem iržištu agrarnih proizvoda biće još više ograničena; za artikle kod kojih Prizad bude na ovakav način intervenisao otpašće sve mogućnosti za špekulativno poslovanje i trgovci ukoliko ne budu obični agenti Prizada biće stvarno pod njegovom kontrolom. Prema tome Prizad nije niukoliko svojim načinom rada favorizovao trgovce niti je imtervenciona politika bila isključivo u njihovu korist. Ali kao što Prizad nije tavorizovao firgovce, već je naprotiv sve više ograničavao njihovu funkciju i istavljao se kao kontrolor nad njihovim radom, isto tako mi se ne slažemo da bi njegova dužnost bila da favorizuje i zadrugarstvo bez obzira na njegov društveni i ekonomski značaj.

Mi smo veliki prijatelji zadrugarstva; naše simpatije upućene su njemu, jer smatramo da je ono pozvano da izvrši krupne i važne zadatke u oblasti unapređenja i organizacije naše poljoprivrede. Ali mi pod zadrugarstvom podrazumevamo isključivo slobodno zadrugarstvo, ti. ono koje nastaje i razvija se bez ikakve državne ingerencije, bez ikakvog uticaja vlasti. Zadrugar-