Народно благостање

1. јуни 1940.

рисне радове. У 1939 имовина Сузорова се повећала за 186,8 мил. на 948,2 мил. дин. и то улози код новчаних завода за 31 мил. на 183,9 мил. хартије од вредности за 87,1 мил. на 291,5 мил, зајмови за 61,5 мил. на 125,7 мил. некретнине за 7,2 мил. на 2442 мил. а инвентар и готовина остали су на 2,5 мил. односно 0,5 мил. дин. Хипотекарних зајмова и дугорочних зајмова одобрено је до краја 1989 156,3 мил. дин, од чега је већ враћено 7 мил. а није још исплаћено 28,5 мил. Држави је подељено 52,6 мил. 144 мил. општинама Дравске бановине, 22,3 мил. оним у бановини Хрватској и друштву „Меркур“, осталим градовима 99 мил, Моравској бановини 20 мил. и Дринској 18 мил. дин. Одобрено је, а није још исплаћено Загребу и Сушаку 34 мил. Београду 36. мил. дин. У принципу одобрени су зајмови од 43 мил. дин. Дравској бановивни, 20 мил. дин. Дунавској и 18,5 мил. градовима у бановини Хрватској. Код поделе зајмова и подизања зграда вођено је рачуна да се у свакој бановини пласирају по могућности суме сразмерно прикупљеним и непотрошеним доприносима на тој територији. Одговарајући на приговоре г. Матјашић се нарочито задржао на два: Зашто Сузор не гради болнице у којима држава оскудева и зашто не подупире градњу радничких станова2 Сузор не може да гради болнице, јер би лечење у сопственим болницама било несразмерно скупље од оног у државним. У јавним болницама Сузор за своје чланове плаћа 25—00 дин. дневно на име трошкова лечења, а у његовим лечилиштима ти трошкови износе око 70 дин, у Меркуровом санаторијуму соко 100 дин. Узрок томе је што Сузор због потреба високог укамаћења резерви (сада 6%), мора да у трошкове лечења унесе и амортизацију зграда, а држава и самоуправа то не раде, него рачунају углавном издатке на храну, чишћење и лекове. Исти разлог вреди и за подизање радничких станова. Кирија би у становима подигнутим од Сузора била превисока за просечног радника. Због тога Сузор није могао досада, а неће моћи ни у будуће да гради сам болнице и радничке станове, али по мишљењу г. Матјашића он може да даје за тај циљ зајмове држави и самоуправама.

e =—=<=—1====X{= | Маса štampa objavila je Opšir-

no UFZOVOr O топ 1 р1оvidbi između Kraljevine Jugoslavije i SSSR. Publika nije mnogo saznala, jer je objavljen samo onaj deo sporazuma koji se javlia u svim trgovinskim sporazumima, a zove se kaput, i vrlo retko sadrži nešto novo. Pored toga objavljen je dopunski protokol.

Ugovor o trgovini i plovidbi sadrži klauzulu najvećeg povlašćenia u pogledu uvoznih i izvoznih carina, i U pogledu njihovog naplaćivanja. Ona važi i kod tranzita, za takse i dažbine. Do zaključenja veterinarske konvencije važe · zakoni svake zemlie. Brodovi takođe uživaju režim najvećeg · povlašćenja pri ulazu ili dok se zadržavaju u stranoj zemlji. Pošto u SSSR postoji državni monopol spoljnž trgovine, predviđeno ie da se on neće smatrati narušenim kupovaniem hrane za posadu brodova dok se nalaze u SSSR-u, a ni utovarom goriva i maziva za potrebe brodova. Lučku službu i kabotažu vrši svaka zemlia u svojim vodama i lukama. Na Dunavu, sovjetski brodovi koristiće se pravima i olakšicama koje se priznaju i drugim zemliama. Režim najvećeg povlašćenja važi · za prevoz putnika i priljage. Uprave železnica zaklijučiće konvenciju o direktnim tarifama. Obe strane dopuštaju tramzit robe za treće zemlje slobodan od svake tranzitne dažbine. Za poštanski, telegrafski i telefonski saobraćaj važiće odredbe Svetskog poštanskog saveza.

Odredbe sporazuma ne obuhavataju i prava koja se

Trgovinski sporazum sa SSSR

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 345

daju za olakšanje pograničnog prometa, prava i preimućstva koja potiču iz carinskog ili privrednog saveza. Izuzete su i olakšice koje SSSR bude dao u buduće Letoniji, Litvaniji, Estonji i Finskoj ili kontinentalnim pograničnim državama u Aziji. To mogu da budu preferencijali i carinski ili privredni savez. Izuzimajući ove zemlje, Sovjeti pokazuju specijalan interes za njih, koji nije samo ekonomski. Izvesni preferencijali dati su baltičkim zemljama u jesen 1939, u isto vreme kada su zakliučeni i sporazumi o wustupanju izvesnih baza u tim zemljama sovjetskoj vojsci.

Dopunskim protokolom predviđa se osnivanje Trgovinskih pretstavništava, koja uživaju eksteritorijalnost, a pretstavnici i-po dva njihova zamenika uživaće prava Која se priznaju diplomatskim pretstavnicima, do eventualnog diplomatskog sporazuma.

Nije objavljen sporazu o razmeni robe i o načinu plaćanja. Po izjavama koje su dali delegati zna se da je zaključen i taj sporazum. Bez njega bio bi bespredmetam sporazum o trgovini i plovidbi. Možemo samo da pretpostavimo da su ugovoreni kontingenti razmene, jer ni mi ne možemo da damo neograničene količine artikala koje bi hteli da uvezu Sovjeti ni obratno. O načinu plaćanja nije ništa prodrlo u javnost, verovatno će se vršiti putem kompenzacija. Vrednost razmene do kraja predviđena je u iznosu od 175 mil. dinara. Mi bi izvozili bakar, olovo, cink, mast i druge DIOizvode, a uvozili bi poljoprivredne sprave, strojeve, naftu, pamuk i dr. =—====e=K=========—" Београдски Оузор спада у ред активних, чија актива за последњих 16 година (од 192238) износи преко 50 мил. дин. Прошла година је једна од ретких пасивних, иако би с обзиром на знатан пораст броја чланова требало очекивати да се заврши суфицитом као и прошла. Како је целокупно радничко осигурање забележило повећање броја чланова услед снажног коњунктурног развоја у скоро свим гранама није могао ни београдски да заостане у том погледу. Просечан број осигураника је износио 116.435, за 8.194 више него 1938. Пораст је био Бећи код предузећа у провинцији него код оних у Београду, због јачег темпа индустријализације, а захватио је све гране изузев 6. Највећи је био у металној индустрији (за 2.241), грађењу превозних средстава (за 1.589) и текстилној (за 1.207). – Метална и текстилна су две индустриске гране које последњих година стално имају високу коњунктуру. Од 1935 број запослених се повећао за 5.000 а у другој за 4.000. Извесне гране имале су лане слабију пословну годину. Тако број запослених смањио се у индустрији за прераду коже и њених сурогата за 203, код грађења железница и путева за 549, грађења над земљом за 294, приватног саобраћаја за 14, индустрије дувана за 140 и трговине за 71.

Али не само да се повећао број чланова него је порасла и просечна надница од 25,22 на 25,89 дин. као резултат померања великог броја радника из нижих надничних разреда у више. Нарочито је знатан пораст био У Х, ХГи ХИ. разреду са надницом од 34 до 48 дин. Просечна надница би сугрно била већа да није лане било 3запослено сразмерно више женске радне снаге него мушке која је јевтинија. Док је 1938 на 108,241 члана било 25.852 жена, 1939 се њихов број повећао на 30.384.

Прошлогодишњи дефицит од 1 мил. дин. последица је углавном, све већег пораста оболења од грипа и маларије, због чега су се повећали издаци на хранарину. У исто време порасли су и други трошкови: болнички, за лекове, за санаториско и бањско ечење, лекарски и адми-

Београдски Оузор у 1939