Народно благостање

Страна 566

управа немачких берза да буде мирна. Чим је констатовала тенденцију ала бес код “акција, она је преузела хитан низ мера, које су сличне онима које је предузимала код хосе. Пре свега забрањено је да курс једнога папира може пасти више од 3'/о за један дан. Друго, наређено "је. да се целокупна понуда пријави и да онда мешетари берзе под надзором: управе свакога дана распоређују понуду према постојећој тражњи. То су исто радили, кад је била хоса и није допуштано да тражња буде већа но што је понуда, сад не допуштају да понуда буде већа од тражње. То је савршено сретство за стабилизацију курса. То: знаци да је искључена свака шпекулација. Недопуштена је понуда робе која се нема. Али што је главно, недопуштено је да моментано већа понуда од тражње квари курсеве. Та мера идентична са мером коју употребљава наша Народна банка код слободних девиза. Ту се ограничава тражња према понуди и додељује само квота пријављене тражње (која зависи од тога колика је понуда). Као што је савршено сретство стабилности девизних курсева кол наг, ограничење тражње, тако је оно у Немачкој за курсеве акција ограничењем понуде.

Само у благословеној Југославији се поступа другојачије, него у целом свету. Само се у Југославији допушта да обрт од 610.000 дин. који претставља 30.000 златних франака, обори курсеве папира у народу за неколико стотина милиона динара. 5 динара код једног комада Ратне штете значи 200 милиона дин. код целог папира. У Београду је могућно на берзи да 12 комада Ратне штете (као што се то у последње време практикује намерно од стране бесиста), понуђених (који могу да не постоје) оборе курс до 1 или 2 поена. Овога нема нигде на свету. Ништа наша берза није предузела да спречи ово стропоштавање курсева државних хартија од вредности. Као да је то пријатно!

Кад апострофирамо берзу, не апострофирамо управу берзе, којој нема лека, него државу која је, према данашњем стању свемоћна на берзи и која држи два комесара на њој. Они су зато ту да контролишу правилно функцизнирање берзе, да мотре над развићем курсева државних хартија од вредности, који су једини предмет трговине ефектног тржишта. Ми не можемо да појмимо да је држава, која једнако емитује папире, потпуно индиферентна према курсевима државних хартија. А то је данас случај. Никога нема у овој земљи, ко би поставио питање: да ли и ми треба нешто да урадимо за боље функционисање берзе, кад то ради цео свет — како зараћене земље тако и неутралне да ни У једној земљи нису државни папири толико пали за два месеца колико у Југославији. Да ли је могућно да страх од тога, да берза. остане без пазара, одржава либерализам ефектног тржишта коме примера нема>

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Мако се ратна ситуација погоршала за Енглеску и Француску, на курсевима фунте стерлинга и француског франка није се то одразило у току извештајне недеље. У Њујорку се курс фунте био чак и поправио на 3,22, што се приписује службеној интервенцији енглеских монетарних власти. У Лондону се не дају никаква обавештења о тој интервенцији. Циришка берза је још увек затворена, иако је на новчаном тржишту наступило санирање, па се очекивало да ће почетком ове календарске недеље она бити отворена. Послови се обављају мимо берзе, где се постизавају већ исти курсеви који су били пре њеног затварања. Последњи инциденти са авионима изазвали су били узнемиреност, због које је једног дана попустио курс швајцарског франка у Њујорку. Илегално бекство капитала било је: са-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 95

свим престало, па се и један део новца почео да враћа банкама. Оно уопште није било изазвало већи потрес на швајцарском тржишту, јер су банке биле способне да, не узимајући кредите код Швајцарске банке који су им СТАЈАЛИ отворени, одговоре навали повериоца. -

Од клириншких валута немачка марка стоји непромењено. Неколико дана није рађено у грчким боновима, а затим су обновљени уз виши курс. Он је био пао: на 28,50, а затим је скочио на 30 и већ следећег, последњег дана извештајне недље на 32,25. Курс бугарског динара врло је нестабилан. Једног дана рађено је по 92, а последњег већ по 85.

Слободно тржиште;

Стад. = -

91-V 28,5 "/6 4-VI 4-VI 5-VI Лондон 175.24 143.50 176,86 176.55 176Париз 99.27 81.41 99.51 99.96 99.68 Њујорк 55— 44.55 55— 55— 55.Женева 1283.10 997.92 1232..— 1233.10 1238.10 Приватни клиринг Берлин 1480.— —— 1480. — 1480— 1480. Солун _—— — —— 30— 32.25 Софија — —— 92. — — 85.Милано 228.83 = 228.83 228.83 228.83

Обрт је био нешто мањи него претходне недеље 24,9 мил. према 25,4 мил. Смањује се у свим валутана осим У немачким маркама. На ове отпада две трећине обрта, 16,573 хиљада, на доларе знатно мање него ранијих недеља 4,686 хиљда, фунте стерлинга 1389, швајцарске франке 1394 хиљ. грчке бонове 845 хиљада и на бугарске динаре 105 хиљада. Девизе су додељиване у износу 18,42. до 61% тражње.

У Цириху девизни курсеви били су следећи:

31-XII-37, 31-XIH-38 31-XII-39 28-V 3-VI Париз 14.68 11.60220 10— · 810 8.10 Лондон 21.62 20.62 17.65 14.30 14.30 Њујорк 432.50 443— 445.90 446— 446Милано —— 22.50 22.50 29.50

Robno tržište

Pšenica. — Situacija na prekomorskim berzama je nepromenjena, tendencija ie u osnovi labava, a kursevi fluktuiraju oko minimalnih terminskih kurseva ustanovljenih posle kraha 18 i 19 maja. U Čikagu minimalni terminski kurs određen ije sa 79 centi za bušel, a u Vinipegu utvrđeni su kursevi na .đan I9 maja ti. prvog dana popravljania kurseva posle kraha. U Buenos Airesu određeno je da razlika između terminskih kurseva od iednog do drugog dana ne sme biti veća od 0,10 pezosa po. kvintalu. Na tai način terminska pijaca u prekomorskim zemljama postala je dirigovana. Da niije do toga došlo, nije isključeno da kursevi ne bi pali još više s obzirom na to što je izvoz u Evropu pao na naimanju meru. Engleska, najveći svetski uvoznik žita, prinuđena ie da usled zauzetosti mornarice za iprevoz ratnog materijala i vodiske, да ioš više ograniči uvoz pšenice iz prekomorskih zemalia, što naročito pogađa Kanadu i Australiju. Dok se prekomorske zemlie dave u viškovima, Evropa. oseća sve veću oskudicu. [ to ne sanio industrijske, uvozničke, nego i agrarne, iZVOZničke zemlje. Prve nemaju где да kupe, a ako i dođu do novog prekomorskog tovara plaćaju robu basnoslovnim cenama. Evropski iugoistok ne raspolaže nikakvim izvoznim viškovima pa su usled toga cene takođe vrlo visoke. U Ru-