Народно благостање

Страна 360

posvetimo unutrašnjim problemima i da se frudimo da ne pokvarimo sami političke odnose sa susedima. Prilike su takve da mali propust, mala neelastičnost može da ima i teške роsledice. Dok traje rat valia računati sa velikom osetljivosti zaraćenih, koji su skloni, zbog velike brige za sebe, da tumače nepovolino svaki gest koji bi mogao samo da bude sumnjiv. Treba im ponoviti uveravanja da se u odnosu prema njima nije ništa izmenilo i da ostajemo do kraja neutralni. To je bio cili i poslednie izmene u rumunskom kabinetu, kada je za ministra spolinih poslova došao Jona Džigurtu, za koga se smatra da lično dobro stoji sa maršalom Geringom.

Za neutralne zemlje glavni cili spoljne politike treba da bude održanje neutralnosti. Pogrešno bi bilo predati se uverenju da ona može da.se čuva samo dotle dok hoće drugi. Nije potrebno da se u tom cilju čine neke koncesije, a onda ni spolina politika ne traži koncentracionu vladu. -

Bez obzira od koga je sastavljena vlada, najpreči 7аdatak koji ima da reši to je preuređenje države do kraja i izbori na kojima bi se narod izjasnio za šta je. |

Од свих балканских земаТешкоће грчке спољне _ ља једина Грчка је увотрговине зник знатних количина пољопривредних производа. Иако се влада труди да повећа њихову производњу у земљи, нарочито жита, ипак потпуна самодовољност досада није постигнута. Сопствена производња може да покрије свега 2/3 потребе. Пошто се свега 40% површине може да употреби за пољопривреду, а становништво се релативно брзо повећава, вероватно да ће Грчка увек морати један део потрошње да подмири увозом.

Пре рата питање увоза дало се лако решити. Уколико је трговински биланс био пасиван, вишак увоза могао се покрити активним позицијама платног биланса, као што су приходи од бродарства, исељеничке новчане пошиљке, камате од капитала пласираног у иностранству итд. Те позиције нису мале како се то види из следећих података: 1938 повраћај капитала и камати од капитала уложеног У иностранству износили су 748 мил. зл. франака, новчане пошиљке исељеника 74,1 мил. зл. франака, туризам 20,8 мил. и бродарство 31,1 мил. Рат је донео знатних измена у том погледу. Осим бродарства све остале позиције су опале. 1989 приходи од бродарства цене се на 45—48 мил. зл. франака за 14—17 мил. више него 1938, новчане пошиљке су се смањиле на 56,9 мил. приходи од туризма на 3—9 мил. а повраћај капитала и камати из иностранства на 56 мил. У свему актива платног биланса цени се у 1939 на 180 мил. зл. франака за 30 мил. мање него 1938, а пасива на 80 мил. према томе платни биланс је био активан 1939 за 100 мил. зл. франака. Тај вишак био би довољан да се не само подмири пасива трговинског биланса него и да се још повећа увоз, кад држава не би требала та средства за себе. Али се државни буџет за 1940-41 због издатака на војску повећао на 15,5 милијарди према 14,65 милијарди 1939/40 и влада је у циљу покрића тих повећаних расхода повисила порезе на доходак, земљу, повисила царине итд., осим тога узела на зајам 920 мил. драхми.

Због тога се наметнула потреба ограничења увоза на најнужније артикле тим пре, што засада нема изгледа да се повећа извоз, пошто највећи део (60-70% целокупног извоза) сачињавају дуван, свеже и суво Воће и вино, дакле, луксузни производи чија се потрошња сада свуда ограничава. Ограничен је увоз како индустриских тако и пољопривредних производа и то добрим делом још пре рата тако, да је до краја 1939 увоз износио 12.275 мил. драхми према 14.761 мил. 1938, а извоз 9.199 мил. према

Eo ==

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр; 25

10.149 мил. 1939. Највише је ограничен увоз машина, металних производа и алата (за 34%), а затим пољопривредних (за 24%). |

Паралелно са ограничењем увоза иде и ограничење потрошње. Заведено је рационирање шећера, кафе, пиринча и пасуља, забрањено клање и продаја стоке и жавине 5 дана недељно. Засада продаја хлеба још није ограничена, иако увоз жита и брашна чини значајну позицију у увозу, због великих резерви жита у земљи створених још пре рата. Баш те резерве омогућиле су да су цене многих производа биле у првом тромесечју о. г. ниже од оних у суседним земљама, како то износи „La Меззагег Ф Афћепез у броју од 20 и 21 маја 1940. Према његовим подацима 31 марта 1940 биле су цене следећих артикала прерачунате у драхме по кг.

Грчка Турска Бугарска Италија

шећера 32,20 52 — 57,40 74,50 кафе 124. — 164— 598 — пиринча 1522 - 41,20 442,90 - 36,70 говеђине 44,— 47,90 9,90 126 јагњећине - 56,— 89,—T 69,90 94.50

Такво кретање цена изазвало је само мали пораст трошкова живота чији се индекс (1914—100) повећао у марту о. г. за 44 поена на 2.252,6 према истом месецу 1939, а код хране свега за 3 поена на 2.220,5. Даљи развој цена зависи од понуде на тржишту, а ова од увоза. Влада покушава да задржи скок цена пооштреном контролом трговине, у ком циљу се ствара читав административни апарат. Тако у самој у Атини и Пиреју постоји 1561 контролор који имају за дужност да контролишу производњу и цене хлеба. За читав низ производа одређене су максималне цене. Али све те мере неће моћи да спрече скок цена, уколико се не повећа понуда на тржишту, а да би ова порасла морао би се појачати извоз, јер се с обзиром на садашње потребе државе за девизама не може очекивати да плаћа увоз активом платног биланса.

Како стоји ствар са извозомр Досада је највећи купац грчких производа била Немачка на коју је 1938 отпало OKO 45% целокупног извоза а 1939 28%. Како видимо извоз се смањио, али опада извоз и у друге земље, и нема изгледа да ће се повећати. Према томе перспективе за повећање увоза нису повољне и потрошња мораће и даље да се ограничава. Досадашњи резултат ограничења увоза сировина је опадање производње у индустрији и повећање броја незапослених, који је у марту износио око 135.000.

а не:4 Prošla podina za osiguranje

'Konjunktura rudarskogz osi- rudara i topioničarskih radni-

guranja u Sloveniji u 19839 ka u Sloveniji, izuzev za penziono, bila ie relativno povoljna. Konjunkturni razvoj rudarstva ı topioničarske industrije pokazivao ie skoro preko cele godine tendencu uspona, što se jasno vidi po porastu broja zaposlenih. To naročito važi za topioničarsku, kod koje je broi zaposlenih porastao za 13/%/ ili: 799, dok ie kod rudnika porast bio 737 ili 10%.Ukupno ie lane bilo zaposlenih rudara i topioničarskih radnika na teritoriji liublianske Bratinske blagajne 14.653, za 1536 više nego 1938 godine. Radovna je polava da se sa povećanjem broia zaposlenih i porastom prosečne nadnice poprave ı prilike u 50cilalnom osiguraniu, pošto rashodi ne rastu u istom razmeru sa povećanjem prihoda, ako ne nastupe vanredne prilike, na pr. neka epidemija ili povećanje broja nesrećnih slučajeva itd. Tako ie prošle godine bolesničko osiguranje završilo svoje poslovanje sa Viškom, u prvom redu, zbog toga što je zdravstveno stanje članova bilu bolie nego 1938. Broi obo-